Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Rifenštal (Riefenstahl)
dokumentarni film
Režiser: Andreas Fajel
Trajanje (min): 115
Godina: 2024.
Film je zasnovan na odlično odabranim delovima intervjua, javnih nastupa i memoarskih zapisa Leni Rifenštal.
Suočava nas sa estetizmom kao političkim i moralnim cinizmom.
Leni, po sopstvenom kazivanju, zanima samo umetnost.
Tema je nevažna, određivali su je drugi.
Radila je, kao i mnogi u nacističkom pogonu užasa, ono što su od nje tražili.
Razgovori s razlogom:
Borislav Pekić „Život na ledu 1-5“, dnevnici
Učestvuju:
Dobrivoje Stanojević
Nebojša Lazić
Ponedeljak, 23. maj u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7
Foto: Slavoljub Marković
Uređuje i vodi Dejan Simonović
Audio:
Povodom trideset godina od smrti Borislava Pekića
Pisac Vremena čuda napustio nas je usred Vremena Konfuzije. Iskrao se pod okriljem londonske noći, sa ironičnim osmehom na usnama.
Borislav Pekić je pisac Istorije. Ne Istorije kao trajanja, ne Istorije kao niza događaja i pojedinačnih ili grupnih sudbina, već one Istorije kojom vladaju i u okviru koje se sukobljavaju različita, unutar sebe često protivrečna, Pravila Igre – REGOLA TU PEHNIDIV. Žiža Pekićevog pripovedačkog, romansijerskog, dramaturškog i esejističkog interesovanja su uvek ideologeme. Ideologeme lične, porodične, klasne, antropološke. Ideologeme kao skup Pravila Igre i njihovih opravdanja. I, iznad svega, paradoksalnost svake od ideologema. Pekićev omiljeni postupak je neka vrsta mimikrije. On se prividno stavlja na stranu Pravila Igre o kome piše da bi ga, sve prateći njegovu unutrašnju logiku, naveo da se zaplete u vlastite protivrečnosti i da, razvivši sve svoje konsekvence, poništi polazište od koga kreće.
Oni odozgo
Okupili su se u jednoj sobi.
Čoveče na ulici,
Okani se nade.
(Breht)
Ima nečeg zavodljivog u teorijama zavere. Neki od najznačajnijih romana, kao što su 1984 ili Vrli novi svet, zasnovani su na tim teorijama.
Teorije zavere pokreće i nosi moćan pripovedački obrazac.
Tu je sve povezano. Nema mesta zbrci, iskidanosti, slučajnostima.
Oni su javne ličnosti. Pozivaju ih da kažu svoju reč o ovome i onome.
I klepeću klepetala, klep, klep, klep.
Reč im je lakša od mehura.
Tanja od vlasi.
Prašnjavija od prašine.
Memljivija od memle, buđavija od buđi.
Melje li, melje, medijska vodenica. Uprazno.
(Entelehija Paunović)
Kako ćete poštovati druge ako ne poštujete sebe?
Kako ćete poštovati sebe ako ne poštujete druge?
Poštovanje je nedeljivo.
Nemoguće je prezirati sebe a uvažavati druge. To je dodvoravanje jačem.
Nemoguće je prezirati druge a uvažavati sebe. To je isprazna nadmenost.
Ovo važi i za pojedince, i za narode.
Pesma
VREMDENG
Drag si mi
Dolaziš spolja tako si ti meni drag
Imam veo preko lica dok te čekam
Kokoške sam uspavala u kokošinjcu pevušeći
Mačku sam hipnotisala
I svi na Farmi spavaju slatkim snom
Intelektualac u politici promašuje. Zablude su bezbrojne, previdi bodu oči. Često neverovatni u svojoj očiglednosti. Kao da se susrećemo sa nastupima zapanjujućeg slepila.
Ovo nesnalaženje ili, pre, tumaranje, nije slučajno. Ono je prirodni ishod suštinski različite prirode posla koji intelektualac i političar obavljaju.
Džaret Kobek: Ja mrzim internet
„Internet je ljudima bez moći pružio iluziju da njihovo besplatno mišljenje ima nekakvog uticaja na svet.“
U književnom pogledu, nije to značajno ostvarenje, ali pogađa u centar mete: u internet mitologiju i na njoj zasnovanu ideologiju. Britko i duhovito razotkriva opsene, lažna obećanja i zamke internetizma čiji smo ujedno poklonici, podanici i zarobljenici.
Nekada, prekid komunikacije je donosio tišinu.
Onu gustu i gluvu, delotvnornu, blagotvornu, nabijenu, podsticajnu, jezivu, užasavajuću tišinu.
Znamo li još uvek kako zvuči tišina?
Da li ovako?
