Branko Milanović: Univerziteti kao fabrike

Ali administratore univerziteta u Sjedinjenim Državama ne imenuje Biden, niti to čini Kongres. Zašto šalju policiju na sopstvene studente? Jesu li to neki naopaki ljudi koji misle da omladina zaslužuje batine?
Odgovor je ne, nisu. To su samo ljudi koji su završili na pogrešnom poslu. Oni svoj angažman ne shvataju kao služenje tradicionalno shvaćenoj misiji univerziteta, kao rad koji mlađim generacijama treba da prenese vrednosti slobode, morala, saosećanja, uzdržavanja, empatije, svega što se u društvu smatra poželjnim. Administratori su danas generalni direktori fabrika koje nazivamo univerzitetima. Studenti su sirovina koja ulazi u fabriku. U godišnjim proizvodnim ciklusima studenti se pretvaraju u diplomce. Zato je svako remećenje proizvodnog procesa ravno prekidanju lanca snabdevanja i mora se odmah otkloniti da bi se proizvodnja nastavila. Diplomce treba „isporučiti“, osloboditi mesto za nove studente, prebrojati njihov novac, pronaći nove donatore, osigurati dodatne fondove. Studenti koji remete proces moraju se disciplinovati, ako treba i silom. Policija se poziva da uspostavi red.
Administratore ne interesuju društvene vrednosti, već godišnji finansijski izveštaji. Njihov posao ne razlikuje se od posla šefa kompanije Walmart, CVS ili Burger King.

Više na: https://pescanik.net/univerziteti-kao-fabrike/

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Ranička klasa ide u pakao

Režiser: Mladen Đorđević
Uloge: Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić…

Turobna pustoš gradića kojim vladaju lokalne hulje – politički prevaranti, tranzicijski mufljuzi, ratni profiteri.
Upropaštena fabrika, uništeni životi.
Demonstracije ne pomažu, pravosuđe cinično pere ruke.
Crna magija nudi privid utehe.
Ipak, stiže anđeo osvete.
Osveta ostaje nedovršena, anđeo raskrinkan.
Nemoć i oskudica kao da odnose šnjur.
Ipak, u poslednjem obrtu, ljudi uništenih sudbina uzimaju ozbiljno ciničnu propagandnu poruku: Snaga je nama.
I to je to, snaga je zaista u nama.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Političke emocije

„Zastrašujuće je kako se političke emocije lako proizvode“, isključuje gospodin Zabadalo razjareni televizor. „I to veoma žestoke.“

„To je zato što su nestvarne“, kaže gospođa Zabadalo. „Mogu se oblikovati po želji jer se ne zasnivaju na ličnom iskustvu već na predstavama.“

„Ko su proizvođači političkih emocija?“

„Oni koji su ujedno proizvođači političkih predstava.“

„Političari?

„Svakako. Intelektualci, takođe.“

„Mediji, neizostavno.“

(Simondes)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Uspon i pad liberalizma

Gospodin Zabadalo se duboko zamislio. I smislio.

Liberalizam: ideologija individualističke srednje klase u usponu.

Autoritarni sistemi: pribežište srednje klase u propadanju.

Svetski uspon auroritarnih sistema zanosvan je na pauperizaciji, marginalizaciji, statusnoj i materijalnoj panici srednjih klasa.

U umreženim, oligopolskim društvima sve drastičnijih nejednakosti, liberalizam promašuje ono bitno.

(Simonides)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Cli-fi

Žanr cli-fi (climate fiction) ili, u našoj transkripciji, primerenije: klaj-faj.

„Književnost“ posvećena klimatskim promenama.

Zapravo, domaći zadatak.

Učiteljica zada temu a đaci je marljivo obrađuju.

Ko se pokaže, biva nagrađen.

Uslužna „književna“ delatnost namenjena podizanju svesti o štetnosti klimatskih promena.

I, naravno, podizanju prihoda marljivih đaka.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pekić kao dramski pisac

O Pekiću kao dramskom piscu u Srpskom književnom društvu razgovarali: Vesna Crepuljarević Jelena Kovačević Dunja Bojčić Marija Blagojević Lazar Bojičić
Video: Živko Nikolić
Uređuje i vodi Dejan Simonović
Ponedeljak, 6. novembar 2017. godine u 20 časova

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Paul Virilio: la tyrannie de la vitesse

Le sentiment que tout va trop vite dans un monde standardisé ? Bien avant l’avènement du web 2.0, Paul Virilio avait décrit cette réalité qui nous glisse entre les doigts.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail