Nekada, prekid komunikacije je donosio tišinu.
Onu gustu i gluvu, delotvnornu, blagotvornu, nabijenu, podsticajnu, jezivu, užasavajuću tišinu.
Znamo li još uvek kako zvuči tišina?
Da li ovako?
…
Da li je to tišina?
Poznajemo li još uvek muklost sveta?
Nekada, prekid komunikacije je podrazumevao prekid veze.
Danas smo neprekidno na vezi. Neprekidno uvezani.
Što smo uvezaniji, to manje komuniciramo. Nemamo šta da saopštimo jedni drugima. Sveli smo se na puke prenosnike.
Imamo li odvažnosti da se razvežemo?
