Pekić: Bez uspenja, bez sunovrata

Dejan Simonović

Bez uspenja, bez sunovrata

Dragi gospodine Pekiću,

Usudih se da vam se, nepozvan, obratim i izvestim vas, na svoju ruku, šta se ovde dole sa nama i oko nas zbiva. Nadam se da nećete zameriti.

Da vas odmah obradujem, u demokratiju smo zagazili duboko, došla nam je do grla. Nastavimo li tako dalјe, a sva je prilika da hoćemo, biće nam je i preko glave. Ako. Sa demokratijom se ne može preterati.

Višestranački pelcer se lepo primio i odlično uspeva – imamo više stranaka nego glasača. Prevazišli smo političke podele, svađamo se i tučemo isklјučivo oko plena. Na izborima biramo po Vukovim pesmaricama – to isto, samo malo drugačije.

Diktaturu smo svrgli umnožavanjem diktatora, svaka stranka je iznedrila po jednog.

Osvojili smo slobodu govora – svako brblјa šta stigne. Nismo više poslušnici, niko neće da čuje šta onaj drugi ima da kaže. Podrazumeva se – ništa pomena vredno.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Borislav Pekić: O zaboravu

Treba zamisliti jedan svet u kome pamćenje ne bi postojalo. U kome sve što se dogodi onoga momenta bilo bi za budućnost izgubljeno. Kakav bi to svet bio, da li bi u njemu moglo da se živi, zapravo da li bi ljudska zajednica mogla da funkcioniše? Svakako ne.
Ako to pamćenje ne bi zamenilo jedan pogodan instikt da drži na okupu tu zajednicu čistom intuicijom, gubitak pamćenja značio bi kraj civilizacije. Ukoliko rasa starija biva utoliko njeno pamćenje slabi. Zbog toga i naša civilizacija pati od nepamćenja odnosno od zaboravljanja onoga što je u njenom razvoju bilo bitno, otuda se i približavamo njenom kraju.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail