Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
У среду 9. септембра у Монкс бару, Кнегиње Зорке 71, одржан је, у оквиру кружока Кисеоник, први део разговора са темом Хибрис.
Размотрени су многи видови прекорачења, нарочито еколошког, и одмазде која је већ на делу.
Дргуги део ће бити одржан у октобру.
U sredu 12. avgusta u Monks baru održan je kružok Kiseonik sa temom Lukavstva leta.
Razgovor je, kao i uvek, bio živ, zanimljiv, podsticajan.
Govorilo se o turizmu, zabavi, ropstvu, veštačkoj inteligenciji, čarima nekadašnjih leta i mnogo čemu drugom. Uz različite stavove i gledišta.
Eckermann
web časopis za književnost
Broj 52 / jul – septembar 2026.
Link: https://eckermann.org.rs/casopis/
Емисију можете слушати на линку:
https://www.rts.rs/upload//media/2026/5/28/7/59/814/5503594/stepenik.mp3
“Пуне три године био сам дописник из Београда за италијански Радио и штампу, више пута сам разговарао са Титом и његовим водећим сарадницима, пратио сам из дана у дан развој и могућности ( нарочито могућности) унутрашње и спољашње политике режима, прешао сам више стотина километара преко свих југословенских федеративних народних република; радио сам то ипак као новинар који има обавезу да телефонира свој учинак сваке вечери, а не као специјалиста за балканска питања или мрачне марксистичке шизме”, пише Стефано Тера који је био дописник италијанских медија почетком педесетих из Југославије.
О његовој књизи “Три године са Титом”, која је први пут објављена код нас, а у Италији нестала из књижара пар дана по објављивању, у данашњем Степенику разговарам са писцем и издавачем Дејаном Симоновићем.
Аутор емисије: Светлана Јајић
Радио Београд 2
Подробније о књизи овде…
ОД СТВАРНОСНЕ ПРОЗЕ КА ПOСТМOДЕРНИЗМУ
(Антологија)
Приредили
Васа Павковић и Славољуб Марковић
ПРИЧА
Часопис за причу и приче о причама
Београд, 2025, година XIX, број 71-72
Садржај
Васа Павковић Предговор за антологију
Од стварносне прозе ка постмодернизму
Дакле, свака се трговачка трансакција у земљи или с иностранством дешава искључиво кроз сложени систем напојница који бисмо могли тачније описивати старим али корисним изразом, то јест „подмићивањем“. У суштини, за пословног човека који долази данас у Београд или Загреб, проблем није доказати да је властита роба боља од других, или да сопствена фирма дозвољава кредите на шест месеца дуже од других, него сазнати коме је потребно платити и колико јер је потребно истовремено ућуткати одговорне државне чиновнике као и „посматраче“ УДБЕ.
„Ово је тајна“ тако сам објаснио пријатељу и колеги Италу Пјетри, дописнику италијанских новина Коријере дела сера, који није разумевао како је могуће да су београдски скупоцени ноћни локали стално препуни чиновника који би могли, са својом платом од 10.000 динара, да себи дозволе само пар шољица кафе сваког месеца, заједно с дневним оброком. Али ради се заправо о јавној тајни, јер корупција је стигла до највиших нивоа; на пример, управо захваљујући корупцији неки су министри чак дозволили увоз неколицине енглеских трактора, који су заправо били камиони старог модела. Другачије речено, подмићивање се већ попело на брод власти јер је уплетена и сама политичка полиција (УДБА).
Pre sto godina, 1926, objavljen je Zamak Franca Kafke, knjiga o moći i prividu.
Moć je nedostupna, nedohvatna, nesaglediva. Svi putevi ka njoj su prividni.
Ko se ne povinuje, ko ne prihvati njene zahteve i prohteve, kriv je.
Dovoljno je da jedna devojka ne udovolji prohtevima činovnika pa da čitava porodica bude prokažena.
Presuda je prećutna ali neosporiva.
Nema suprotstavljanja.
„Vidokrug očekivanja, vezan za jedno delo i podoban za ovakvu rekonstrukciju, omogućava da se umetnički karakter dela odredi prema vrsti i stepenu njegovog delovanja na izvesnu pretpostavljenu publiku. Ako se rastojanje između datog vidokruga očekivanja i pojave jednog novog dela – čije prihvatanje, usled negiranja prisno poznatih, ili dovođenja u svest po prvi put izraženih iskustava, može imati za posledicu promenu vidokruga – označi kao estetička distanca, onda se ona istorijski može opredmetiti u spektru reakcija publike i suda kritike (spontani uspeh, odbacivanje, ili šokiranost; pojedinačno saglašavanje, postepeno ili zakasnelo razumevanje).“
(Hans Robert Jaus „Estetika recepcije“, prevela Drinka Gojković, Nolit, 1978, Beograd)
Стефано Тера
Три године с Титом
После Генералисимусове смрти, чланови Политбироа на челу с Титом имали су читаву недељу светске славе, као специјалисти за совјетска питања. Својим уобичајеним посебним осећајем за меру, ставили су до знања да ће, после свега, Берија, Маљенков и Молотов, згрожени протеклим стаљинистичким временом, подражавати социјалистичка искуства у Југославији и, све у свему, титоизам. Поједини чланови, a нарочито Милован Ђилас, теоретичар режима, били су сасвим у праву када су објавили да се суштински ништа неће променити у Совјетском Савезу, којим доминира бирократска и војна каста, сада компактна и кристализована деценијама власти. Чак се и борба за власт свела на елиминацију Берије, чију је судбину од раније исписао Стаљин.
