„Torinski konj“ – privatna kvazi-hermeneutika

by

Bela Tar (Béla Tarr)
(21 July 1955 – 6 January 2026)
Torinski konj (A torinói ló)
Godina proizvodnje: 2011
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai),  Bela Tar (Béla Tarr)

Piše: Miloš Jaraković

Prva verzija teksta imala je pet, gusto pisanih, strana A4 formata. Ipak, vremena su se promenila i evo sažetije varijante. Valja, naravno, sakriti i logorejičnost.

Terra Incognita – po prvi put se srećem sa delom oba autora te je prizma kroz koju se sve prelama sasvim nebrušena. Ne uzbuđujte se zbog mogućih pogrešnih valera.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Prodati knjigu

by

Prodati knjigu, zeznut posao. Ne samo kod nas.

Podaci ispod se odnose na prodaju 10 najvećih izdavača u SAD, državi sa 340 miliona stanovnika. I nisu nimalo veseli.

Skoro 15% knjiga je prodato u manje od 12 primeraka a dve trećine (66,1%) u manje od 1.000.

New books (ISBNs) published in the last year by the largest 10 publishers and came up with this sales breakdown:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Bela Tar: huk i pretnja

by

Bela Tar (Béla Tarr)
Torinski konj (A torinói ló)
Zemlja porekla: Mađarska, Francuska, Nemačka, Švajcarska, SAD
Godina proizvodnje: 2011
Trajanje: 146 min
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai),  Bela Tar (Béla Tarr)
Uloge: Janoš Derži (János Derzsi), Erika Bok (Erika Bók)

Ključni lik filma je vetar čiji huk donosi neodređenu ali tim teskobniju pretnju. Kada vetar stane, film se završava.
Uz vetar, konj koji odbija da jede.
Svakodnevne ponavljajuće radnje oca i ćerke poprimaju ritualni karakter kao odbrana od pretnje.
Usporavanje svakodnevice ističe gustinu postojanja.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Slučajne žrtve

by

Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler

Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Alen Badju: Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko

by

Alen Badju
Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Prevela s francuskog Kristina Bojanović
Akademska knjiga, 2016.
Notre mal vient de plus loin
Penser les tueries du 13 novembre
Fayard, 2016.

Polazište: teroristički napadi u Parizu, 13. novembra 2015.
Ove događaje Badju razmatra ne kao nešto izolovano, već kao proizvod strukture savremenog sveta.
To je struktura globalnog kapitalizma, sa razularenom moći kapitala i razornom nejednakošću. Imamo novo plemstvo, gornjih 10% koje poseduje 86% svetskih resursa. Imamo srednju klasu, koja čini 40% populacije i poseduje 16% resursa. Imamo donjih 50% koji nemaju ništa.

Kroz sedam poglavlja ove knjige Badju sa različitih aspekata sagledava ovu strukturu. Ta poglavlja su:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Да ли је Тито заиста умро?

by

Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан  неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?

Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

У зачараном свету мрежа

by

Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.

Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail