Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Anketu o praćenju književnih programa (uživo ili onlajn) osmislilo je i sprovodi udruženje Oksimoron (http://oksimoron2012.blogspot.com) sprovodi onlajn anketu.
Molimo vas da odvojite par minuta vremena za učešće u ovoj anketi, kao i da je preporučite javnosti i ljudima iz svog okruženja.
Otvorite upitnik: https://forms.gle/VsQBDeBGnrR3b1VJ8
Izvod iz teksta: Nenad Fišer: „Propaganda, treći dio“
Ulaskom SAD u rat oblikuje se nova “škola propagande”, koja će vremenom postati dominantnom formom inženjeringa socijalnog ponašanja. Da bi se adekvatno procijenila njena moć treba se prisjetiti da je sve do aprila 1917. administracija predsjednika Wilsona ulagala ogromne napore kako bi opravdala američku neutralnost i širila uvjerenje da je apstinencija od rata izraz superiorne civiliziranosti. Njegova izborna pobjeda godinu dana ranije dobrim je dijelom počivala na sloganu “On nas je sačuvao od ulaska u rat!”, a onda je trebalo poništiti efekte višegodišnjeg uvjeravanja javnosti u nužnost neutralnosti i neopravdanost svake ratne avanture, i okrenuti to isto mnijenje u korist podrške priključenju silama Antante u tom istom, neciviliziranom ratu, sačuvavši pritom barem privid političke dosljednosti.
Kako to postići Wilson je prepustio stručnjacima i oformio Komitet za javne informacije (CPI, Committee on Public Information) sa jednim zadatkom: da promovira američko učešće u ratu.
„Hoćemo li nestati i nas dvoje?“ upitala se naglas Nevenka.
„To je izvesno“, oglasio se Skakač.
„U čemu je tajna?“ upitao sam.
На данашњи дан, 2. новембра 1975. године, на плажи у Остији, убијен је Пјер Паоло Пазолини.
Истрага је вођена траљаво, као што то увек бива када пуну истину треба сакрити.
Selekcija Hrabri Balkan na 30. Festivalu autorskog filma
Selekcija Hrabri Balkan, koja privlači sve veću pažnju publike, ove godine i sama slavi mali jubilej – deset godina. Ovaj program istražuje nove pravce u autorskom filmu, otkivajući upečatljive glasove i njihove filmove svih rodova, žanrova, formata i trajanja, a koji dolaze sa Balkana ili govore o Balkanu. U okviru ovog programa manje poznati reditelji i rediteljke stoje rame uz rame sa etabliranim imenima, a tročlani žiri svake godine bira najsmelije ostvarenje, formalno ili tematski provokativno. Prijatelj festivala, Erste Banka Srbija, ove godine prvi put dodeljuje nagradu #VERUJUSEBE za odvažan glas Hrabrog Balkana. Ova podrška, koja podrazumeva i novčani iznos, biće dodeljena jednom lokalnom autoru ili autorki čija je stvaralačka svežina prepoznata unutar bilo koje filmske discipline.
Maša Seničić i Stefan Ivančić, selektori programa Hrabri Balkan su povodom ovogodišnje selekcije rekli: „Filmovi ovogodišnje selekcije su povezani kroz obračun sa pripadnošću i nasleđem, sa praksama ćutanja i zaborava. Njihov okršaj je i poziv na osećajnu i društvenu odgovornost“.
U programu Hrabrog Balkana biće prikazano 12 filmova, a većina autora i autorki biće gosti festivala. Selekciju čine filmovi: Ništa na svom mestu (Burak Čevik), Ono što tražimo od statue je da se ne pomera (Dafne Heretakis), Miris sveže farbe (Nađa Petrović), Radije bih bila kamen (Ana Hušman), Krila radnika (Ilir Hasanaj), Na putu (Samir Karahoda), Sunce nikad više (David Jovanović), Bonaca (Luka Vlaho), Majka je rođena grešnica (Hoda Taheri, Boris Hadžija), Šta Marija nije znala (Konstantina Kocamani), Osam razglednica iz Utopije (Radu Žude, Kristijan Ferenc-Flac), Dobra djeca (Filip Peruzović).
Mala antologija Festivala autorskog filma deset dana pre početka 30. jubilarnog izdanja
Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra, a pre zvaničnog početka festivala organizatori su pripremili malu antologiju festivala pod nazivom “FAF pre FAF-a”. U okviru ovog programa biće prikazano deset vrhunskih ostvarenja koja su bila deo programa prethodnih izdanja.
FAF pre FAF-a biće održan od 12. do 21. novembra u sali 4 mts Dvorane. Projekcije počinju u 20.30 časova.
Sa ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu na FAF stižu dva nagrađena ostvarenja, „Emilija Perez“ Žaka Odijara i „Seme svete smokve“ Mohamada Rasulofa.
Film „Emilija Perez“ Žaka Odijara donosi neobičnu priču o Riti, prekvalifikovanoj advokatici koja radi u firmi koja brani kriminalce. Neočekivano, pruža joj se prilika da pobegne iz tog okruženja, kada je vođa kartela, Manitas, angažuje da mu pomogne da se povuče iz kriminalnog sveta. Manitas joj otkriva svoj višegodišnji tajni plan – da postane žena o kojoj je oduvek sanjao.
Надежда Пурић Јовановић:
Ерлангенке / Поезија индустрија
О роману и збирци песама
са ауторком разговарају
Даница Вукићевић и Дејан Симоновић
Четвртак, 10. октобар 2024. у 19 сати
Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Аутобиографија
Родила сам се у Новом Саду 4. октобра 1893, као ћерка књижевника др Милана Савића и Јулке рођене Давидовац. Основну школу и класичну гимназију свршила сам у Новом Саду, где сам положила и испит зрелости. Од раног детињства мој отац ми је уливао љубав и дивљење према старој Хелади, уводећи ме у грчку митологију, у Хомера, па у Плутарха; и мада сам врло рано научила и модерне језике (немачки, француски, енглески, донекле и италијански), и ушла дубоко у књижевност модерних народа, тако да сам већ 1906. преводила Шелија, а 1909. својим есејом и преводима увела Емила Верхарена у српску књижевност (Брaнково коло) – ипак је за мене био једини природни и могућни пут да, после матуре, пођем на класичну филологију. Њу сам студирала у Бечу, где сам радила као ђак професора Радермахера. У то време 1911. преводила сам Пиндара […] Нажалост, мој велики семинарски рад, који би се врло лако могао проширити у докторску дисертацију – De Pseudoplutarchi libello de fluviis –изгубљен je у почетку рата, а нисам га могла обновити, јер нисам имала могућности да одем у средину где бих нашла потребну литературу. Године рата провела сам у Новом Саду, и за то време највише сам читала грчке и латинске писце.
IN MEMORAIM
autobuskoj i železničkoj stanici
Opružene jedan uz drugu, udaljene koliko da se baciš kamenom, pa i manje, mesta su naših odlazaka i naših dolazaka.
Kada se tramvaj Nemanjinom skotrlja sa Slavije, udariće ravno u čelo železničke stanice, koje će nemirnog putnika već svojim važnim držanjem opomenuti da ima posla sa ustanovom sa kojom se nije šaliti, podsećajući ga na ona vremena kada je železnica, uz poštu, policiju i vojsku, bila država sama.
Predavši našeg putnika svojoj moćnijoj šinskoj braći, da ga povedu u neke nedogledne daljine, tramvaj će, pun poštovanja, možda sa nešto malo uzaludnog žaljenja i prigušene zavisti, skrenuti levo da autobuskoj stanici isporuči i one koji metalnom svetlucanju šina pretpostavljaju sivkaste trake drumova.
