Ozračena magijom
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Đorđe Kuburić
Književnost, strogo uzev, nema magijsku influencu, ali je ozračena (i označena) njome, prevashodno tematsko-motivacijski. Ne jedan pisac lako bi posezao u većoj ili manjoj meri da prosedee svojih ostvarenja kontamanira izvesnim magijskim naznakama. Katkad bi se poneki lik izmigoljio van kontrole svog tvorca, te činio što mu je volja, a što jeste izvesna onostrana rabota. A usmena književnost veoma je nastanjena magijskim slikama i prilikama. Sočinjenija iz srednjeg veka (a i šire), štiva o vešticama, talismanima, vilama… oduvek su nadahnjivala pisce.
Više od magije
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Divna Vuksanović:
Magija je moć privlačenja; ali ta „čarolija“, kao odnos koji se uspostavlja između autora/ke i recipijenta, a posredstvom književnog dela, nije puka atrakcija. Umetnički čin i estetski doživljaj više su od magije. Jer današnjom magijom vladaju nepismeni, nedaroviti i nadmeni, koristeći marketing kao tehnologiju proizvodnje poželjnosti. Moć je tržišna kategorija, a magija postaje sredstvo uspostavljanja odnosa moći. Ako se misli na metafizičnost ili kritički stav literature prema stvarnosti, magija je izlišna…
Nepoznati, zabranjeni uglovi gledanja
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Ivana Milankov:
Književnost je uglavnom fiktivna i kao takva veoma moćna kao i magija. Ona nam pokazuje da ono što zdravo za gotovo tvrdimo da je stvarnost uopšte nije to. Književnost vlada uglovima gledanja – nepoznatim, zabranjenim. Jedna od glavnih odlika književnosti je transcendiranje a samim tim i transformisanje. Upravo to radi i magija.
Iz ničega sve
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Nevenka Pupek:
Ne bih nikako književnike nazivala „čarobnjacima“ i „vješcima“. Oni su pravi alkemičari.
I ne bih ograničila princip na „Iz jednog sve, iz svega jedno, u jednom je sve“, nego proširila sa „Iz ničega sve“.
Čarobni napitak
Razvigor anketa:
Poseduje li književnost magijske moći?
Sava Damjanov:
Književnost ne poseduje magijsku moć, ona je sama po sebi nešto natprirodno, fantastično, tajanstveno, mistično, MAGIČNO! Rekao bih – magijska moć je u rukama opsenara dok Književnost jeste svojevrstan amulet, ili neki čarobni napitak, ili ono ABRAKADABRA! Sve ovo sam konačno razumeo proučavajući stvaralaštvo Đorđa Marovića Kodera…
Civilizacijom potvrđena magija
Razvigor anketa:
Poseduje li književnost magijske moći?
Igor Perišić:
„Kad sam bio mali, u mom rodnom mestu živela je baba Joka koja je, kako se to govorilo, „izlivala stravu“. Nisam priznavao da se plašim bilo čega, tako da se ne susretoh, poput nekih mojih vršnjaka, sa ovim vidom magije. Valjda sam odraslo mislio da su svi oblici magije primitivni. Osim književnosti, koja je civilizacijom potvrđena magija pretvaranja običnih reči u reči koje nešto čudno znače. Čudno dete čitalo je mnogo visokoumnu književnost. Bojao sam se tada zapravo baba Joke, a danas nije više moguće utvrditi da li je ona upražnjavala samo jedan vid narodne, magijske književnosti. Čak i magijskog realizma, jer je – uprkos svom „talentu“ – ipak umrla.“
Književnost svakako oblikuje svet
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Zorislav Paunković:
„Književnost svakako oblikuje svet. Ako se zadržimo samo na nivou književne teorije, neosporno je da postoji ono što se zove književni uticaj. Ako pogledamo kroz istoriju, ko je na koga uticao i kako, književnost je među najuticajnijim faktorima. Druga stvar je kako ćemo nazvati delovanje književnosti, ali ono postoji.“
Religija zdravlja
Marlen Haushofer: Mansarda
Ruski almanah
Danica Vukićević preporučuje časopis Ruski almanah:
