Милован Марчетић
ВРТ СВИХ НАС
књига поезије
Чигоја штампа, Београд, 2025.
Када путујеш пешице, већи ти изгледа свет.
И у својој новој песничкој књизи, Врт свих нас, песник и приповедач Милован Марчетић открива или јасније осветљава она лица стварности око нас која најчешће не запажамо, оне емоције и борбе човека који у тој стварности живи, које, чини се, песници први уочавају. У овој књизи то је презентовано језичким мајсторством ретким у нашој савременој поезији. У неким песмама песник користи и своја приповедачка искуства, доказана у његовим прозним књигама. Неколико наративних, дужих песама и триптиха (тропева) у овој књизи, и оним што говоре и начином на који говоре, верујемо да представљају иновације у данашњем српском песништву.
У Београду је постојао један дописник, извесни Петков, који би, сваки пут када би га изнервирао неки од педесет службеника у секретаријату за спољне послове, запретио свима следећом изјавом: „Пазите се, кад-тад ћу једног дана својим новинама телефонирати објективне вести“.
ROMAN IDEJA – Roman u kojem su -> karakteri zamišljeni prevashodno kao nosioci određenih pogleda na svet, a -> kompozicija kao kontrastiranje njihovih intelektualnih stavova. U širem smislu osobenosti r. i. pokazuju i romani u kojima dominira esejistički pristup — stvaralaštvo T. L. Pikoka i H. Dž. Velsa, a naročito Manov Čarobni breg; u užem smislu r. i. je povezan sa Židovim Kovačima lažnog novca (1925) i Hakslijevim Kontrapunktom života (1928). Žid polazi od uverenja da pojam »istine« treba zameniti prosvećenijim pojmom »ideje«: »Odbacimo reč Istina koja bi nas mogla navesti da suviše olako poverujemo da je despotizam izvesnih ideja legitiman. Umesto Istine, kažimo Ideje. I nazovimo Idejom svaki odnos koji opažamo; ako hoćete, metaforički, prelamanje nekog stvarnog odnosa u čovekovoj svesti. Broj Ideja je beskonačan, kao i broj takvih odnosa, ili bezmalo toliki« (Journal 1889-1939, 1948, str. 91). Ovakva zamisao je u stvari izraz piščevog osećanja vlastite unutrašnje intelektualne polarizacije: »Uvek vidim«, kaže Žid, »gotovo istovremeno dve strane svake ideje, i emocija se uvek polarizuje u meni« (isto, str. 20 — 21), a u sličnom smislu govori i Haksli opisujući autobiografski lik F. Kvorlza kao »amebu«, kao »neko more duhovne protoplazme koja se može razlivati u svim pravcima« (Kontrapunkt života, 1940, str. 261) i naglašavajući sposobnost Kvorlzove ličnosti »da se prilagodi svim oblicima — a da ipak ne primi nijedan stalan oblik« (isto, str. 262). 
Voflgang Hilbig
Bela Tar (Béla Tarr)
Bela Tar (Béla Tarr)
Kristof Hajn
