Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Ilja Erenburg
Ljudi, godine, život. Knj. 5 i 6
preveo Milosav Babović
Kultura, 1967
Илья Григорьевич Эренбург
Люди, годы, жизнь
Knjiga peta:
Zatim je Jakov Zaharovič izvadio iz kofera Rodenov crtež, naslonio ga uz uzglavlje kreveta i, zaboravljajući sve na svetu, zahtevao da se oduševljavam. (str. 16)
Znam da je zaborav – zakon života, generalna proba smrti. (str. 67)
Hajne je pisao da je svaki čovek – svet i da nadgrobni spomenici lebde nad ruševinama nestalih svetova. (str. 117)
Милован Марчетић
ВРТ СВИХ НАС
књига поезије
Чигоја штампа, Београд, 2025.
Када путујеш пешице, већи ти изгледа свет.
И у својој новој песничкој књизи, Врт свих нас, песник и приповедач Милован Марчетић открива или јасније осветљава она лица стварности око нас која најчешће не запажамо, оне емоције и борбе човека који у тој стварности живи, које, чини се, песници први уочавају. У овој књизи то је презентовано језичким мајсторством ретким у нашој савременој поезији. У неким песмама песник користи и своја приповедачка искуства, доказана у његовим прозним књигама. Неколико наративних, дужих песама и триптиха (тропева) у овој књизи, и оним што говоре и начином на који говоре, верујемо да представљају иновације у данашњем српском песништву.
У Београду је постојао један дописник, извесни Петков, који би, сваки пут када би га изнервирао неки од педесет службеника у секретаријату за спољне послове, запретио свима следећом изјавом: „Пазите се, кад-тад ћу једног дана својим новинама телефонирати објективне вести“.
Петков ми једног дана рече: „Овде у Београду немогуће је пронаћи некога ко би умео да поправи гуму на бициклу, али оно што је, пак, извесно јесте да су Југословени ненадмашни у умећу пропаганде: чак су и на крај Малезије разаслали књиге и брошуре о њиховим ревандикацијама, њиховој борби против фашизма, Коминформу, слободама које уживају њихове мањине“.
Оваква пропагандна вештина, заједнички дар свих Словена, сједињена с Титовим личним успехом код посетилаца и једним делом западних проматрача, на крају би прошла у виду добрих и чврстих фраза попут: „Титов прекид с Коминформом“ или „Титов отпор Стаљиновим наредбама“.
ROMAN IDEJA – Roman u kojem su -> karakteri zamišljeni prevashodno kao nosioci određenih pogleda na svet, a -> kompozicija kao kontrastiranje njihovih intelektualnih stavova. U širem smislu osobenosti r. i. pokazuju i romani u kojima dominira esejistički pristup — stvaralaštvo T. L. Pikoka i H. Dž. Velsa, a naročito Manov Čarobni breg; u užem smislu r. i. je povezan sa Židovim Kovačima lažnog novca (1925) i Hakslijevim Kontrapunktom života (1928). Žid polazi od uverenja da pojam »istine« treba zameniti prosvećenijim pojmom »ideje«: »Odbacimo reč Istina koja bi nas mogla navesti da suviše olako poverujemo da je despotizam izvesnih ideja legitiman. Umesto Istine, kažimo Ideje. I nazovimo Idejom svaki odnos koji opažamo; ako hoćete, metaforički, prelamanje nekog stvarnog odnosa u čovekovoj svesti. Broj Ideja je beskonačan, kao i broj takvih odnosa, ili bezmalo toliki« (Journal 1889-1939, 1948, str. 91). Ovakva zamisao je u stvari izraz piščevog osećanja vlastite unutrašnje intelektualne polarizacije: »Uvek vidim«, kaže Žid, »gotovo istovremeno dve strane svake ideje, i emocija se uvek polarizuje u meni« (isto, str. 20 — 21), a u sličnom smislu govori i Haksli opisujući autobiografski lik F. Kvorlza kao »amebu«, kao »neko more duhovne protoplazme koja se može razlivati u svim pravcima« (Kontrapunkt života, 1940, str. 261) i naglašavajući sposobnost Kvorlzove ličnosti »da se prilagodi svim oblicima — a da ipak ne primi nijedan stalan oblik« (isto, str. 262).
У књизи Три године с Титом, Стефано Тера, поред осталог, описује и положај сељака у Титовој Југослави.
“И управо на овим пољима одузетим малим земљовласницима и задругама, Тито сада води своју најважнију борбу, док службена гласила режима изговарају пароле против Де Гасперија и премијера Пеле, оптужујући Италијане за прогон словенских мањина у Удинама и Фурланији, Аустријанце за гушење гласа Словенаца у Корушкој, Грке за укидање националних својстава Македонаца у Солуну и тако даље. Ради се заправо о дугом рату у којем је југословенски комунистички режим до сада изгубио главне битке; наиме, после сваке сетве летина је стално мања за 4/5 од онога што су економски планови предвидели. Пропаганда је покривала ове поразе и штрајк сељака понављајући паролу: „Суша је погодила Југославију“. Али године пролазе и ова прича је све мање убедљива, осим ако се Југославија не претвори у Сахарску пустињу.
Voflgang Hilbig
„Ja“
S nemačkog (na hrvatski) prevela Helen Sinković, prilagodile srpskom Bojana Denić i Marija Lazović
Radni sto, 2021.
(Wolfgang Hilbig “Ich”)
Nemačka, ona Istočna – DDR.
Književno-političko podzemlje – alternativna i/ili „alternativna“ književna scena.
Fizičko podzemlje – mreža kanala ispod gradova.
Pripoveda doušnik Štazija, i sam pisac, taj ugao otvara svež pristup.
Bela Tar (Béla Tarr)
(21 July 1955 – 6 January 2026)
Torinski konj (A torinói ló)
Godina proizvodnje: 2011
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai), Bela Tar (Béla Tarr)
Piše: Miloš Jaraković
Prva verzija teksta imala je pet, gusto pisanih, strana A4 formata. Ipak, vremena su se promenila i evo sažetije varijante. Valja, naravno, sakriti i logorejičnost.
Terra Incognita – po prvi put se srećem sa delom oba autora te je prizma kroz koju se sve prelama sasvim nebrušena. Ne uzbuđujte se zbog mogućih pogrešnih valera.
Prodati knjigu, zeznut posao. Ne samo kod nas.
Podaci ispod se odnose na prodaju 10 najvećih izdavača u SAD, državi sa 340 miliona stanovnika. I nisu nimalo veseli.
Skoro 15% knjiga je prodato u manje od 12 primeraka a dve trećine (66,1%) u manje od 1.000.
New books (ISBNs) published in the last year by the largest 10 publishers and came up with this sales breakdown:
Bela Tar (Béla Tarr)
Torinski konj (A torinói ló)
Zemlja porekla: Mađarska, Francuska, Nemačka, Švajcarska, SAD
Godina proizvodnje: 2011
Trajanje: 146 min
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai), Bela Tar (Béla Tarr)
Uloge: Janoš Derži (János Derzsi), Erika Bok (Erika Bók)
Ključni lik filma je vetar čiji huk donosi neodređenu ali tim teskobniju pretnju. Kada vetar stane, film se završava.
Uz vetar, konj koji odbija da jede.
Svakodnevne ponavljajuće radnje oca i ćerke poprimaju ritualni karakter kao odbrana od pretnje.
Usporavanje svakodnevice ističe gustinu postojanja.
