Ponavljanje kao postupak

Jun Fose (Jon Fosse)
Melanholija
prevod Radoš Kosović
Blum, 2021.

Pripovedački postupak: opsesivna paranoidna i erotska ponavljanja saobrazna opsesivno-kompulzivnom duševnom sklopu izrazito surevnjivog slikara koji je noseći lik romana.
Pripovedački tok: odnos statičnog i dinamičnog, ponavljanja i razvoja – uvođenje novih motiva, mesta, likova i događaja.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Педесет година од убиства Пјера Паола Пазолинија

Пре педесет година, 2. новембра 1975. године, на плажи у Остији, мучки је убијен Пјер Паоло Пазолини.

Изгубили смо, првенствено, песника. Нема много песника на овом свету, казао је том приликом Алберто Моравија.
Пазолинија су уклониле исте оне мрачне силе које је одважно и оштроумно разобличавао.
Силе које обликују свет у коме живимо.
О том свету и тим силама Пазолини пише и у есејима обједињеним у књизи Фашизам антифашиста.

Пророчка књига Пјера Паола Пазолинија

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Je suis une force du passé

Ce poème est lu par Orson Welles dans le film “La Ricotta” réalisé par Pier Paolo Pasolini en 1963. Pour Béatrice Dalle, c’est le plus grand film antifasciste qui n’a jamais été réalisé. Il s’inscrit dans un ensemble de quatre films courts signés Gregoretti, Godard, Pasolini et Rossellini.

Avec

Béatrice Dalle découvre Pasolini lorsqu’elle a 17 ans grâce à son premier mari. Son dos est tatoué du poème Je suis une force du passé. En 2024, le réalisateur Fabrice Du Welz suit le voyage italien de l’actrice dans un documentaire intitulé La Passion selon Béatrice et, à travers elle, raconte l’Italie de Pasolini.

Un texte lu par Hélène Lausseur.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

КО ЈЕ ТИТО?

Стефано Тера Три године с Титом

Председник Федеративних Народних Република Југославије, маршал Јосип Броз Тито, који обавља и функције Врховног команданта оружаних снага, председникa Генералног секретаријата (бивши Политбиро), Савеза (бивша партија) југословенских комуниста, председника Савеза југословенских социјалиста (бивши Народни фронт) и председника Савезног извршног већа (бивши савет Министара), може се похвалити различитим биографијама.

Званична биографија, чији је аутор његов лични биограф, Владимир Дедијер, објављена крајем 1952, упућена и намењена западном свету, посебно америчком, у Југославији се сматра једином веродостојном. Преостале писане биографије, навешћу их и записати редом, званични кругови југословенског комунистичког режима сматрају срамним измишљотинама које шире коминформбироовци, фашисти, монархисти, реакционари, троцкисти и др.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Ljudmila Petruševska: Oteti. Istorija zločina

Ljudmila Petruševska
(Людмила Стефановна Петрушевская)

Oteti. Istorija zločina
(Нас украли. История преступлений)

S ruskog preveo Dušan Patić
Čarobna knjiga, 2022.

Rusija na prelazu iz komunizma u banditizam.
Pustoš, beda, pljačka, krupno i sitno podmićivanje na sve strane, zločini svake vrste, preprodaja svega i svačeg, od preduzeća do dece, krivotvorenje, lažna umiranja, otmice, povlašteni KGB kontingent, bolnice bez ičega. Teška pijanstva, naravno, bez toga ne ide. Propadanje.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Како је Стефано Тера “Тестачеса” протеран из Југославије

Како је, када и зашто Стефано Тера “Тестачеса”, аутор књиге Три године с Титом, протеран из Титове Југославије.
Како је то протеривање представила режимска Борба.
Како је Терина књига примљена у Италији.

Због свог бурног темперамента, Тестачеса* није могао дуго да ћути; али 1953. после Стаљинове смрти, Тито се поново приближио СССР-у и временом постајао све мање толерантан према западним новинарима. Тако се 6. септембра те године, док је присуствовао Титовом говору на великом збору у словеначком месту Окроглица, Тера изненада усудио да говори на француском с енглеским колегом о постојању необележених гробова италијанских војника баш на околним пољима. Одмах су га агенти УДБЕ ухапсили и истог је дана био званично протеран из земље (избегао је затвор захваљујући посредовању италијанске дипломатије). Касније је Борба описала епизоду оптужујући писца да је увредио етнички италијанског новинара из Ријеке који је носио униформу партизанске дивизије „Гарибалди“ и да је кријумчарио девизе; осим тога, други чланак је оправдавао његово протеривање, објашњавајући да је „сињор Стефано Тера“ био националистички агент-провокатор италијанске владе. Међутим, чим се аутор вратио у домовину, описао је своја искуства у мемоарима Три године с Титом, који су те исте године били објављени. Али, објављивање се десило у врло непогодним околностима због тадашње кризе; наиме, југословенске дипломате у Италији, као и представници самих италијанских власти, како се односи између две земље не би даље погоршавали, купили су журно и уништили већину примерака књиге, која је тако остала скоро непримећена. Осим тога, после Титовог помирења са Совјетским Савезом, остале комунистичке партије света зауставиле су кампању против југословенског „девијационизма“.

Енрико Даванцо
Универзитет „Г. Д’Анунцио“ Кјети-Пескара

*Надимак Стефана Тере

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Три године с Титом: садржај

Стефано Тера

Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Страна: 242
Формат: А5

САДРЖАЈ

Предговор

Поглед на почетак Tитовог режима очима заборављеног аутсајдера италијанске књижевности

ПРВИ ДЕО

ДРУГИ ДЕО

I поглавље:

Ко је Тито?

II поглавље

Да ли Тито игра двоструку игру?     

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Manuel Kastels: Mreže revolta i nade

Manuel Kastels (Manuel Castells)

Mreže revolta i nade (Networks of Outrage and Hope)

Prevele s engleskog Vanja Savić i Daniela Nikolić

Službeni glasnik, 2018.

Veoma korisna, informativna i analitička knjiga o društvenim pokretima osporavanja kako diktatorskih afričkih režima, tako i predstavničkih, fingiranih demokratija zapada čije institucije predstavljaju strukture moći, ne narod koji ih formalno bira.

Pokrete karakteriše:

– Odbacivanje predstavničkog partijskog sistema, kao otuđenog i korumpiranog.

– Korišćenje društvenih onlajn i oflajn mreža, kao način da se prevaziđe kontrola javnosti koju oblikuju mejnstrim mediji.

– Zaposedanje javnog prostora.

– Nenasilje.

– Otklon od lidera i liderstva, uz upražnjavanje direktne demokratije.

Knjiga razmatra pokrete u Tunisu, na Islandu, u Egiptu, Španiju, SAD, Turskoj, Brazilu, Čileu, Meksiku.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail