Dok je cunjao između rafova, nabadao po policama jednog ovećeg marketa, gospodina Zabadala je strefilo prosvetljenje. Tako je to išlo kod gospodina Zabadala, prosvetljenja bi ga strefila u različitima vremenima, na različitim mestima.
Ova polica ovde je fragment ovog rafa, šapnulo mu je, u poverenju, prosvetljenje. Ovaj raf je fragment ove prodavnice. Ova prodavnica je fragment ovog trgovinskog lanca. Ovaj trgovinski lanac je fragment…
Nalećeš na fragmente a celine nigde.
Znači li to da celine nema? Ni govora. To samo znači da ti nije dostupna. Nije ti dostupna jer njome ne upravljaš. Za šefa ove prodavnice, njeni delovi čine celinu. Svrha te celine je da ti izvuče što više para iz džepa. Za bosove ovog trgovinskog lanca ulančane prodavnice čine celinu. Svrha te celine je… Zna se šta.
Šta iz toga zaključujemo?
Iz toga zaključujemo da upravljači imaju uvid u celinu. I da im je u interesu da svi drugi ostanu pri fragmentima.
Zašto? Da bi prikrili na koji način je sve to povezano i čemu sve to služi. Da bi prikrili tvoju podređenost a svoju nadređenost.
Fragmetniranje je način da te prevedu žednog preko vode.
To kaza prosvetljenje i napusti gospodina Zabadalo isto onako naglo kao što ga je spopalo.
Promagnupiralo se i to prosvetljenje.