Knjige

Дакле, свака се трговачка трансакција у земљи или с иностранством дешава искључиво кроз сложени систем напојница који бисмо могли тачније описивати старим али корисним изразом, то јест „подмићивањем“. У суштини, за пословног човека који долази данас у Београд или Загреб, проблем није доказати да је властита роба боља од других, или да сопствена фирма дозвољава кредите на шест месеца дуже од других, него сазнати коме је потребно платити и колико јер је потребно истовремено ућуткати одговорне државне чиновнике као и „посматраче“ УДБЕ.

„Ово је тајна“ тако сам објаснио пријатељу и колеги Италу Пјетри, дописнику италијанских новина Коријере дела сера, који није разумевао како је могуће да су београдски скупоцени ноћни локали стално препуни чиновника који би могли, са својом платом од 10.000 динара, да себи дозволе само пар шољица кафе сваког месеца, заједно с дневним оброком. Али ради се заправо о јавној тајни, јер корупција је стигла до највиших нивоа; на пример, управо захваљујући корупцији неки су министри чак дозволили увоз неколицине енглеских трактора, који су заправо били камиони старог модела. Другачије речено, подмићивање се већ попело на брод власти јер је уплетена и сама политичка полиција (УДБА).

Read more

Стефано Тера
Три године с Титом

После Генералисимусове смрти, чланови Политбироа на челу с Титом имали су читаву недељу светске славе, као специјалисти за совјетска питања. Својим уобичајеним посебним осећајем за меру, ставили су до знања да ће, после свега, Берија, Маљенков и Молотов, згрожени протеклим стаљинистичким временом, подражавати социјалистичка искуства у Југославији и, све у свему, титоизам. Поједини чланови, a нарочито Милован Ђилас, теоретичар режима, били су сасвим у праву када су објавили да се суштински ништа неће променити у Совјетском Савезу, којим доминира бирократска и војна каста, сада компактна и кристализована деценијама власти. Чак се и борба за власт свела на елиминацију Берије, чију је судбину од раније исписао Стаљин.

Read more

У књизи Три године с Титом, Стефано Тера, поред осталог, описује и положај сељака у Титовој Југослави.

“И управо на овим пољима одузетим малим земљовласницима и задругама, Тито сада води своју најважнију борбу, док службена гласила режима изговарају пароле против Де Гасперија и премијера Пеле, оптужујући Италијане за прогон словенских мањина у Удинама и Фурланији, Аустријанце за гушење гласа Словенаца у Корушкој, Грке за укидање националних својстава Македонаца у Солуну и тако даље. Ради се заправо о дугом рату у којем је југословенски комунистички режим до сада изгубио главне битке; наиме, после сваке сетве летина је стално мања за 4/5 од онога што су економски планови предвидели. Пропаганда је покривала ове поразе и штрајк сељака понављајући паролу: „Суша је погодила Југославију“. Али године пролазе и ова прича је све мање убедљива, осим ако се Југославија не претвори у Сахарску пустињу.

Read more