Bitka za parking

26. septembra 2023.24. septembra 2023. by Vetropir

„A niko ne voli da gubi. Svaki gubitak teško pada. Pa i gubitak parking mesta. Naročito gubitak parking mesta. Zar ne, gospodine?“

Aćim je poskočio. Bocnuo ga je tamo gde treba.

Sada je urednik mogao malo da se pravi važan. To je mnogo voleo. Zapravo, voleo je da se pravi mnogo važan. Veoma je važan i bio, po svom najprisnijem uverenju, iako su zavidljivci odbijali da to priznaju. Videće se još ko ima u glavi, a ko samo na glavi. A ko ni jedno ni drugo.

„Pitate se otkud znam za nemili incident? Mi iz medija sve znamo. Takav nam je posao. Ništa nam ne promiče. Obavešteniji smo od policije.“

Žena se ponovo štrecnula.

„Bar najbolji od nas. Među koje, bez lažne skromnosti, i sam spadam. Tako da sam detaljno upućen u ono što se dogodilo. Znam kakvom ste razbojništvu bili izloženi.“

„Tako je! Razbojnik! Razbojništvo!“, Aćim je oberučke zgrabio dragocenu reč. Privio ju je na grudi.

Slava je smrt

7. septembra 2023. by Vetropir

Snežana Čabarkapić me je u deset do deset obavestila da je stigla Magda Šišić. „Uvedite je tačno u deset.“

Ne, neću Magdi dati deset minuta početne prednosti. Znam tu igru – ko određuje vreme, određuje tok. Naučio sam ja mnoge igre, ne bih opstao u ovom poslu da nisam.

„Nisam sigurna da ću moći da je obuzdam. Prilično je nestrpljiva. I nasrtljiva.“

„Uzdam se u vas. Siguran sam da ste obuzdavali i veće zverke.“

Nasmejala se. Pohvala joj je godila. Nije bila prazno laskanje. Ako može da izađe na kraj s Burićem, može i sa članicom žirija.

Stigao je i deseti čas. Našli smo se oči u oči, Magda i ja, u prisustvu dremljivih dobitnika. Zelenokosa Magda je imala vrebajući pogled, trouglasto lice i borbeno držanje.

Velika inspektorska reforma

1. septembra 2023. by Vetropir

Kada bi me saslušavali, kazao bih da se zovem Novica Kazimirović, vlasnik istražiteljske agencije Skakač. Pre velike inspektorske reforme godinama zaposlen u policiji. Dodao bih da mi odlazak iz policije nije previše teško pao. Osobenjak sam. Nerado sarađujem, teško podnosim uplitanja, pravila, naloge, ograničenja. Najviše mi odgovara da svoj posao teram na sopstveni način i za vlastiti groš. I dalje radim za policiju iako više nisam u njoj. Šta bih drugo? Nemam drugog zanata kojim bih zarađivao za život.

Istina, mogao sam da se prekvalifikujem. Recimo, u kelnera, ili bankara, ili stolara. Mogao sam da odem i u zubare. Plašili bi me se više nego kada sam bio u policiji. Mogao sam da postanem šta god mi padne na um. Bezbroj je raznoraznih kurseva. Otvaraju velike mogućnosti uz mala ulaganja. Bar tako kažu. Kažu i da su davno prohujala ona učmala vremena kada se jedno zanimanje sticalo za čitav život. I da se tržište rada menja iz časa u čas. Svako je dužan da se prilagođava njegovim zahtevima. Inače mu opstanka nema. Na delu je, od kolevke pa do groba, SOS: Sveobuhvatni Oblikovni Sistem.

Nedeljnik Mlin

28. avgusta 2023. by Vetropir

Mlinova nagrada je nadživela nedeljnik po kome je dobila ime. Mlin se gasio na rate. Najpre se sveo na dvonedeljnik, pa spao na mesečnik. Zatim je ukinuto štampano izdanje, elektronsko je pošteđeno. Proređivali su se i smanjivali honorari, osipali se saradnici, kresano je uredništvo. Kada se stiglo dotle da je glavni urednik, sopstvenim tekstovima, punio više od polovine broja, eutanazija je bila neminovna. Mlin je podelio sudbinu ostalih listova istog vlasnika. Ulagač se izvlačio iz medijskog biznisa. Prodavao ga je parče po parče. Zapravo, prodavao je parče po parče poslovnog prostora, skupa sa upotrebljivom opremom, a očišćenog od nikom nepotrebnih novinara i spoljnih saradnika, bili su izlišan trošak. U poslovnom žargonu, zvalo se to dezinfekcija.

Rajner Marija Rilke: Zapisi Maltea Lauridsa Brigea

14. jula 2023.13. jula 2023. by Vetropir

Rajner Marija Rilke
Zapisi Maltea Lauridsa Brigea
Izbor, prevod i napomene: Branimir Živojinović
Predgovor: Mirko Krivokapić
Nolit 1996.

Kako to, na primer, da mi nikad nije dolazilo do svesti koliko lica ima? Postoji mnoštvo lјudi, ali još mnogo više lica, jer svako ima više njmh. Ima lјudi koji isto lice nose godinama, i ono ce, naravno, troši, prlјa ce, lomi ce u borama, širi ce poput rukavica koje smo nosili na putovanju. To su štedlјivi, jednostavni lјudi; oni ga ne menjaju, čak ne nose ni na čišćenje. Dovolјno je dobro, tvrde, i ko im može dokazati suprotno? Istina, tu se pitamo — pošto imaju nekoliko lica — šta li rade sa ostalima? Čuvaju ih. Da ih nose njihova deca. Ali dešava ce da i njihovi psi izlaze na ulicu s tim licima. Što da ne? Lice je lice.

Nagrada Zlatna ribica

9. jula 2023. by Vetropir

„Jesam li ti rekla da se prijaviš!“ radovala se Natalija Netrepko. Umela je da se raduje. Ja, međutim…

Nadopunjavala me je. Sa njom sam bio više od sebe. Bez nje manje nego što bih mogao biti.

Obaveštenje o nagradi je pristiglo poštom u metalno sanduče u prizemlju. Bilo je navedeno gde i kada da se javim.

Plaše me obaveštenja. Plaše me pozivi.

„Šta da poželim?“ upitao sam, srećni dobitnik u nagradnoj igri Zlatna ribica.

„Ne mogu ja da želim umesto tebe, to moraš sam“, kazala je Natalija.

Spustio sam se do reke. Prošao sam pored kafića Udica. Nisam svratio.

Šta da poželim, mozgao sam, šta da poželim, hodao sam, mozgao, hodao, mozgao a nikako da iz sebe iscedim makar i najbleđu želju. Na ušću se, nad ostrvom, uzdizala pečurka tržnog centra. Prodaju li tamo i želje? Hoću li, na nekoj polici, naći svoju?

Zasićenost je apsolutni suveren naše kulture

12. juna 2023. by Vetropir

Boto Štraus

Parovi, prolaznici
S nemačkog preveo Branimir Živojinović
Nolit, 1998.

Neaktivna, preterano informisana svest, koja vise nije u stanju da proizvodi želju, ideju, uspomenu, umesto toga doživljava izvesnu (inače samo ludilu poznatu) istovremenost nespojivoga i misli jednu salatu podataka koja se pred nju nasumce izručuje iz zaliha. Toga već sada niko nije pošteden. Kako se često uplašimo nad svim onim bizarnim što izbacuje naš sopstven arhiv! Tu su slike iz nekog filma Glaubera Rose i reči Gotholda Efraima Lesinga. Trudimo se da u tome shvatimo motiv, snagu heterogenoga. Uzalud. To je bila samo neupotrebljiva igra jednog pamćenja koje majmunski podražava mašinu. Kulturni egalitet, koji svakoj stvari priznaje istu pojavnu vrednost, jeste pustinja svesti; i ona raste, prodire do ivice idiotizma: koliko je prostran svet izmedu Ezre Paunda i Vima Telkea?
Prividno zauvek nepoznata, neprotumačljiva asocijacija; ono što je najdalje jedno od drugog u potpunoj čistoti svoje divergencije: od ovoga do onoga ne vodi nikakav put; samo smušeni kontakti podivljalog kompjutera mogu da uspostave takvu istovremenost, ali to nije kadra nijedna duša, nijedna nesvesnost.

U Zamku znanja

16. juna 2023.10. juna 2023. by Vetropir

Ekselens je bio nalik kakvom srednjovekovnom zamku. Opasivao ga je šanac s vodom i pokretnim mostom. Zamak znanja, pisalo je na ulazu.

Zveknuo sam alkom o drvena vrata na kojima je, krupnim kitnjastim slovima, bilo ispisano ime Spiridona Antića i, sitnijim, jednostavnijim, ime njegovog pomoćnika Slaviše Garića.

Ušao sam ne sačekavši odgovor. Vrata su bila masivna, trebalo je napora da se pokrenu. Prostorija je bila ovalna, pećinski neravnih kamenih zidova.

Kako pocepati stvarnost

10. maja 2023.2. maja 2023. by Vetropir

Odglavinjao sam u pepeljasto, nakiselo predvečerje. Smucao sam se sporednim, vijugavim uličicama, ono najbolje je uvek zavučeno.

U prethodnom životu sam se tek prebacivao s mesta na mesto. Proždirao prostor koji nisam mogao da poništim. Prostor je sada poprimio zapanjujuću gustinu, ali me nije ni pritiskao, ni stešnjavao.

Našao sam se u uličici gotovo istovetnih dvospratnih dvorišnih kuća. Ni sirotinjskih, ni raskošnih. Žive li u njima istovetni dvorišno-dvospratni ljudi?

Pažnju mi je privukla tabla na jednoj kapiji. Svetlucala je zelenkastom svetlošću. Šta bi to moglo biti? Priđoh da pogledam.

Najavljivala je predavanje, naslovljeno sa: Kako pocepati stvarnost?

Bilo je navedeno i ime predavača. Pažnja mi je kliznula preko tog imena, nije mi ništa značilo.

Slabo sam pamtio imena. Bila su nevažna, prilepljena tuđom namerom, ne izabrana voljom onih na koje se odnose. Pod tim i tim imenom, kaže se. I to je zaista pod. Ime se nosi, kao i svaki drugi teret.

Pocepati stvarnost? Šta li mu je pa to? Mogao bih da svratim kada me je put već naneo. Baš da vidim šta ću čuti. Nisam u ljubavi sa stvarnošću. Olabavio bih njen stisak kada već ne mogu da je satrem.

Stigao sam u pravi čas, tik pred naznačeni početak.

Pritisnuo sam zvono na ulazu. Na kapiji je bljesnuo ljubičasti natpis: Kroči, ne oklevaj!

U omanjem predvorju nisam zatekao nikog. Obreo sam se u prohladnoj prostoriji sa drvenom katedrom i drvenim stolicama. Podsećala me je na nešto ali nikako da otkrijem na šta. Bilo je to duboko zatrpano sećanje iz nekih davnih vremena. Zbog nečeg kao da sam očekivao mišje rupe u zidovima, one iz crtanih filmova. I paučinu po uglovima. Nije bilo ni rupa, ni paučine.

Prebrojao sam prisutne, bilo ih je sedmoro. Nije bilo razloga da brojim, nije imalo nikakve važnosti, ali sam to učinio. Brojevi su me uzeli pod svoje još u prethodnom životu. I nisu me puštali.

Gi Debor: Spektakl kao vladajući oblik života

25. aprila 2023.23. aprila 2023. by Vetropir

Knjiga Gi Debora „Društvo spektakla“ (Guy Debord La Société du spectacle), Anarhistička biblioteka, prevod Aleksa Golijanin, objavljena je pre pedeset godina. Život je otad postao još spektakularniji.

1. U društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu.
2. Slike odvojene od svih aspekata života stapaju se u jedinstveni tok stvari, u kojem prethodno jedinstvo života više ne može ostvariti. Fragmentarno opažana stvarnost regrupiše se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lažni svet, predmet pûke kontemplacije. Specijalizacija slika sveta dostiže vrhunac u svetu nezavisnih slika, koje obmanjuju čak i same sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija života, nezavisno kretanje neživota.
3. Spektakl se u isto vreme ispoljava kao sâmo društvo, kao deo društva i kao sredstvo objedinjavanja. Kao deo društva, to je fokusna tačka naše vizije i svesti. Sâma činjenica da je reč o odvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenu obmane i lažne svesti: jedinstvo koje spektakl postiže nije ništa drugo do zvanični jezik opšteg odvajanja.
4. Spektakl nije samo skup slika; to je društveni odnos između ljudi posredovan slikama.