Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Knjige, o knjigama, povodom knjiga, za knjige
Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler
Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.
O knjizi Stefana Tere “Tri godine s Titom” govori slavista i književni prevodilac Enriko Davanco.
Džordža Vaćingtona 46 Beograd, nekadašnje sedište agencije ANSA za koju je Tera izveštavao iz Beograda.
Alen Badju
Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Prevela s francuskog Kristina Bojanović
Akademska knjiga, 2016.
Notre mal vient de plus loin
Penser les tueries du 13 novembre
Fayard, 2016.
Polazište: teroristički napadi u Parizu, 13. novembra 2015.
Ove događaje Badju razmatra ne kao nešto izolovano, već kao proizvod strukture savremenog sveta.
To je struktura globalnog kapitalizma, sa razularenom moći kapitala i razornom nejednakošću. Imamo novo plemstvo, gornjih 10% koje poseduje 86% svetskih resursa. Imamo srednju klasu, koja čini 40% populacije i poseduje 16% resursa. Imamo donjih 50% koji nemaju ništa.
Kroz sedam poglavlja ove knjige Badju sa različitih aspekata sagledava ovu strukturu. Ta poglavlja su:
Tamara Krstić o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na: 
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali: Tamara Krstić, Nadežda Purić Jovanović, Dejan Simonović
Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.
„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“
„Мреже су најважнија чињеница наших живота“, прекинуо је набрајање Кантар. „Ту чињеницу пренебрегавамо. Најважније се обично пренебрегава. Људи се плаше важног, зато се затрпавају ситницама.“
„То је погубно“, додаје Витомирка.
„Ко господари мрежама, господари светом. Ова истина није допрла до људи. Нити ће икада допрети. Тако и треба да буде. Истина је храна за одабране. Само су они у стању да је сваре. Недостојнима би позлило.“
„За њихово добро им нећемо открити оно што треба да остане скривено.“
Потражите свој Разлог!
Ljudmila Petruševska
Bila jednom jedna žena koja je želela da ubije dete iz komšiluka
(strašne bajke i priče)
Людмила Стефановна Петрушевская
Жила-была женщина, которая хотела убить соседского ребенка
Čarobna knjiga 2021.
S ruskog preveli Dušan Patić i Melina Panaotović
Ženja je shvatila da među ljudima nije sve tako jednostavno i da postoji tajna, životinjska strana života, koja uporno buja, i upravo tamo su usredsređene odvratne, ružne stvari.
Nestanci, odsustva, oskudica, okrutnost.
Prožimanje sveta živih i sveta mrtvih.
Čudesni ali i čudovišni preobražaji.
Ipak, dobrota, oproštaj.
Nadežda Purić Jovanović o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na:
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali:
Nadežda Purić Jovanović
Tamara Krstić
Dejan Simonović
Стефано Тера Три године с Титом
а) Радници. Као што сам рекао, почињем од категорије која је била најнезаштићенија и највише на удару београдских манипулатора. Ово не радим зато што волим парадокс. Можете да ми кажете: „Познато је да се комунистичка држава ослања на радничку класу, иако се владајућа класа састоји од партијских чиновника, а не од радника“. Морам да одговорим да комунистичка партија искоришћава пре свега раднике да би освојила власт. Кад дође на власт, онда су сами радници ти који морају да трпе главни терет одрицања која су, по доктрини Лењина и Маркса, неопходна за постизање коначног циља социјалистичке домовине. Што се тиче Титовог режима, ради се заправо о национал-комунизму, који је, у суштини, са својим авантурама у спољној политици коначно одузео радницима и запосленима уопште наду да ће жртвовања једног или двају поколења једног дана бити награђена истинитом друштвеном правдом. Сећам се овом приликом да је прошле године директор једног дневног листа затражио од мене чланак о друштвеној класи за коју је мислио да трпи најгори прогон у Југославији, то јест о средњој класи. Одговорио сам да буржуји (барем они који су преживели покоље у ратним и послератним временима) у Југославији сада живе боље од радника; наиме, они су успели да се увуку на најбоље плаћена места бирократског апарата, радећи као обавештајци и посредници између режима и Запада. Међутим, радници су, кажем, све више пропадали на дно друштвене хијерархије Титовог режима: сведени на безобличну масу, лишени сваке синдикалне подршке (као што је делимично приметио сам Клемент Атли на свом недавном путовању у Југославију), која се може преместити од једне до друге регије по последњим експериментима или покушајима управника државне економије.
Jun Fose (Jon Fosse)
Melanholija
prevod Radoš Kosović
Blum, 2021.
Pripovedački postupak: opsesivna paranoidna i erotska ponavljanja saobrazna opsesivno-kompulzivnom duševnom sklopu izrazito surevnjivog slikara koji je noseći lik romana.
Pripovedački tok: odnos statičnog i dinamičnog, ponavljanja i razvoja – uvođenje novih motiva, mesta, likova i događaja.
