Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Knjige, o knjigama, povodom knjiga, za knjige
Pre sto godina, 1926, objavljen je Zamak Franca Kafke, knjiga o moći i prividu.
Moć je nedostupna, nedohvatna, nesaglediva. Svi putevi ka njoj su prividni.
Ko se ne povinuje, ko ne prihvati njene zahteve i prohteve, kriv je.
Dovoljno je da jedna devojka ne udovolji prohtevima činovnika pa da čitava porodica bude prokažena.
Presuda je prećutna ali neosporiva.
Nema suprotstavljanja.
Стефано Тера
Три године с Титом
После Генералисимусове смрти, чланови Политбироа на челу с Титом имали су читаву недељу светске славе, као специјалисти за совјетска питања. Својим уобичајеним посебним осећајем за меру, ставили су до знања да ће, после свега, Берија, Маљенков и Молотов, згрожени протеклим стаљинистичким временом, подражавати социјалистичка искуства у Југославији и, све у свему, титоизам. Поједини чланови, a нарочито Милован Ђилас, теоретичар режима, били су сасвим у праву када су објавили да се суштински ништа неће променити у Совјетском Савезу, којим доминира бирократска и војна каста, сада компактна и кристализована деценијама власти. Чак се и борба за власт свела на елиминацију Берије, чију је судбину од раније исписао Стаљин.
Милован Марчетић
ВРТ СВИХ НАС
књига поезије
Чигоја штампа, Београд, 2025.
Када путујеш пешице, већи ти изгледа свет.
И у својој новој песничкој књизи, Врт свих нас, песник и приповедач Милован Марчетић открива или јасније осветљава она лица стварности око нас која најчешће не запажамо, оне емоције и борбе човека који у тој стварности живи, које, чини се, песници први уочавају. У овој књизи то је презентовано језичким мајсторством ретким у нашој савременој поезији. У неким песмама песник користи и своја приповедачка искуства, доказана у његовим прозним књигама. Неколико наративних, дужих песама и триптиха (тропева) у овој књизи, и оним што говоре и начином на који говоре, верујемо да представљају иновације у данашњем српском песништву.
У Београду је постојао један дописник, извесни Петков, који би, сваки пут када би га изнервирао неки од педесет службеника у секретаријату за спољне послове, запретио свима следећом изјавом: „Пазите се, кад-тад ћу једног дана својим новинама телефонирати објективне вести“.
Петков ми једног дана рече: „Овде у Београду немогуће је пронаћи некога ко би умео да поправи гуму на бициклу, али оно што је, пак, извесно јесте да су Југословени ненадмашни у умећу пропаганде: чак су и на крај Малезије разаслали књиге и брошуре о њиховим ревандикацијама, њиховој борби против фашизма, Коминформу, слободама које уживају њихове мањине“.
Оваква пропагандна вештина, заједнички дар свих Словена, сједињена с Титовим личним успехом код посетилаца и једним делом западних проматрача, на крају би прошла у виду добрих и чврстих фраза попут: „Титов прекид с Коминформом“ или „Титов отпор Стаљиновим наредбама“.
У књизи Три године с Титом, Стефано Тера, поред осталог, описује и положај сељака у Титовој Југослави.
“И управо на овим пољима одузетим малим земљовласницима и задругама, Тито сада води своју најважнију борбу, док службена гласила режима изговарају пароле против Де Гасперија и премијера Пеле, оптужујући Италијане за прогон словенских мањина у Удинама и Фурланији, Аустријанце за гушење гласа Словенаца у Корушкој, Грке за укидање националних својстава Македонаца у Солуну и тако даље. Ради се заправо о дугом рату у којем је југословенски комунистички режим до сада изгубио главне битке; наиме, после сваке сетве летина је стално мања за 4/5 од онога што су економски планови предвидели. Пропаганда је покривала ове поразе и штрајк сељака понављајући паролу: „Суша је погодила Југославију“. Али године пролазе и ова прича је све мање убедљива, осим ако се Југославија не претвори у Сахарску пустињу.
Voflgang Hilbig
„Ja“
S nemačkog (na hrvatski) prevela Helen Sinković, prilagodile srpskom Bojana Denić i Marija Lazović
Radni sto, 2021.
(Wolfgang Hilbig “Ich”)
Nemačka, ona Istočna – DDR.
Književno-političko podzemlje – alternativna i/ili „alternativna“ književna scena.
Fizičko podzemlje – mreža kanala ispod gradova.
Pripoveda doušnik Štazija, i sam pisac, taj ugao otvara svež pristup.
Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler
Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.
O knjizi Stefana Tere “Tri godine s Titom” govori slavista i književni prevodilac Enriko Davanco.
Džordža Vaćingtona 46 Beograd, nekadašnje sedište agencije ANSA za koju je Tera izveštavao iz Beograda.
Alen Badju
Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Prevela s francuskog Kristina Bojanović
Akademska knjiga, 2016.
Notre mal vient de plus loin
Penser les tueries du 13 novembre
Fayard, 2016.
Polazište: teroristički napadi u Parizu, 13. novembra 2015.
Ove događaje Badju razmatra ne kao nešto izolovano, već kao proizvod strukture savremenog sveta.
To je struktura globalnog kapitalizma, sa razularenom moći kapitala i razornom nejednakošću. Imamo novo plemstvo, gornjih 10% koje poseduje 86% svetskih resursa. Imamo srednju klasu, koja čini 40% populacije i poseduje 16% resursa. Imamo donjih 50% koji nemaju ništa.
Kroz sedam poglavlja ove knjige Badju sa različitih aspekata sagledava ovu strukturu. Ta poglavlja su:
Tamara Krstić o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na: 
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali: Tamara Krstić, Nadežda Purić Jovanović, Dejan Simonović
