Sedamdest pet godina Orvelove „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtе“

Prvo izdanje 8. juna 1949. godine.

Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravlјen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavlјen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese

sagovorniku ili čitaocu, isklјučujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se do njih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišlјanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželјnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće.

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovolјio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotreblјavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavlјali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotreblјavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pazolini: Furlanski jezik

U neverici je u tom vazduhu, nalik onom na Floridi ili u Ukrajini, slušao kako govore furlanski; furlanski koji je zujao brzo i pravo, čak i u cirkumfleksima, zapovednički i jasno. Činilo mu se da u čestim muklim šuštavim suglasnicima čuje pljuskanje brodica koje će, nedugo posle toga, saobraćati sve do San Đorđa, duž kanala koji su već prokopavali: brodice od dve-tri tone, u nizu ugneždene u svetlucavoj crnoj vodi, između nepreglednih drvoreda topola i beskrajnih polja trske.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Prazne glasačke kutije

Benito Musolini Milano, početak aprila 1924.

Spava malo, loše, ružno sanja: prazne glasačke kutije su njegova noćna mora. Kako se približava 6. april, njegova zabrinutost raste. Ne boji se buđenja opozicionih partija, pa čak ni budenja savesti, plaši se praznine. Njegova avet je masovni neizlazak na izbore, jezivo iznenađenje koje može da priredi blaga aprilska nedelja, izborna nedelja, italijanska nedelja, sa pustim biralištima. Da nema nikoga, da svi budu na moru, u planini, zabarikadirani u svojim  dnevnim sobama, da cela nacija, pošto joj je muka od snažne sile kojoj ne uspeva da suprotstavi ništa osim žestokog odbijanja, umesto da izade na ulicu, podigne barikade, otvoreno glasa protiv njega, masovno povuče prenošenje punomoćja na njega. Avetinjska nacija. To je njegov bauk.

Antonio Skurati
M, sin veka
Prevela s italijanskog Gordana Breberina
Laguna, 2021.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dževad Karahasan: Policijska logika

Dževad Karahasan
Noćno vijeće
Bulevar books 2019.
Primijetio je, naime, koliko je već podlegao nevidljivom i neuhvatljivom pritisku policijske logike, pa se nešto u njemu pobunilo. Iz njega je svako povjerenje već iscurilo kao iz probušene posude, on evo već svoje postupke i odnos prema sasvim elementarnim potrebama podređuje njima, to jest onome što oni, po njegovome mišljenju, od njega očekuju, on je već nesiguran i spreman da se podredi, on je u sebi ponizan i ponižen, ma koliko toga ne bio svjestan. A samo su gа ostavili da čeka malo duže nego što je pristojno, nakon što su mu nagovijestili da je sumnjiv i oduzeli dokumente. Radi se valjda o tome da policija poznaje čovjeka koliko i stari mitotvorci i učitelji religija, pa se majstorski koristi praroditeljskim grijehom da bi ovladala živim čovjekom.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Mišel Onfre: Ateološka rasprava

Mišel Onfre
Ateološka rasprava
Tanesi 2012.
Prevod: Dana Milošević

Kako zapravo stoji stvar sa tom osnovom? Niz mržnji nasilno nametanih kroz istoriju od strane ljudi koji polažu pravo na to da su čuvari i tumači božje reči – od sveštenstva: mržnja prema inteligenciji nad kojom monoteisti radije daju prednost poslušnosti i pokornosti; mržnja prema životu, praćena neprolaznim tanatofilskim žarom; mržnja prema ovom svetu, neprestano omalovažavanom u poređenju sa onim drugim svetom, jedinim sabiralištem smisla, istine, sigurnosti, blaženstva koji su mogući; mržnja prema telu koje se može pokvariti i koje se omalovažava do najsitnijih pojedinosti dok se večna, besmrtna i božanska duša ukrašava svim pozitivnim osobinama i svim vrlinama; najzad, mržnja prema ženama, prema slobodnoj i oslobođenoj polnosti u ime Anđela, tog arhetipskog antitela koje je zajedničko trima religijama.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dostojevski: Talog

U mutnom vremenu kolebanja ili prelaza svakad i svuda se pojavljuju razni mali i ništavni ljudi. Ja ne govorim o takozvanim „prvacima“, koji hitaju ispred svih; (glavna briga je to: ispred svih) ka nekom cilju, makar i glupom ali određenom. Ja govorim baš o talogu. U svakom prelaznom vremenu se javlja taj talog, ljudi ne samo bez ikakvog cilja već bez ikakvog misaonog obeležja; ljudi koji sobom, i svom snagom, izražavaju samo nemir i nestrpljenje. Međutim, taj talog, i ne nesvesno, gotovo uvek potpadne pod komandu one male gomile „prvaka“, koja radi s određenim ciljem, i ta gomilica onda ceo taj ološ tera onamo kud joj je volja, samo ako se, to jest i ona sama ne sastoji iz oličenih idiota, što se, uostalom, takođe dešava.

Dostojevski
Zli dusi
prevod: KOSARA CVETKOVIĆ

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Nabokov: Mrzli spokoj nepristrasnog suda

Vladimir Nabokov

Da izrazi zahvalnost čoveku koji je, govoreći šta misli o knjizi, samo obavljao svoju dužnost, Sebastijanu se činilo neprikladno i čak uvredljivo, kao umotavanje svojih mlakih krsta u mrzli spokoj nepristrasnog suda.

Zato što je ovog puta bio uspeh. Zašto je to tako, zašto je ova izvrsna knjiga morala da pretrpi neuspeh, a ona druga, isto tako izvrsna, dobije ono što joj pripada, ostaće zauvek deo tajne. Kao što je bio slučaj i s prvom knjigom, Sebastijan nije pomerio ni prst, nije potegao ni najmanju vezu da bi Uspeh bio sjajno najavljen i toplo primljen. Kada je agencija za sakupljanje isečaka počela da ga zasipa primercima pohvala, odbio je i da se pretplati i da se zahvaljuje za povoljne kritike. Da izrazi zahvalnost čoveku koji je, govoreći šta misli o knjizi, samo obavljao svoju dužnost, Sebastijanu se činilo neprikladno i čak uvredljivo, kao umotavanje svojih mlakih krsta u mrzli spokoj nepristrasnog suda. Štaviše, kada bi jednom započeo, bio bi prinuden da zahvaljuje i zahvaljuje za svaku sledeću rečenicu da se čovek ne bi uvredio zbog iznenadnog propusta; i konačno, takva znojava zbunjujuća toplina bi proizvela da, uprkos dobro poznatoj iskrenosti ovog ili ovog kritičara, zahvalni pisac možda nikad ne bi bio sasvim, sasvim siguran da se ovde ili onde lična simpatija nije ušunjala na prstima.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Handke: Susedski ratovi

Susedski ratovi su i nadalje važili kao neobjašnjiv fenomen koji je imao veze i sa prekošću i praljudskom neobuzdanošću iz kojih je svaki put izbijalo nasilje. Muškarac je istupio pred vrata svoje bašte, a njegov sused je na njega krenuo sa sabljom svoga oca ili dede iz svetskog rata. Jedan drugi je izlazio unatraške iz svoje garaže na ulicu i bio je pokošen od strane svog suseda koji ga je uz uključen motor već dugo, dugo vrebao. Jedan drugi je pak bio zasut odozgo ključalom smolom, a još jedan, i nikako poslednji u toj svakodnevnoj rubrici, dobio je, dok je na kraju radnog vremena na svojoj terasi prelistavao novine, od strane svog suseda, neočekivano izašlog iz žbuna, udarac u potiljak drvenom palicom, kao što je Kain ništa manje divljački zviznuo njome svog brata Avelja.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Ispunjenje demokratije

Gilber Kit Česterton
Napoleon sa Noting Hila
prevod Mirko Bižić
Bernar, 2014.

Stari gospodin otvori oči uz izvesnu iznenađenost.

„Da li Vi to onda u Engleskoj više nemate demokratiju?“

Barker se nasmeja.

„Situacija priziva paradoks“, reče on. „Mi smo, u nekom smislu, najčistija demokratija. Postali smo despotski sistem. Zar niste primetili kako se demokratija u istoriji stalno pretvara u despotizam? Ljudi to nazivaju opadanjem demokratije. To je prosto ispunjenje. Zašto se gnjaviti brojanjem i registracijom i davanjem izbornog prava svim bezbrojnim Džonovima Robinsonima, kada možete uzeti jednog Džona Robinsona sa istim intelektom ili nedostatkom intelekta kao i kod svih ostalih, i završite s tim? Stari idealistički republikanci zasnivali su demokratiju na ideji da su svi lјudi podjednako inteligentni. Verujte mi, zdrava i trajna demokratija zasnovana je na činjenici da su svi lјudi podjednako glupavi.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Rajner Marija Rilke: Zapisi Maltea Lauridsa Brigea

Rajner Marija Rilke
Zapisi Maltea Lauridsa Brigea
Izbor, prevod i napomene: Branimir Živojinović
Predgovor: Mirko Krivokapić
Nolit 1996.

Kako to, na primer, da mi nikad nije dolazilo do svesti koliko lica ima? Postoji mnoštvo lјudi, ali još mnogo više lica, jer svako ima više njmh. Ima lјudi koji isto lice nose godinama, i ono ce, naravno, troši, prlјa ce, lomi ce u borama, širi ce poput rukavica koje smo nosili na putovanju. To su štedlјivi, jednostavni lјudi; oni ga ne menjaju, čak ne nose ni na čišćenje. Dovolјno je dobro, tvrde, i ko im može dokazati suprotno? Istina, tu se pitamo — pošto imaju nekoliko lica — šta li rade sa ostalima? Čuvaju ih. Da ih nose njihova deca. Ali dešava ce da i njihovi psi izlaze na ulicu s tim licima. Što da ne? Lice je lice.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail