Sezona lova na nagrade

Tradicionalno, početkom godine se otvara sezona lova na nagrade.
Čisto da podsetim da je po tom pitanju i Sotona u soliteru dao svoj doprinos.
Pročitajte kako:

Eh, da – taj dan, taj događaj. To uzbuđenje, to nestrpljenje.

Bio je to posuvraćeni ponedeljak. Prišunjao se podmuklo, skriven iza nedelje.

Prostoriju je ispunio zujeći novinarski roj.

Iščekivalo se… Jeste, iščekivalo se.

Nikako da se zbude. Sto je, tvrdoglavo, zvrjao prazan.

Razdraženost je rasla.

„Šta tamo kuvaju?!“ uzviknuo je neko.

Uzvik je povukao uzvike.

 „Šta tamo muvaju?!“

„Da im grunemo?!“

„Da jurnemo, nego šta!“

Niko ni makac.

Za stolom, pusto.

„Ne, još nije. Ne, još ne“, radili su telefoni.

„Da nije neko pandrknuo?“, zašušketao je šapat.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Snaga i oblici

Hoću da pozajmim od (vidljivog) sveta samo snagu – ne oblike, dakle ono što mi je potrebno za stvaranje oblika.

Ne izmišljanje – ne dekore – već osećanje samog predmeta, stene, vazduha, vode, biljnog sveta – i njihovih osnovnih osobina.

I dela i faze – ne jedinke i njihove uspomene.

Pol Valeri Gospodin Test

(Preveo Nikola Trajković, Bagdala, 1965)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Mržnja prema prirodi

D. C. strpljivo objasni stvar. To što se deca teraju da vrište čim vide ružu, ima svoje razloge u višoj privrednoj politici. Ne tako davno (pre jednog veka ili tako nešto), Game, Delte, čak i Epsiloni, biii su obrađivani tako da zavole cveće – cveće posebno, a prirodu uopšte. Svrha koja se time želela postići je bila: navesti ih da idu u prirodu kad god im se pruži prilika i tako ih nagnati da koriste saobraćajne usluge.
„А zar ih nisu koristiii?“ upita student.
„I te kako“, odgovori D. C. „Ali ništa sem toga.“

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pjer Burdije: Signalna svetla

Pjer Burdije
Signalna svetla
Prevod: Milica Pajević
Zavod za udžbenike i nastavna sredststva 1999.

Prestup bez opasnosti

Kult prestupa bez opasnosti koji svodi slobodoumlje na njegovu erotsku dimenziju, vodi do toga da se cinizam učini jednom od lepih umetnosti. Učiniti postmoderni anything goes životnim pravilom, i dozvoliti sebi silmultanu ili sukcesivnu igru na svim poljima, znači omogućiti sebi ,,da se sve ima a ništa ne plati“, da se kritikuje društvo šou-biznisa i da se bude medijska zvezda, da se gaji kult de Sada i poštovanje prema Jovanu Pavlu II, revolucionarno „vjeruju“ i odbrana pravopisa, posvećenje književnika i masakr književnosti (mislim na Femmes /Žene/).

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Kornelijus Kastorijadis: Pseudokonsenzus

Kornelijus Kastorijadis
Uspon beznačajnosti
prevod: Frano Cetinić
Gradac, 1999.

Kriza kritike samo je jedna od manifestacija opće i duboke krize društva. Postoji ovaj sveopći pseudokonsensus, kritika i intelektualni zanat su kudikamo više, i na intenzivniji način, uključeni u sistem nego ranije, sve je medijatizirano, a mreže veza i vezica su gotovo svemoćne. Glasove koji odudaraju, ili disidente, ne ugušuje cenzura ili nakladnici koji se ne bi usuđivali da ih objave, već sveopća komercijalizacija.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Vatrogasci

Ja se bojim takvih ljudi: oni su spremni da zapale svet samo zato da bi pokazali da su dobri vatrogasci.
Ali mene nije zaprepastila pojava Hitlera na istorijskoj areni, već kako se brzo izmenio lik nemačkog društva: visokoobrazovani ljudi pretvorili su se u ljudoždere. Kočnice civilizacije pokazale su se slabačke i otkazale su prilikom prve probe.

Ilja Erenburg: Ljudi, godine, život
Knjige: 1-4
Kultura, 1962, 1964.
Prevod: Dr Milosav Babović

Knjiga prva:

Jedni već ne pamte, a drugi ne žele da upoznaju minulo. Svi gledaju napred. To je, razume se, dobro ali stari Rimljani nisu zalud obožavali Janusa. A bog Janus je imao dva lica ne zato što je bio dvoličan, kako se to često misli, već što je bio mudar: jedno lice je bilo okrenuto prošlosti a drugo budućnosti. (str. 6)

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Zlo je veoma loš stilista

Jer čovek sa ukusom, posebno književnim, manje je prijemčiv za ponavljanja i ritmičke zakletve svojstvene svakom obliku političke demagogije. Stvar nije u tome da čestitost ne garantuje stvaranje remek-dela, već u tome da je zlo, posebno političko, veoma loš stilista. Što je bogatije estetsko iskustvo individue, time je istančaniji njen ukus, time je jasniji njen carski izbor, a samim tim ona je slobodnija – mada, možda, ne i srećnija. (str. 68-69)

Solomon Volkov – Josif Brodski – Razgovori i besede
Književne novine, 1988. Prevod: Neda Nikolić Bobić

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Preduslov produktivnosti

Klod Levi-Stros – Mit i značenje
Službeni glasnik, 2009. Prevod: Zoran Minderović

Ako jedna kultura želi da bude autentična i produktivna, njeni članovi moraju biti ubeđeni u svoju originalnost i, do određene mere, superiornost nad drugima. Umanjene komunikacije su za jednu kulturu uslov za osnovnu kreativnost. Sad nam preti opasnost da postanemo samo potrošači koji uživaju u proizvodima iz bilo kojeg dela sveta, iz bilo koje kulture. Mi tako gubimo svaku originalnost. (str. 24-25)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Misao na povocu

Ili stanje savremene misli: bulazniti po naredbi gospodara.

Iz tragikomedije Čekajući Godoa Semjulea Beketa (prevod: Aleksandar Saša Petrović, Nolit, 1981)

POCO: Odmaknite se. (Vladimir i Estragon se odmaknu od Srećka. Poco trgne konopac. Srećko pogleda Poca.) Misli, svinjo! (Srećko počne da igra.) Prestani! (Srećko prestane.) Pristupi! (Srećko pođe ka Poeu.) Stoj! (Srećko stane.) Misli! (Tajac.)

 

VLADIMIR (Pocu): Recite mu da misli.

POCO: Dajte mu njegov šešir.

VLADIMIR: Njegov šešir?

POCO: On ne može da misli bez šešira.

VLADIMIR (Estragonu): Daj mu njegov šešir.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail