Ibrahim Hadžić: Šta reče?

by

Ibrahim Hadžić
Šta reče?
Partizanska knjiga, 2023.

 

SVE ŠTO ŽIVI IMA SVOJ ODGOVOR

Ova knjiga počinje i završava se mudrošću (Voda prolazi, a kamenje ostaje //E, teško se kamenju kobrljat), i zar to nije za čitaoca/čitateljku upravo ono što traže i očekuju od našega pisca; on/ona će ovo obilje sapeto u knjigu pre/uzeti u formi, posudi mudrosti. Mudrost nije pretenciozna, nije teška, jednostavna je i lekovita, prijemčljiva… Nasmejana.

Obilje tema, interesovanja, pogleda, situacija, mesta, prizora, obrta, ludosti, sitnih podlosti, vidova i lica prirode, životinja (konji, divlje guske, lejlek=roda, sivulja…), biljaka, posebno divljih krušaka.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Uzbudljivi dani naukovanja

by

„I… šta sad?“ moje je bilo da, kao početnik, pitam. Eh, drhtavi, uzbudljivi dani naukovanja, koliko je slasti u njima.

„Podižemo se. Pa spuštamo. Lebdimo u mestu, kao okačeni o nebeski svod. Ponovo se podignemo. Odemo levo, skrenemo desno. Vrludamo. Danas smo u jednom, sutra u drugom delu grada.“

Bilo je to posle raskrsnice a pre Ekipe. Imao sam majstora da me, kao šegrta, podučava.

„Razumem“, kazao sam iako mi zapravo ništa nije bilo jasno. Nisam hteo da ispadnem duduk.

Majstor mi je bio nadređen. I u ovom životu sam imao nadređenog, kao i u prethodnom. Može li se uteći podređenosti, izbeći nadređenost? Može li, Agrafena? Ili će uvek jedni biti gore, drugi dole?

Potreba da se dokažem bila je neodoljiva. Da li je bila ostatak prethodnog života? Ili neuklonjivi deo mene samog?

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Becoming a New York Times Best Seller

by

The Murky Path To Becoming a New York Times Best Seller

By Sophie Vershbow

No one outside The New York Times knows exactly how its best sellers are calculated—and the list of theories is longer than the actual list of best sellers. In The New York Times’ own words, “The weekly book lists are determined by sales numbers.” It adds that this data „reflects the previous week’s Sunday-to-Saturday sales period“ and takes into account „numbers on millions of titles each week from tens of thousands of storefronts and online retailers as well as specialty and independent bookstores.“ The paper keeps its sources confidential, it argues, „to circumvent potential pressure on the booksellers and prevent people from trying to game their way onto the lists.“ Its expressed goal is for “the lists to reflect what individual consumers are buying across the country instead of what is being bought in bulk by individuals or associated groups.” But beyond these disclosures, the Times is not exactly forthcoming about how the sausage gets made.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Previše hladnokrvno

by

„Delujem vam previše hladnokrvno za nekog ko je nedavno počinio zločin? To ništa ne znači. Možda sam po prirodi hladnokrvna osoba. Možda sam se naučila hladnokrvnosti. U mom poslu shvatite da ubistvo nije ništa posebno. U organizmu se svakodnevno, iz sekunda u sekund, događa bezbroj ubistava. Bije se neprekidna borba na život i smrt. Bez toga ne bismo preživeli. Ili ubijete virus ili virus ubije vas. Šta ako je i Spiridon bio virus koji je trebalo ukloniti? Da sam na vašem mestu, ja bih na sebe, u interesu istrage, obratila najozbiljniju pažnju. Ali nisam. Kao što ni vi niste na mom. Ljudi su po pravilu na pogrešnim mestima.“

Iz romana Sotona u soliteru

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Петар Драгишић: Шта смо знали о Италији?

by

Петар Драгишић
Шта смо знали о Италији? Поглeди из Бeогрaдa нa Итaлију 1955-1978
Институт за новију историју Србије, 2019.

Тешко је једним предзнаком оценити историју Италије у периоду од краја Другог светског рата до драматичних промена у Eвропи крајем осамдесетих година и краја епохе Хладног рата. Реч је о времену велике динамике, екстремних амплитуда, успеха и неуспеха. Просечан читалац историјске литературе било коју синтезу италијанске историје тог доба може да доживи као узбудљив трилер, са невероватним расплетима и непредвидивим епилогом. Заиста, не можемо се отети утиску да се ради о епохи коју су одликовале позитивне и негативне приче, ремек-дела и скандали, чуда и несреће, велики успеси и трагични падови.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Sedamdest pet godina Orvelove „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtе“

by

Prvo izdanje 8. juna 1949. godine.

Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravlјen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavlјen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese

sagovorniku ili čitaocu, isklјučujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se do njih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišlјanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželјnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće.

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovolјio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotreblјavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavlјali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotreblјavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Kafkin svet

by

Ove godine se obeležava stogodišnjica Kafkine smrti.

I dalje živimo u Kafkinom svetu: i dalje se protiv nas vode procesi, i dalje bezuspešno pokušavamo da dopremo do zamka, i dalje kopamo jazbine, i dalje stradamo u kažnjeničkim kolonijama, sve nas bezobzirnije svakodnevno preobražavaju.

Pre jednu deceniju, 2014. godine, povodom 99 godina od objavljivanja Kafkine pripovetke „Preobražaj“ udruženje Oksimoron je objavilo zbornik radova na temu preobražaji. Zbornik se može preuzeti ovde.

Sa predstavljanja zbornika:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

О књизи Фашизам антифашиста у емисији Степеник

by

СУБОТА, 11. МАЈ 2024, 13:00

Емисија се може преслушати на: https://rts.rs/upload//media/2024/4/12/7/22/420/2684554/steppp.mp3

РАДИО БЕОГРАД 2
ЕМИСИЈА СТЕПЕНИК
Аутор Светлана Јајић
Разговарамо о књизи „Фашизам антифашиста“ Пјера Паола Пазолонија..

https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5437056/fasizam-antifasista.html

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Branko Milanović: Univerziteti kao fabrike

by

Ali administratore univerziteta u Sjedinjenim Državama ne imenuje Biden, niti to čini Kongres. Zašto šalju policiju na sopstvene studente? Jesu li to neki naopaki ljudi koji misle da omladina zaslužuje batine?
Odgovor je ne, nisu. To su samo ljudi koji su završili na pogrešnom poslu. Oni svoj angažman ne shvataju kao služenje tradicionalno shvaćenoj misiji univerziteta, kao rad koji mlađim generacijama treba da prenese vrednosti slobode, morala, saosećanja, uzdržavanja, empatije, svega što se u društvu smatra poželjnim. Administratori su danas generalni direktori fabrika koje nazivamo univerzitetima. Studenti su sirovina koja ulazi u fabriku. U godišnjim proizvodnim ciklusima studenti se pretvaraju u diplomce. Zato je svako remećenje proizvodnog procesa ravno prekidanju lanca snabdevanja i mora se odmah otkloniti da bi se proizvodnja nastavila. Diplomce treba „isporučiti“, osloboditi mesto za nove studente, prebrojati njihov novac, pronaći nove donatore, osigurati dodatne fondove. Studenti koji remete proces moraju se disciplinovati, ako treba i silom. Policija se poziva da uspostavi red.
Administratore ne interesuju društvene vrednosti, već godišnji finansijski izveštaji. Njihov posao ne razlikuje se od posla šefa kompanije Walmart, CVS ili Burger King.

Više na: https://pescanik.net/univerziteti-kao-fabrike/

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail