Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Italo Kalvino
Kamen preko svega
Svetovi 1996, 179 str.
Prevod sa italijanskog: Marija Radovanov-Mattioli
Danas, međutim, što više autorova figura zauzima prostora, to se više prazni svet njegove predstave; potom se i autor prazni, ostaje praznina na sve strane.
„Definistati sebe je kao tražiti da se definiše beskonačno… Postoji unutrašnja i spoljna beskonačnost… Za vas, ja sam nešto sasvim konačno, ali sam za sebe beskonačno… Ja sam ogledalo spoljne beskonačnosti.“
Pazolini 1966.
Rifenštal (Riefenstahl)
dokumentarni film
Režiser: Andreas Fajel
Trajanje (min): 115
Godina: 2024.
Film je zasnovan na odlično odabranim delovima intervjua, javnih nastupa i memoarskih zapisa Leni Rifenštal.
Suočava nas sa estetizmom kao političkim i moralnim cinizmom.
Leni, po sopstvenom kazivanju, zanima samo umetnost.
Tema je nevažna, određivali su je drugi.
Radila je, kao i mnogi u nacističkom pogonu užasa, ono što su od nje tražili.
Zoran Milutinović
Prebolevanje Evrope
Konstrukcija Evrope u srpskoj kulturi
Geopoetika izdavaštvo, 2023.
Odlična i veoma potrebna knjiga.
Šta je Evropa? Gde su joj granice? Šta su njene vrednosti? Šta kultura? Šta delovanje?
Šta je Evropa za nas?
Kazuo Išiguro
Klara i sunce
prevod s engleskog Miloš Mitić
Dereta 2021.
Knjiga nežnosti i odanosti.
Jedna bolesna usavršena devojčica kod koje je proces genetskog usavršavanja krenuo po zlu.
Jedan neusarvšeni i zbog toga izopšteni dečak.
Jedna privržena i požrtvovana veštačka prijateljica.
Jedna, srećom, neostvarena zamena.
Dve majke.
Jedno sunce.
Marinko Arsić Ivkov
NGDL
Niški kulturni centar, 2024.
Iako živ, bio sam srećan što ne postojim.
Komedija rata, ratnih razloga, ciljeva, propagande, podviga, priznanja.
U potrazi za odbeglim golubom, pripovedač upada u naš ratni metež devedesetih gde ratuju kuća protiv kuće, ulica protiv ulice, selo protiv sela.
U tom metežu dobija, ni kriv ni dužan, odličja sve tri zaraćene strane – ordene Miloša Obilića, Ante Pavelića, Bronzanog goluba sa bronzanim ljiljanima u kljunu.
Biva prikazivan i na srpskoj i na hrvatskoj televiziji, na jednoj kao heroj, na drugoj kao četnički diverzant.
Jurij Poljakov
Jare u mleku
prevod Radmila Mečanin
Zepter Book World, 2013.
Kako, za opkladu, ni iz čega, konstruisati književnu slavu? I to internacionalnu.
Od čoveka koji nikada nije ništa napisao i romana koji svi hvale iako ga niko nije čitao. Niti ga je mogao čitati jer taj roman postoji samo kao fasickla praznih listova papira, koju niko nije otvorio.
Čistim blefom, pomoću političko-poetičkih, interesnih i seksualnih kombinacija i dvanaest fraza zlatno minimuma genija početnika.
Književna Rusija u doba perestrojke i tranzicije.
I književno budalasti Zapad.
Pronicljivo i smehotresno.
Sila nemilosrdno gazi žrtvu, ali jednako nemilosrdno opija onog koji je poseduje ili veruje da je poseduje. Niko je zaista ne poseduje. U Ilijadi se ljudi ne dele na poražene, robove i molitelje s jedne strane, i na pobednike i gospodare s druge; nema ni jednog jedinog čoveka koji u nekom trenutku ne mora da se pogne pred silom.
…
Takva je priroda sile. Njena moć da pretvori ljude u stvari je dvojaka i ispoljava se na dve strane: jednako, mada na različit način, pretvara u kamen duše onih koji je trpe i onih koji se njom služe.
Енисија: Моја књига
петак, 03.01.2025, 23:00 -> 16:51
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Војислав Карановић
Гост: Дејан Симоновић
„Гуливерова путовања“ Џонатана Свифта
У вечерашњој емисији гост је књижевник Дејан Симоновић. Разговарамо о роману „Гуливерова путовања“ Џонатана Свифта. Овим делом, које је пуно горке сатире, ироније и гротескних онеобичавања, Свифт је желео да се подсмехне европским друштвима свог доба, али и да изрази једну суморну визију живота у људском обличју. Прича о четири необична путовања морепловца Гуливера испричана је на изузетно жив и маштовит начин, што је свакако један од разлога зашто је ово дело било интересантно како одраслима тако и деци.
Емисија Моја књига
Радио Београд 1, петак, 2о. децембар у 23 сати
Аутор: Војислав Карановић
Емисија се може преслушати или преузети овде…
Саговорник је биолог Мирослав Демајо. Он говори о томе зашто воли дело “Маса и моћ“ Елијаса Канетија. Књига “Маса и моћ“ из 1960. бави се динамиком гомиле и чопора и питањем како и зашто се гомиле покоравају моћи владара. Овој књизи, која је својеврсни есеј, Канети је посветио половину свог живота. У епохи у којој су научне дисциплине постале све разгранатије и у којој превладава максимална специјализација, Канети је, имајући поверење у слике и симболе, написао књигу која у себи спаја искуства најразличитијих научних подручја и дисциплина: филозофије, социологије, антропологије, етнологије, религије, митологије…
