Nestanak predsednika žirija

Ove godine je završnica Mlinove nagrade donela iznenađujući obrt. Ostali smo bez dobitnika. I ne samo da smo ostali bez dobitnika, već smo ostali i bez predsednika žirija. Bar tako trenutno stoje stvari.
Umesto imena dobitnika, pročitano nam je šturo saopštenje da se dodela nagrade odlaže jer predsednik žirija Spiridon Antić nije mogao da prisustvuje završnom sastanku a bez njega nijedan roman nije imao potrebnu većinu.
Nije nam rečeno zašto Antića nema. Ni šta mu se dogodilo, ni gde je, ni u kakvom stanju. Ni da li očekuju da se uskoro pojavi.


Kao što smo već pisali, mrtva trka se vodila između romana Crkni Melanije Preradović i Vaskrsenja Lazarevog Strahinje Milidragovića. Smatralo se da Melanijin roman ima dva sigurna glasa, one Magde Šišić i Zaharija Krstimirovića, a da Strahinja sa izvesnošću računa na glasove Luke Torkića i Pelikana Purivatrića. Predsednikov glas je trebalo da presudi. Taj glas je izostao.

Više na https://dejansimonovic.blogspot.com/2026/01/ni-dobitnika-nagrade-ni-predsednika.html

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Одржан кружок Кисеоник, тема Хибрис

У среду 9. септембра у Монкс бару, Кнегиње Зорке 71, одржан је, у оквиру кружока Кисеоник, први део разговора са темом Хибрис.

Размотрени су многи видови прекорачења, нарочито еколошког, и одмазде која је већ на делу.
Дргуги део ће бити одржан у октобру.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Три године с Титом у емисији Степеник

Емисију можете слушати на линку:

https://www.rts.rs/upload//media/2026/5/28/7/59/814/5503594/stepenik.mp3

“Пуне три године био сам дописник из Београда за италијански Радио и штампу, више пута сам разговарао са Титом и његовим водећим сарадницима, пратио сам из дана у дан развој и могућности ( нарочито могућности) унутрашње и спољашње политике режима, прешао сам више стотина километара преко свих југословенских федеративних народних република; радио сам то ипак као новинар који има обавезу да телефонира свој учинак сваке вечери, а не као специјалиста за балканска питања или мрачне марксистичке шизме”, пише Стефано Тера који је био дописник италијанских медија почетком педесетих из Југославије.

О његовој књизи “Три године са Титом”, која је први пут објављена код нас, а у Италији нестала из књижара пар дана по објављивању, у данашњем Степенику разговарам са писцем и издавачем Дејаном Симоновићем.

Аутор емисије: Светлана Јајић

Радио Београд 2

Подробније о књизи овде…

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

ОД СТВАРНОСНЕ ПРОЗЕ КА ПOСТМOДЕРНИЗМУ (Антологија)

ОД СТВАРНОСНЕ ПРОЗЕ КА ПOСТМOДЕРНИЗМУ

(Антологија)

Приредили

Васа Павковић и Славољуб Марковић

ПРИЧА

Часопис за причу и приче о причама

Београд, 2025, година XIX, број 71-72

Садржај

Васа Павковић Предговор за антологију

Од стварносне прозе ка постмодернизму

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Континуитет корупције, од Тита до наших дана

Дакле, свака се трговачка трансакција у земљи или с иностранством дешава искључиво кроз сложени систем напојница који бисмо могли тачније описивати старим али корисним изразом, то јест „подмићивањем“. У суштини, за пословног човека који долази данас у Београд или Загреб, проблем није доказати да је властита роба боља од других, или да сопствена фирма дозвољава кредите на шест месеца дуже од других, него сазнати коме је потребно платити и колико јер је потребно истовремено ућуткати одговорне државне чиновнике као и „посматраче“ УДБЕ.

„Ово је тајна“ тако сам објаснио пријатељу и колеги Италу Пјетри, дописнику италијанских новина Коријере дела сера, који није разумевао како је могуће да су београдски скупоцени ноћни локали стално препуни чиновника који би могли, са својом платом од 10.000 динара, да себи дозволе само пар шољица кафе сваког месеца, заједно с дневним оброком. Али ради се заправо о јавној тајни, јер корупција је стигла до највиших нивоа; на пример, управо захваљујући корупцији неки су министри чак дозволили увоз неколицине енглеских трактора, који су заправо били камиони старог модела. Другачије речено, подмићивање се већ попело на брод власти јер је уплетена и сама политичка полиција (УДБА).

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Zamak: Knjiga o moći

Pre sto godina, 1926, objavljen je Zamak Franca Kafke, knjiga o moći i prividu.
Moć je nedostupna, nedohvatna, nesaglediva. Svi putevi ka njoj su prividni.
Ko se ne povinuje, ko ne prihvati njene zahteve i prohteve, kriv je.
Dovoljno je da jedna devojka ne udovolji prohtevima činovnika pa da čitava porodica bude prokažena.
Presuda je prećutna ali neosporiva.
Nema suprotstavljanja.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Vidokrug očekivanja

„Vidokrug očekivanja, vezan za jedno delo i podoban za ovakvu rekonstrukciju, omogućava da se umetnički karakter dela odredi prema vrsti i stepenu njegovog delovanja na izvesnu pretpostavljenu publiku. Ako se rastojanje između datog vidokruga očekivanja i pojave jednog novog dela – čije prihvatanje, usled negiranja prisno poznatih, ili dovođenja u svest po prvi put izraženih iskustava, može imati za posledicu promenu vidokruga – označi kao estetička distanca, onda se ona istorijski može opredmetiti u spektru reakcija publike i suda kritike (spontani uspeh, odbacivanje, ili šokiranost; pojedinačno saglašavanje, postepeno ili zakasnelo razumevanje).“

(Hans Robert Jaus „Estetika recepcije“, prevela Drinka Gojković, Nolit, 1978, Beograd)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail