Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
“Mediji nas zatrpavaju hrpama navodnih događaja”, gasi televizor gospodin Zabadalo. “Proizvode ih sve sumanutijim ritmom. Stvaraju od sve beznačajnijih povoda. Dramatizuju, izmišljaju, naduvavaju.”
“Treba nečim ispuniti celodnevni program. Privući i privezati pažnju” odlaže novine gospođa Spadalo. “Treba prodati reklame.”
„Ovo se ne da čitati“, odlaže gospodin Zabadalo jednu nedavno nagrađenu i bučno hvaljenu knjigu. Uz uzdah olakšanja kao da se rešio teškog tereta.
„Nagrade bi trebalo dodeljivati sa desetogodišnjom zadrškom. Tekuće godine nagrađivati ono što je objavljivano pre deset. Pustiti da vreme učini svoje. Da se sve slegne. Šta ne izdrži bar desetogodišnju probu, nije vredelo ni kada je nastalo.“
(Simonides)
Ne priznaju ti pravo na nepripadanje, misli gospodin Zabadalo dok čeka da se promeni svetlo na semaforu. Svako bi da te upregne u svoja kola. Moraš biti sa prvima protiv drugih ili sa drugima protiv prvih. Vojnički upotrebljiv.
„Dok je podanika, biće i vladara“, kaže gospodin Zabadalo, posmatrajući kroz prozor prolaznike.
„Hoćeš da kažeš da vladari rade na podanički pogon?“, kaže gospođa Spadalo, slažući Rubikovu kocku.
„Upravo tako. Vladar bez podanika je ništa.“
„Da, podanici bi mogli bez vladara, vladar ne postoji bez podanika. Oni ga stvaraju, gaje, održavaju.“
„Tako je. Vladar nema sopstvene moći. Njegova moć je oteta snaga podređenih.“
„Ali je podanicima to sakriveno. Veruju da im je vladar zbog nečeg neophodan.“
„A dovoljno je da kažu – ne treba nam i vladara neće biti.“
(Simonides)
“Prošao poligraf! Pao na poligrafu! Izbegao poligraf! I šta s tim? Nikom ništa. Pojeo vuk magarca. Daću ja njima njihov poligraf!” gužva ljutito novine drug Nabadalo. “Nama bi u naše vreme nitkov propevao bez ikakvog poligrafa. Imali smo svoje metode.”
“Kažu da te metode nisu bile previše nežne”, primećuje gospođa Spadalo.
“Preteruje se, drugarice, mnogo se preteruje. Hoće da nas ocrne kao nasilnike. Ne kažem, ponekad si gada morao da istreseš iz gaća da bi iz njega istresao istinu. Ali to nije bilo toliko često. Mogla je iz bitange da se istisne istina kao zubna pasta iz tube, ako si znao kako.“
Gospodin Zabadalo šparta šumom sa nameom da otkrije u kom grmu leži zec.
Kući se vraća zbunjen.
„Videh ne jedan grm ali nigde ne vidih zeca“, reče gospođi Zabadalo koja je žustro preskakala konopac.
„U tome i jeste caka“, odgovori, zadihano, gospođa Zabadalo, pošto je završila vežbu. „Zečeva nema.“
„Nigde? Ni u jednom grmu?“
„Ni u jednom. Nema šta da se otkrije jer nema šta da se sakrije. A uskoro neće biti ni grmova.“
„To je tužno“, reče gospodine Zabadalo.
„Tužno je“, složi se gospođa Spadalo.
(Simonides)
“Trendseteri”, kaže gospodin Zabadalo, smrknuto.
“Trendkečeri”, mršti se gospođa Spadalo.
“Trendsmečeri”, gunđa gospodin Zabadalo.
“Trendluzeri”, dodaje gospođa Spadalo.
“Trenditis”, dobacuje gospodine Zabadalo
“Opaka bolest. Olbik idiotizma”, zaključuje gospođa Spadalo.
(Simonides)
„Zašto u političkoj bašti najbolje uspeva ljudski korov?“ pita se gospodin Zabadalo.
„Zapažanje je tačno i tužno. U politici najbolje uspevaju najgori“, kaže gospođa Spadalo.
„Da, ali zašto je to tako? Šta čini političara?“
„Težak moralni invaliditet, na prvom mestu. Potpuno odsustvo osećanja odgovornosti za svoje postupke i posledice tih postupaka“, misli gospođa Spadalo. „Apsolutna bezobzirnost.“
„Lažljivost“, dodaje gospodin Zabadalo.
„Šta misliš o identitetima?“ pita gospođa Spadalo, sklopivši knjigu koju upravo čita. „Mnogo se piše i govori o tome.“
„Tema je u trendu“, odgovara gospodin Zabadalo preko ramena, zadubljen u onlajn partiju šaha sa drugom Nabadalo.
„Završi partiju, da te ne prekidam.“
„Još nekoliko poteza i gotovo je. Doterao sam mu cara do duvara.“
„Što se ne preda?“
„Znaš da se Nabadalo nikada ne predaje. Moram da ga matiram.“
I to se zbi.
„Dakle, identitet?“ ne zaboravlja pitanje gospođa Spadalo.
“Šmrc, šmrc, šmrc. Po ceo dan šmrc, šmrc. I svaki dan šmrc, šmrc, šmrc. Ta žena se utapa u samosažaljenju kao što se drugi utapaju u alkoholu”, secka luk gospođa Spadalo. “Kako joj samo ne dosadi.”
“A šta bi drugo radila kada ne bi sebe sažaljevala? Treba nečim ispuniti zemaljske dane”, vadi meso iz frižidera gospodin Zabadalo.
