“Prošao poligraf! Pao na poligrafu! Izbegao poligraf! I šta s tim? Nikom ništa. Pojeo vuk magarca. Daću ja njima njihov poligraf!” gužva ljutito novine drug Nabadalo. “Nama bi u naše vreme nitkov propevao bez ikakvog poligrafa. Imali smo svoje metode.”
“Kažu da te metode nisu bile previše nežne”, primećuje gospođa Spadalo.
“Preteruje se, drugarice, mnogo se preteruje. Hoće da nas ocrne kao nasilnike. Ne kažem, ponekad si gada morao da istreseš iz gaća da bi iz njega istresao istinu. Ali to nije bilo toliko često. Mogla je iz bitange da se istisne istina kao zubna pasta iz tube, ako si znao kako.“
„Nije tukao baš svako niti se tuklo svaki dan?“
„Naravno da nije. A zašto hoće da nas ocrne? Da bi prikrili da smo mi decenijama stvarali da bi oni imali šta da kradu.”
“Šta da se radi, danas važi: poligraf te tuži, poligraf ti sudi. Sudi se po poligrafu, ne po paragrafima”, kaže gospodin Zabadalo.
“Poligraf i služi da se izbegnu paragrafi”, primećuje gospođa Spadalo.
“Na dobrom ste tragu, drugarice. Lopovi viču – držte lopove! – da zamajavaju narod. Kad bi se radilo po paragrafima, zaradili bi poprilično godinica i oni koji viču, i oni na koje se viče. Ovako, i vuci siti i sve koze na broju. Kad se mi vratimo, a vratićemo se, razbucaćemo i njih i njihov poligraf“, žesti se drug Nabadalo.
„Pitam se da li bi poligraf prošao na poligrafu“, u nedomoumici je gospođa Spadalo.
(Simonides)
