„Zašto u političkoj bašti najbolje uspeva ljudski korov?“ pita se gospodin Zabadalo.
„Zapažanje je tačno i tužno. U politici najbolje uspevaju najgori“, kaže gospođa Spadalo.
„Da, ali zašto je to tako? Šta čini političara?“
„Težak moralni invaliditet, na prvom mestu. Potpuno odsustvo osećanja odgovornosti za svoje postupke i posledice tih postupaka“, misli gospođa Spadalo. „Apsolutna bezobzirnost.“
„Lažljivost“, dodaje gospodin Zabadalo.
„Lažljivost svakako. Političaru se samo slučajno dogodi da kaže istinu.“
„Sklonost spletkarenju.“
„Tako je. Političar sve okreće jedne protiv drugih da bi se uspeo iznad svih.“
„Grabljivost. Otimačina mu je u krvi.“
„Podmuklost.“
„Bez toga ne ide.“
„Udvorništvo prema onima iznad sebe, dok se ne uzdigne iznad njih. I osionost prema onima ispod.“
„Valja opleviti političku baštu“, zaključuje gospodin Zabadalo. „Inače će je ljudski korov uništiti.“
(Simonides)
