Tržište je, tako sam naučio od svoje majke, mračna i zlokobna mašinerija koja samelje i proguta po stotinu sudbina na svakog srećnika koga nagradi. Generacija moje majke imala je izrazito premoderan stav prema tržištu; na tržištu uspevaju samo pokvarenjaci. Za marljiv rad nema sigurne nagrade na ovome svetu; ali opet, bez marljivog rada nikakve nagrade neće ni biti, osim dakako u slučaju tih pokvarenih „hohštaplera“. Bio je to mentalni okvir potcrtan omiljenim piscima: Hardi, Golsvordi, tragički naturalisti.
Otuda i glupa istrajnost s kojom prilazim svojim sitnim projektima, evo još i danas. Tvrdoglavo verujem da je trud sam po sebi dobar, bez obzira da li se njime postižu ili ne postižu merljivi rezultati. Kad bi se osvrnuo na moj život, neki ekonomski racionalista samo bi se osmehnuo i zavrteo glavom.
Prvom milioneru je dunulo da se zavuče u frižider i tako zaledi rak dok se ne otkrije lek. Posle je stvar procurela, znate već kako to ide. Onda se odmah pojavio Cancer-Kelvinator Inc, na inicijativu H. B. Nidema, predsednika upravnog odbora South-Kelvinatora iz Ist Hartforda, Konektiikat, uz saradnju gospodina Viljema V. Sebsona, bivšeg predsednika Majestic Television Co, iz Nju Džersija (rak jetre) i Sema Kaplana, komercijalnog direktona Movies Co. uz Los Anđolesa, Kalifornija (rak grla). Veliki hangari u kojima su smešteni frižideri sa milionerima i odakle ih povremeno vade da bi prisustvovali raspravama o hitnim poslovima — a u tom cilju ih prethodno razlede u parnim kotlovima, iz kotlova pravac šljaka, sa šljake pravac iglo.
