Gilber Kit Česterton
Napoleon sa Noting Hila
prevod Mirko Bižić
Bernar, 2014.
Stari gospodin otvori oči uz izvesnu iznenađenost.
„Da li Vi to onda u Engleskoj više nemate demokratiju?“
Barker se nasmeja.
„Situacija priziva paradoks“, reče on. „Mi smo, u nekom smislu, najčistija demokratija. Postali smo despotski sistem. Zar niste primetili kako se demokratija u istoriji stalno pretvara u despotizam? Ljudi to nazivaju opadanjem demokratije. To je prosto ispunjenje. Zašto se gnjaviti brojanjem i registracijom i davanjem izbornog prava svim bezbrojnim Džonovima Robinsonima, kada možete uzeti jednog Džona Robinsona sa istim intelektom ili nedostatkom intelekta kao i kod svih ostalih, i završite s tim? Stari idealistički republikanci zasnivali su demokratiju na ideji da su svi lјudi podjednako inteligentni. Verujte mi, zdrava i trajna demokratija zasnovana je na činjenici da su svi lјudi podjednako glupavi. Zašto ne bismo izabrali između njih jednoga ili drugoga. Sve što nam je potrebno u Vladi je čovek koji nije sklon kriminalu ili lud, koji brzo može da pregleda neke peticije i potpiše neke ukaze. Pomislite samo koliko je vremena protraćeno u raspravama o Domu lordova, kada su torijevci govorili da ga treba sačuvati jer je mudar, a radikali govorili da ga treba uništiti jer je glup, dok sve vreme niko nije uviđao da je njegovo postojanje ispravno upravo zato što je glup, jer je ta nasumična gomila lјudi u njega ubačena slučajnošću svog krvnog nasleđa, predstavlјala veliki demokratski protest protiv Donjeg doma, protiv večne uvrede koju predstavlјa aristokratija talenata. Mi smo sada u Engleskoj uspostavili ono prema čemu su se svi sistemi neodređeno i sporo kretali, prosti popularni despotizam lišen iluzija. Mi želimo jednog čoveka na čelu naše države, ne zbog toga što je on brilјantan ili virtuozan, nego zato što je to čovek a ne brblјiva gomila lјudi. Da bismo izbegli mogućnost naslednih bolesti i sličnih stvari, odrekli smo ce nasledne monarhije. Kpalј Engleske se bira kao porotnik, iz službenog spiska koji se rotira. Mimo toga je čitav sistem tiho despotski, i otkrili smo da to ne izaziva nikakve pritužbe.“
„Da li stvarno hoćete da kažete“, upita predsednik u neverici, „da birate bilo kog običnog čoveka koji vam naiđe i pretvarate ga u despota, da nasumično poklanjate poverenje nekome sa nekakvog azbučnog spiska…“
„A zašto da ne?“ uzviknu Barker. „Nije li polovina u istoriji zabeleženih naroda nasumično poveravala vlast najstarijem sinu najstarijeg sina, i nije li se polovina njih u tome snalazila podnošlјivo dobro? Nemoguće je imati savršen sistem; a neizbežno je imati nekakav sistem. Sve nasledne monarhije oslanjaju se na sreću: tako je i sa azbučnim monarhijama. Možete li da pronađete duboko filosofsko značenje u razlici između Stjuartovih i Hanoverijanaca? Verujte mi, ja ću ae posvetiti pronalaženju dubokog filosofskog značenja u kontrastu između mračne tragedije grupe A, i solidnog uspeha grupe B.“
