Tamara Krstić o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na:
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali: Tamara Krstić, Nadežda Purić Jovanović, Dejan Simonović
Knjige
Knjige, o knjigama, povodom knjiga, za knjige
Да ли је Тито заиста умро?
Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
У зачараном свету мрежа
Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.
Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.
„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“
Strašne bajke i priče Ljudmile Petruševske
Ljudmila Petruševska
Bila jednom jedna žena koja je želela da ubije dete iz komšiluka
(strašne bajke i priče)
Людмила Стефановна Петрушевская
Жила-была женщина, которая хотела убить соседского ребенка
Čarobna knjiga 2021.
S ruskog preveli Dušan Patić i Melina Panaotović
Ženja je shvatila da među ljudima nije sve tako jednostavno i da postoji tajna, životinjska strana života, koja uporno buja, i upravo tamo su usredsređene odvratne, ružne stvari.
Nestanci, odsustva, oskudica, okrutnost.
Prožimanje sveta živih i sveta mrtvih.
Čudesni ali i čudovišni preobražaji.
Ipak, dobrota, oproštaj.
Očuđujuće
Nadežda Purić Jovanović o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na:
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali:
Nadežda Purić Jovanović
Tamara Krstić
Dejan Simonović
Радници у Титовој Југославији

Стефано Тера Три године с Титом
а) Радници. Као што сам рекао, почињем од категорије која је била најнезаштићенија и највише на удару београдских манипулатора. Ово не радим зато што волим парадокс. Можете да ми кажете: „Познато је да се комунистичка држава ослања на радничку класу, иако се владајућа класа састоји од партијских чиновника, а не од радника“. Морам да одговорим да комунистичка партија искоришћава пре свега раднике да би освојила власт. Кад дође на власт, онда су сами радници ти који морају да трпе главни терет одрицања која су, по доктрини Лењина и Маркса, неопходна за постизање коначног циља социјалистичке домовине. Што се тиче Титовог режима, ради се заправо о национал-комунизму, који је, у суштини, са својим авантурама у спољној политици коначно одузео радницима и запосленима уопште наду да ће жртвовања једног или двају поколења једног дана бити награђена истинитом друштвеном правдом. Сећам се овом приликом да је прошле године директор једног дневног листа затражио од мене чланак о друштвеној класи за коју је мислио да трпи најгори прогон у Југославији, то јест о средњој класи. Одговорио сам да буржуји (барем они који су преживели покоље у ратним и послератним временима) у Југославији сада живе боље од радника; наиме, они су успели да се увуку на најбоље плаћена места бирократског апарата, радећи као обавештајци и посредници између режима и Запада. Међутим, радници су, кажем, све више пропадали на дно друштвене хијерархије Титовог режима: сведени на безобличну масу, лишени сваке синдикалне подршке (као што је делимично приметио сам Клемент Атли на свом недавном путовању у Југославију), која се може преместити од једне до друге регије по последњим експериментима или покушајима управника државне економије.
Ponavljanje kao postupak
Jun Fose (Jon Fosse)
Melanholija
prevod Radoš Kosović
Blum, 2021.
Pripovedački postupak: opsesivna paranoidna i erotska ponavljanja saobrazna opsesivno-kompulzivnom duševnom sklopu izrazito surevnjivog slikara koji je noseći lik romana.
Pripovedački tok: odnos statičnog i dinamičnog, ponavljanja i razvoja – uvođenje novih motiva, mesta, likova i događaja.

КО ЈЕ ТИТО?
Стефано Тера Три године с Титом
Председник Федеративних Народних Република Југославије, маршал Јосип Броз Тито, који обавља и функције Врховног команданта оружаних снага, председникa Генералног секретаријата (бивши Политбиро), Савеза (бивша партија) југословенских комуниста, председника Савеза југословенских социјалиста (бивши Народни фронт) и председника Савезног извршног већа (бивши савет Министара), може се похвалити различитим биографијама.
Званична биографија, чији је аутор његов лични биограф, Владимир Дедијер, објављена крајем 1952, упућена и намењена западном свету, посебно америчком, у Југославији се сматра једином веродостојном. Преостале писане биографије, навешћу их и записати редом, званични кругови југословенског комунистичког режима сматрају срамним измишљотинама које шире коминформбироовци, фашисти, монархисти, реакционари, троцкисти и др.
Ljudmila Petruševska: Oteti. Istorija zločina
Ljudmila Petruševska
(Людмила Стефановна Петрушевская)
Oteti. Istorija zločina
(Нас украли. История преступлений)
S ruskog preveo Dušan Patić
Čarobna knjiga, 2022.

Rusija na prelazu iz komunizma u banditizam.
Pustoš, beda, pljačka, krupno i sitno podmićivanje na sve strane, zločini svake vrste, preprodaja svega i svačeg, od preduzeća do dece, krivotvorenje, lažna umiranja, otmice, povlašteni KGB kontingent, bolnice bez ičega. Teška pijanstva, naravno, bez toga ne ide. Propadanje.
Љуспасто јутро
Било је то љуспасто јутро.
Светло је свисло.
Вода за кафу није проврила.

Дејан Симоновић
Разлог
Техно бурлеска о мрежама и људима


