Пјер Паоло Пазолини
Фашизам антифашиста
Оксиморон 2023.
Обим: 95 страна
Књига за одважне
Купите овде…
Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Pier Paolo Pasolini : J’ai toujours cherché à donner une voix à ceux qui vivent en marge, aux périphéries, aux existences fragiles. Ce n’est pas le rôle de l’art de rendre la réalité acceptable, mais d’en révéler les contradictions. J’ai trouvé dans la vulnérabilité des gens la véritable humanité, celle qui s’est perdue dans les illusions bourgeoises du bien-être.
PARIS : Journée contemporaine 2024, dialogue imaginaire entre Pasolini et Illuminato
Le projet ‘JESUISVULNÉRABLE’, sous la direction de Sergio Mario Illuminato, a été officiellement inclus dans la vingtième Journée du Contemporain, un grand événement annuel promu par l’AMACI – Association des Musées d’Art Contemporain Italiens, avec le soutien de la Direction Générale de la Créativité Contemporaine du Ministère de la Culture et avec la collaboration du Ministère des Affaires Étrangères et de la Coopération Internationale. Cet événement, prévu le 12 octobre 2024, célèbre la vitalité et l’importance de l’art contemporain en Italie et dans le monde.
Dans le cadre de cette journée prestigieuse, ‘JESUISVULNÉRABLE’ sera présent à travers une pratique performative transdisciplinaire auprès de l’Institut Culturel Italien de Paris, un espace de renommée internationale.
Pour offrir une compréhension approfondie de la pensée derrière le projet, un fascinant dialogue imaginaire entre Sergio Mario Illuminato et Pier Paolo Pasolini sur le thème de la Vulnérabilité est proposé ci-dessous. Ce concept, pilier du projet, est de point de départ pour une réflexion critique et actuelle sur le rôle de l’artiste dans la société contemporaine, en créant un lien entre la fragilité individuelle et celle collective.
PARIS : Journée contemporaine 2024, dialogue imaginaire entre Pasolini et Illuminato
Књигу Фашизам антифашиста Пјера Паоло Пазолинија може да купите у:
– књижарама Booka
– књижарама Вулкан (Сремска 2, Београд) и онлајн
– књижарници Златно руно, Светогорска 3, Београд
– онлајн у књижари Корисна књига
– онлајн на сајту Knjizara.com
СУБОТА, 11. МАЈ 2024, 13:00
Емисија се може преслушати на: https://rts.rs/upload//media/2024/4/12/7/22/420/2684554/steppp.mp3
РАДИО БЕОГРАД 2
ЕМИСИЈА СТЕПЕНИК
Аутор Светлана Јајић
Разговарамо о књизи „Фашизам антифашиста“ Пјера Паола Пазолонија..
https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5437056/fasizam-antifasista.html
U neverici je u tom vazduhu, nalik onom na Floridi ili u Ukrajini, slušao kako govore furlanski; furlanski koji je zujao brzo i pravo, čak i u cirkumfleksima, zapovednički i jasno. Činilo mu se da u čestim muklim šuštavim suglasnicima čuje pljuskanje brodica koje će, nedugo posle toga, saobraćati sve do San Đorđa, duž kanala koji su već prokopavali: brodice od dve-tri tone, u nizu ugneždene u svetlucavoj crnoj vodi, između nepreglednih drvoreda topola i beskrajnih polja trske.
Верујем, дубоко у то верујем, да је прави фашизам онај који су социолози сасвим доброћудно назвали „потрошачко друштво“. Дефиниција која делује безазлено, која само именује шта нешто значи. Међутим није тако. Ако неко јасно види реалност и, пре свега, зна да ишчитава оно што га окружује, у пределима, градовима, а најпре у људима, види да су резултати тог безбрижног потрошачког друштва резултати једне диктатуре, једног правог и потпуног фашизма. У Налдинијевом филму нисмо видели младе у кадру, младе у униформама… Са једном разликом, међутим. У оно време, у тренутку када би млади скинули униформе и кренули ка својим селима и пољима, враћали би се као исти они Италијани који су се враћали сто година, педесет година раније, као пре фашизма.
Ја жалим за тим широким сељачким светом, преднационалним и прединдустријским, који је успевао да преживи до пре само неколико година (и не без разлога остајем, што је дуже могуће, у земљама Трећег света где он још преживљaва, мада Трећи свет управо, и сам, улази у орбиту такозваног Развоја).
Људи овог универзума нису живели у златном добу, као што нису имали стварне везе, осим формалних, са Италијетом. Они су живели у добу које је Киланти назвао доба хлеба. Тачније, били су потрошачи крајње неопходних добара. И то је, можда, чинило изузетно важним њихов јадни и сувишни живот. Док је јасно да сувишна добра чине живот сувишним (тек толико да говоримо о основним стварима и завршимо са овим аргументом).
Да ли ја жалим или не жалим за овим сељачким универзумом, то је, после свега, моја ствар. То ме ни најмање не спречава да садашњи свет посматрам критички таквог, какав јесте, штавише, утолико јасније га видим што сам од њега одвојенији и уколико више само стоички прихватам да у њему живим.
Из књиге Пјер Паоло Пазолини Фашизам антифашиста
Купите овде…
Пишем „Моћ“ са великим М – што Маурицио Ферара, у новинама „Унита“ (12. јун 1974) оцењује као ирационално – пишем тако зато што искрено не знам у чему се састоји ова нова Моћ и ко је представља. Знам само да постоји. Не препознајем је више ни у Ватикану, ни међу демохришћанским Моћницима, ни у Оружаним снагама. Не препознајем је више ни у крупној индустрији зато што је више не представља одређен ограничени број великих индустријалаца: она мени изгледа као једна целина (потпуна индустријализација) и уз то као неиталијанска целина (транснационална).
Препознајем, исто тако, мада не са намером – зато што их видим и у њима живим – неке од одлика ове нове Моћи: Моћ, на пример, одбацује некадашње реакционарство и стари клерикализам, одлучује да се напусти Црква, одлучно (крунисано је успехом) трансформише сељаке и пролетаријат у малограђане и, пре свега, обузета је помамом, рекло би се космичком, да се до краја оствари „Развој“: производити и трошити.
Из књиге Пјер Паоло Пазолини Фашизам антифашиста
Купите овде…
1) „Srednji slojevi“ su se radikalno – rekao bih antropološki – promenili: njihove pozitivne vrednosti nisu više reakcionarne i klerikalne vrednosti već su to vrednosti (koje se i dalјe doživlјavaju kao egzistencijalne, a ne „usvojene“) hedonističke ideologije potrošnje i odgovarajuće modernističke relativizacije američkog tipa. Bila je to sama Moć koja je – kroz „razvoj“ proizvodnje suvišnih dobara, nametanje potrošačke pomame, kroz modu, obaveštenost (pre svega na impresivan način, pomoću televizije) – stvorila takve vrednosti, cinično odbacivši tradicionalne, samim tim i Crkvu kao njihov simbol;
2) Selјačka i predindustrijska Italija se urušila, razgradila i više je nema, a na njenom mestu ostaje praznina koja verovatno čeka da se popuni potpunim građanizovanjem onog prethodno opisanog tipa (modernizujuće, lažno tolerantno, amerikanizovano itd).
Iz knjige Pjer Paolo Pazolini Fašizam antifašista