„Hoćemo li nestati i nas dvoje?“ upitala se naglas Nevenka.
„To je izvesno“, oglasio se Skakač.
„U čemu je tajna?“ upitao sam.
Sve se zna, ali se ništa ne razume
Knjige
Knjige, o knjigama, povodom knjiga, za knjige
Надежда Пурић Јовановић: Ерлангенке / Поезија индустрија
Надежда Пурић Јовановић:
Ерлангенке / Поезија индустрија
О роману и збирци песама
са ауторком разговарају
Даница Вукићевић и Дејан Симоновић
Четвртак, 10. октобар 2024. у 19 сати
Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Une voix à ceux qui vivent en marge
Pier Paolo Pasolini : J’ai toujours cherché à donner une voix à ceux qui vivent en marge, aux périphéries, aux existences fragiles. Ce n’est pas le rôle de l’art de rendre la réalité acceptable, mais d’en révéler les contradictions. J’ai trouvé dans la vulnérabilité des gens la véritable humanité, celle qui s’est perdue dans les illusions bourgeoises du bien-être.
PARIS : Journée contemporaine 2024, dialogue imaginaire entre Pasolini et Illuminato
Le projet ‘JESUISVULNÉRABLE’, sous la direction de Sergio Mario Illuminato, a été officiellement inclus dans la vingtième Journée du Contemporain, un grand événement annuel promu par l’AMACI – Association des Musées d’Art Contemporain Italiens, avec le soutien de la Direction Générale de la Créativité Contemporaine du Ministère de la Culture et avec la collaboration du Ministère des Affaires Étrangères et de la Coopération Internationale. Cet événement, prévu le 12 octobre 2024, célèbre la vitalité et l’importance de l’art contemporain en Italie et dans le monde.
Dans le cadre de cette journée prestigieuse, ‘JESUISVULNÉRABLE’ sera présent à travers une pratique performative transdisciplinaire auprès de l’Institut Culturel Italien de Paris, un espace de renommée internationale.
Pour offrir une compréhension approfondie de la pensée derrière le projet, un fascinant dialogue imaginaire entre Sergio Mario Illuminato et Pier Paolo Pasolini sur le thème de la Vulnérabilité est proposé ci-dessous. Ce concept, pilier du projet, est de point de départ pour une réflexion critique et actuelle sur le rôle de l’artiste dans la société contemporaine, en créant un lien entre la fragilité individuelle et celle collective.
PARIS : Journée contemporaine 2024, dialogue imaginaire entre Pasolini et Illuminato
Где купити књигу „Фашизам антифашиста“
Књигу Фашизам антифашиста Пјера Паоло Пазолинија може да купите у:
– књижарама Booka
– књижарама Вулкан (Сремска 2, Београд) и онлајн
– књижарници Златно руно, Светогорска 3, Београд
– онлајн у књижари Корисна књига
– онлајн на сајту Knjizara.com
Ibrahim Hadžić: Šta reče?
Ibrahim Hadžić
Šta reče?
Partizanska knjiga, 2023.
SVE ŠTO ŽIVI IMA SVOJ ODGOVOR
Ova knjiga počinje i završava se mudrošću (Voda prolazi, a kamenje ostaje //E, teško se kamenju kobrljat), i zar to nije za čitaoca/čitateljku upravo ono što traže i očekuju od našega pisca; on/ona će ovo obilje sapeto u knjigu pre/uzeti u formi, posudi mudrosti. Mudrost nije pretenciozna, nije teška, jednostavna je i lekovita, prijemčljiva… Nasmejana.
Obilje tema, interesovanja, pogleda, situacija, mesta, prizora, obrta, ludosti, sitnih podlosti, vidova i lica prirode, životinja (konji, divlje guske, lejlek=roda, sivulja…), biljaka, posebno divljih krušaka.
Uzbudljivi dani naukovanja
„I… šta sad?“ moje je bilo da, kao početnik, pitam. Eh, drhtavi, uzbudljivi dani naukovanja, koliko je slasti u njima.
„Podižemo se. Pa spuštamo. Lebdimo u mestu, kao okačeni o nebeski svod. Ponovo se podignemo. Odemo levo, skrenemo desno. Vrludamo. Danas smo u jednom, sutra u drugom delu grada.“
Bilo je to posle raskrsnice a pre Ekipe. Imao sam majstora da me, kao šegrta, podučava.
„Razumem“, kazao sam iako mi zapravo ništa nije bilo jasno. Nisam hteo da ispadnem duduk.
Majstor mi je bio nadređen. I u ovom životu sam imao nadređenog, kao i u prethodnom. Može li se uteći podređenosti, izbeći nadređenost? Može li, Agrafena? Ili će uvek jedni biti gore, drugi dole?
Potreba da se dokažem bila je neodoljiva. Da li je bila ostatak prethodnog života? Ili neuklonjivi deo mene samog?
Previše hladnokrvno
„Delujem vam previše hladnokrvno za nekog ko je nedavno počinio zločin? To ništa ne znači. Možda sam po prirodi hladnokrvna osoba. Možda sam se naučila hladnokrvnosti. U mom poslu shvatite da ubistvo nije ništa posebno. U organizmu se svakodnevno, iz sekunda u sekund, događa bezbroj ubistava. Bije se neprekidna borba na život i smrt. Bez toga ne bismo preživeli. Ili ubijete virus ili virus ubije vas. Šta ako je i Spiridon bio virus koji je trebalo ukloniti? Da sam na vašem mestu, ja bih na sebe, u interesu istrage, obratila najozbiljniju pažnju. Ali nisam. Kao što ni vi niste na mom. Ljudi su po pravilu na pogrešnim mestima.“
Iz romana Sotona u soliteru
Петар Драгишић: Шта смо знали о Италији?
Петар Драгишић
Шта смо знали о Италији? Поглeди из Бeогрaдa нa Итaлију 1955-1978
Институт за новију историју Србије, 2019.
Тешко је једним предзнаком оценити историју Италије у периоду од краја Другог светског рата до драматичних промена у Eвропи крајем осамдесетих година и краја епохе Хладног рата. Реч је о времену велике динамике, екстремних амплитуда, успеха и неуспеха. Просечан читалац историјске литературе било коју синтезу италијанске историје тог доба може да доживи као узбудљив трилер, са невероватним расплетима и непредвидивим епилогом. Заиста, не можемо се отети утиску да се ради о епохи коју су одликовале позитивне и негативне приче, ремек-дела и скандали, чуда и несреће, велики успеси и трагични падови.
Sedamdest pet godina Orvelove „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtе“
Prvo izdanje 8. juna 1949. godine.
Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravlјen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavlјen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese
sagovorniku ili čitaocu, isklјučujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se do njih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišlјanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželјnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće.
PRINCIPI NOVOGOVORA
Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovolјio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotreblјavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavlјali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotreblјavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.
