Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Knjige, o knjigama, povodom knjiga, za knjige
Dejan Simonović
Sotona u soliteru
Roman o odnosima moći.
O silama koje nas pokreću, spopliću, sputavaju, truju.
O mehanizmima književnog i društvenog života.
O spletkama i interesima.
Šta krije iskrzana aktn-tašna?
Šta nam razotkriva nestanak predsednika jednog književnog žirija?
– Knjižara akademija, Kneza Mihailova 35, Beograd;
– Knjižare Vulkan, Sremska 2, Beograd i onlajn;
– Knjižara Aleksandar Belić (Kolarčeva zadužbina, Studentski trg 5, Beograd);
– Knjižare Delfi i onlajn;
– Knjižara Zlatno runo, Svetogorska 3, Beograd;
– Knjižara Plavi krug, Majke Jevrosime 2, Beograd.
Хандке у Србији 2
зборник радова
Издавач: Удружење књижевних преводилаца Србије
Уредник: Душко Паунковић
САДРЖАЈ
Уводна реч: Душко Паунковић
Давид Албахари:
ХАНДКЕ И ЈА
Катарина Рорингер Вешовић:
РOЂЕН У ЗНАКУ ПИТАЊА
Жарко Радаковић:
ХАНДКЕ
Скот Абот:
„И ТАКО ДАЉЕ. ТО ДИВНО И-ТАКО-ДАЉЕ“. ПОНОВНО ЧИТАЊЕ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
Dejan Simonović
Sotona u soliteru
Oksimoron 2022.
Roman opore ironije i nestvarne stvarnosti.
Želite svoj primerak Sotone u soliteru? Možete ga nabaviti ovde.
Otkrijte tajnu iskrzane aktn-tašne.
Pratite potragu za nestalim predsednikom jednog književnog žirija.
Upoznajte odnose moći u neoliberalnoj antiutopiji.
GLOBALNI UDAR. Terapeutski kapitalizam i Veliki reset
Dijego Fuzaro
Preveo s italijanskog: Konstantin Dragaš
Akademska knjiga, biblioteka: Arcus
Mere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini. U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja. U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani.
ПОНЕДЕЉАК, 29. АВГ 2022, 23:21
Културни дневник
О новом роману Дејана Симоновића „Сотона у солитеру“ говори књижевна критичарка Весна Тријић.
Милован Марчетић
Врата од ромора
Краљево: Народна библиотека Стефан Првовенчани, 2016. – 163. стране, цртеж на корицама Исидора Марчетић, поговор Бојан Васић.
АУТОРСКА БЕЛЕШКА
Правећи овај избор настојао сам да се држим оних критеријума који су, рекло би се, у оваквом послу уобичајени: (1) да у њега буду уврштене песме које, као њихов аутор, сматрам најбољим међу песмама које сам досад написао; (2) да избор покаже тематску, садржајну и формалну разноврсност, те разноврсност песничких средстава која сам у писању поезије користио од прве збирке до данас; (3) да истовремено доведе у хармонију гласове тих књига и да читаоцима све време буде „видљива“ она нит која показује да је све ове песме писао један песник, или боље рећи једна песничка свест.
Dejan Simonović
Sotona u soliteru
roman
Oksimoron 2022.
Želite svoj primerak Sotone u soliteru? Možete ga nabaviti ovde.
Nerazblaženo, 100% književno.
Dvesta šezdeset sedam strana najčistijeg književnog iskustva.
Bez veštačkih boja i aditiva.
Kako je i zašto iščezao predsednik Mlinovog žirija Spiridon Antić?
Ko za njim traga?
Hoće li ga naći?
Tijana MatijevicThis study of contemporary literature from the former Yugoslavia (Post-Yugoslavia) follows the ways in which the feminist writing of gender, body, sexuality, and social and cultural hierarchies brings to light the past of socialist Yugoslavia, its cultural and literary itineraries and its dissolution in the Yugoslav wars. The analysis also focuses on the particularities of different feminist writings, together with their picturing of possible futures. The title of the book suggests an attempt to interpret post-Yugoslav literature as feminist writing, but also a process of conceptualizing a post-Yugoslav literary field, in this study represented by contemporary fiction from Bosnia and Herzegovina, Croatia, and Serbia.
This study of contemporary literature from the former Yugoslavia (Post-Yugoslavia) follows the ways in which the feminist writing of gender, body, sexuality, and social and cultural hierarchies brings to light the past of socialist Yugoslavia, its cultural and literary itineraries and its dissolution in the Yugoslav wars. The analysis also focuses on the particularities of different feminist writings, together with their picturing of possible futures. The title of the book suggests an attempt to interpret post-Yugoslav literature as feminist writing, but also a process of conceptualizing a post-Yugoslav literary field, in this study represented by contemporary fiction from Bosnia and Herzegovina, Croatia, and Serbia.
