A govorio mi je i o pravoj revoluciji, jer ova koju su sprovodili, njemu se činilo, samo je način da se promeni orguljaš, a da pri tom instrument i muzika ostanu isti: dok su oni koji pritiskaju meh na orguljama i dalje gola sirotinja. Pošto je vrlo retko izlazio iz kuće, a više i nikako posle januarskih događaja, mene je ironično pitao: „Šta rade revolucionari? Da li su počeli sa deljenjem knjiga?“ premda od mene i nije očekivao da mu zaista mogu dati novosti i ta pitanja služila su samo da mu daju malo oduška zbog događaja i samih osoba. ,.Kada bi revolucija zaista bila u toku, revolucija onako kako je ja vidim, svi oni iz Komiteta morali bi da beže i da se kriju po tavanima: biskup, baron, a i apotekar Napoli. Onaj koji ti se čini najboljim, od ovih galantuomini, drži u kući dve vrste hleba: od griza za porodicu i od mekinja za mlade. Ponašaju se prema psima kao prema ljudima, a!i prema ljudima koji rade za njih ponašaju se gore nego da su psi. I imaju još hrabrosti da pričaju kao što pričaju: tiranija koju treba oboriti, sloboda…“
Rođaci sa Sicilije
prevod Aleksandar V. Stefanović
Arhipelag, 2011.
