Odlomci

Kako prodati rat

by

Izvod iz teksta: Nenad Fišer: „Propaganda, treći dio“

Ulaskom SAD u rat oblikuje se nova “škola propagande”, koja će vremenom postati dominantnom formom inženjeringa socijalnog ponašanja. Da bi se adekvatno procijenila njena moć treba se prisjetiti da je sve do aprila 1917. administracija predsjednika Wilsona ulagala ogromne napore kako bi opravdala američku neutralnost i širila uvjerenje da je apstinencija od rata izraz superiorne civiliziranosti. Njegova izborna pobjeda godinu dana ranije dobrim je dijelom počivala na sloganu “On nas je sačuvao od ulaska u rat!”, a onda je trebalo poništiti efekte višegodišnjeg uvjeravanja javnosti u nužnost neutralnosti i neopravdanost svake ratne avanture, i okrenuti to isto mnijenje u korist podrške priključenju silama Antante u tom istom, neciviliziranom ratu, sačuvavši pritom barem privid političke dosljednosti.
Kako to postići Wilson je prepustio stručnjacima i oformio Komitet za javne informacije (CPI, Committee on Public Information) sa jednim zadatkom: da promovira američko učešće u ratu.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Аница Савић Ребац: Аутобиографија

by

Аутобиографија

Родила сам се у Новом Саду 4. октобра 1893, као ћерка књижевника др Милана Савића и Јулке рођене Давидовац. Основну школу и класичну гимназију свршила сам у Новом Саду, где сам положила и испит зрелости. Од раног детињства мој отац ми је уливао љубав и дивљење према старој Хелади, уводећи ме у грчку митологију, у Хомера, па у Плутарха; и мада сам врло рано научила и модерне језике (немачки, француски, енглески, донекле и италијански), и ушла дубоко у књижевност модерних народа, тако да сам већ 1906. преводила Шелија, а 1909. својим есејом и преводима увела Емила Верхарена у српску књижевност (Брaнково коло) – ипак је за мене био једини природни и могућни пут да, после матуре, пођем на класичну филологију. Њу сам студирала у Бечу, где сам радила као ђак професора Радермахера. У то време 1911. преводила сам Пиндара […] Нажалост, мој велики семинарски рад, који би се врло лако могао проширити у докторску дисертацију – De Pseudoplutarchi libello de fluviis –изгубљен je у почетку рата, а нисам га могла обновити, јер нисам имала могућности да одем у средину где бих нашла потребну литературу. Године рата провела сам у Новом Саду, и за то време највише сам читала грчке и латинске писце.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Previše hladnokrvno

by

„Delujem vam previše hladnokrvno za nekog ko je nedavno počinio zločin? To ništa ne znači. Možda sam po prirodi hladnokrvna osoba. Možda sam se naučila hladnokrvnosti. U mom poslu shvatite da ubistvo nije ništa posebno. U organizmu se svakodnevno, iz sekunda u sekund, događa bezbroj ubistava. Bije se neprekidna borba na život i smrt. Bez toga ne bismo preživeli. Ili ubijete virus ili virus ubije vas. Šta ako je i Spiridon bio virus koji je trebalo ukloniti? Da sam na vašem mestu, ja bih na sebe, u interesu istrage, obratila najozbiljniju pažnju. Ali nisam. Kao što ni vi niste na mom. Ljudi su po pravilu na pogrešnim mestima.“

Iz romana Sotona u soliteru

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Sedamdest pet godina Orvelove „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtе“

by

Prvo izdanje 8. juna 1949. godine.

Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravlјen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavlјen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese

sagovorniku ili čitaocu, isklјučujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se do njih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišlјanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželјnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće.

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovolјio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotreblјavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavlјali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotreblјavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pazolini: Furlanski jezik

by

U neverici je u tom vazduhu, nalik onom na Floridi ili u Ukrajini, slušao kako govore furlanski; furlanski koji je zujao brzo i pravo, čak i u cirkumfleksima, zapovednički i jasno. Činilo mu se da u čestim muklim šuštavim suglasnicima čuje pljuskanje brodica koje će, nedugo posle toga, saobraćati sve do San Đorđa, duž kanala koji su već prokopavali: brodice od dve-tri tone, u nizu ugneždene u svetlucavoj crnoj vodi, između nepreglednih drvoreda topola i beskrajnih polja trske.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Prazne glasačke kutije

by

Benito Musolini Milano, početak aprila 1924.

Spava malo, loše, ružno sanja: prazne glasačke kutije su njegova noćna mora. Kako se približava 6. april, njegova zabrinutost raste. Ne boji se buđenja opozicionih partija, pa čak ni budenja savesti, plaši se praznine. Njegova avet je masovni neizlazak na izbore, jezivo iznenađenje koje može da priredi blaga aprilska nedelja, izborna nedelja, italijanska nedelja, sa pustim biralištima. Da nema nikoga, da svi budu na moru, u planini, zabarikadirani u svojim  dnevnim sobama, da cela nacija, pošto joj je muka od snažne sile kojoj ne uspeva da suprotstavi ništa osim žestokog odbijanja, umesto da izade na ulicu, podigne barikade, otvoreno glasa protiv njega, masovno povuče prenošenje punomoćja na njega. Avetinjska nacija. To je njegov bauk.

Antonio Skurati
M, sin veka
Prevela s italijanskog Gordana Breberina
Laguna, 2021.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dževad Karahasan: Policijska logika

by

Dževad Karahasan
Noćno vijeće
Bulevar books 2019.
Primijetio je, naime, koliko je već podlegao nevidljivom i neuhvatljivom pritisku policijske logike, pa se nešto u njemu pobunilo. Iz njega je svako povjerenje već iscurilo kao iz probušene posude, on evo već svoje postupke i odnos prema sasvim elementarnim potrebama podređuje njima, to jest onome što oni, po njegovome mišljenju, od njega očekuju, on je već nesiguran i spreman da se podredi, on je u sebi ponizan i ponižen, ma koliko toga ne bio svjestan. A samo su gа ostavili da čeka malo duže nego što je pristojno, nakon što su mu nagovijestili da je sumnjiv i oduzeli dokumente. Radi se valjda o tome da policija poznaje čovjeka koliko i stari mitotvorci i učitelji religija, pa se majstorski koristi praroditeljskim grijehom da bi ovladala živim čovjekom.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Mišel Onfre: Ateološka rasprava

by

Mišel Onfre
Ateološka rasprava
Tanesi 2012.
Prevod: Dana Milošević

Kako zapravo stoji stvar sa tom osnovom? Niz mržnji nasilno nametanih kroz istoriju od strane ljudi koji polažu pravo na to da su čuvari i tumači božje reči – od sveštenstva: mržnja prema inteligenciji nad kojom monoteisti radije daju prednost poslušnosti i pokornosti; mržnja prema životu, praćena neprolaznim tanatofilskim žarom; mržnja prema ovom svetu, neprestano omalovažavanom u poređenju sa onim drugim svetom, jedinim sabiralištem smisla, istine, sigurnosti, blaženstva koji su mogući; mržnja prema telu koje se može pokvariti i koje se omalovažava do najsitnijih pojedinosti dok se večna, besmrtna i božanska duša ukrašava svim pozitivnim osobinama i svim vrlinama; najzad, mržnja prema ženama, prema slobodnoj i oslobođenoj polnosti u ime Anđela, tog arhetipskog antitela koje je zajedničko trima religijama.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dostojevski: Talog

by

U mutnom vremenu kolebanja ili prelaza svakad i svuda se pojavljuju razni mali i ništavni ljudi. Ja ne govorim o takozvanim „prvacima“, koji hitaju ispred svih; (glavna briga je to: ispred svih) ka nekom cilju, makar i glupom ali određenom. Ja govorim baš o talogu. U svakom prelaznom vremenu se javlja taj talog, ljudi ne samo bez ikakvog cilja već bez ikakvog misaonog obeležja; ljudi koji sobom, i svom snagom, izražavaju samo nemir i nestrpljenje. Međutim, taj talog, i ne nesvesno, gotovo uvek potpadne pod komandu one male gomile „prvaka“, koja radi s određenim ciljem, i ta gomilica onda ceo taj ološ tera onamo kud joj je volja, samo ako se, to jest i ona sama ne sastoji iz oličenih idiota, što se, uostalom, takođe dešava.

Dostojevski
Zli dusi
prevod: KOSARA CVETKOVIĆ

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Nabokov: Mrzli spokoj nepristrasnog suda

by

Vladimir Nabokov

Da izrazi zahvalnost čoveku koji je, govoreći šta misli o knjizi, samo obavljao svoju dužnost, Sebastijanu se činilo neprikladno i čak uvredljivo, kao umotavanje svojih mlakih krsta u mrzli spokoj nepristrasnog suda.

Zato što je ovog puta bio uspeh. Zašto je to tako, zašto je ova izvrsna knjiga morala da pretrpi neuspeh, a ona druga, isto tako izvrsna, dobije ono što joj pripada, ostaće zauvek deo tajne. Kao što je bio slučaj i s prvom knjigom, Sebastijan nije pomerio ni prst, nije potegao ni najmanju vezu da bi Uspeh bio sjajno najavljen i toplo primljen. Kada je agencija za sakupljanje isečaka počela da ga zasipa primercima pohvala, odbio je i da se pretplati i da se zahvaljuje za povoljne kritike. Da izrazi zahvalnost čoveku koji je, govoreći šta misli o knjizi, samo obavljao svoju dužnost, Sebastijanu se činilo neprikladno i čak uvredljivo, kao umotavanje svojih mlakih krsta u mrzli spokoj nepristrasnog suda. Štaviše, kada bi jednom započeo, bio bi prinuden da zahvaljuje i zahvaljuje za svaku sledeću rečenicu da se čovek ne bi uvredio zbog iznenadnog propusta; i konačno, takva znojava zbunjujuća toplina bi proizvela da, uprkos dobro poznatoj iskrenosti ovog ili ovog kritičara, zahvalni pisac možda nikad ne bi bio sasvim, sasvim siguran da se ovde ili onde lična simpatija nije ušunjala na prstima.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail