Pjer Burdije: Signalna svetla

Pjer Burdije
Signalna svetla
Prevod: Milica Pajević
Zavod za udžbenike i nastavna sredststva 1999.

Prestup bez opasnosti

Kult prestupa bez opasnosti koji svodi slobodoumlje na njegovu erotsku dimenziju, vodi do toga da se cinizam učini jednom od lepih umetnosti. Učiniti postmoderni anything goes životnim pravilom, i dozvoliti sebi silmultanu ili sukcesivnu igru na svim poljima, znači omogućiti sebi ,,da se sve ima a ništa ne plati“, da se kritikuje društvo šou-biznisa i da se bude medijska zvezda, da se gaji kult de Sada i poštovanje prema Jovanu Pavlu II, revolucionarno „vjeruju“ i odbrana pravopisa, posvećenje književnika i masakr književnosti (mislim na Femmes /Žene/).

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Kornelijus Kastorijadis: Pseudokonsenzus

Kornelijus Kastorijadis
Uspon beznačajnosti
prevod: Frano Cetinić
Gradac, 1999.

Kriza kritike samo je jedna od manifestacija opće i duboke krize društva. Postoji ovaj sveopći pseudokonsensus, kritika i intelektualni zanat su kudikamo više, i na intenzivniji način, uključeni u sistem nego ranije, sve je medijatizirano, a mreže veza i vezica su gotovo svemoćne. Glasove koji odudaraju, ili disidente, ne ugušuje cenzura ili nakladnici koji se ne bi usuđivali da ih objave, već sveopća komercijalizacija.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Vatrogasci

Ja se bojim takvih ljudi: oni su spremni da zapale svet samo zato da bi pokazali da su dobri vatrogasci.
Ali mene nije zaprepastila pojava Hitlera na istorijskoj areni, već kako se brzo izmenio lik nemačkog društva: visokoobrazovani ljudi pretvorili su se u ljudoždere. Kočnice civilizacije pokazale su se slabačke i otkazale su prilikom prve probe.

Ilja Erenburg: Ljudi, godine, život
Knjige: 1-4
Kultura, 1962, 1964.
Prevod: Dr Milosav Babović

Knjiga prva:

Jedni već ne pamte, a drugi ne žele da upoznaju minulo. Svi gledaju napred. To je, razume se, dobro ali stari Rimljani nisu zalud obožavali Janusa. A bog Janus je imao dva lica ne zato što je bio dvoličan, kako se to često misli, već što je bio mudar: jedno lice je bilo okrenuto prošlosti a drugo budućnosti. (str. 6)

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Zlo je veoma loš stilista

Jer čovek sa ukusom, posebno književnim, manje je prijemčiv za ponavljanja i ritmičke zakletve svojstvene svakom obliku političke demagogije. Stvar nije u tome da čestitost ne garantuje stvaranje remek-dela, već u tome da je zlo, posebno političko, veoma loš stilista. Što je bogatije estetsko iskustvo individue, time je istančaniji njen ukus, time je jasniji njen carski izbor, a samim tim ona je slobodnija – mada, možda, ne i srećnija. (str. 68-69)

Solomon Volkov – Josif Brodski – Razgovori i besede
Književne novine, 1988. Prevod: Neda Nikolić Bobić

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Preduslov produktivnosti

Klod Levi-Stros – Mit i značenje Službeni glasnik, 2009. Prevod: Zoran Minderović Ako jedna kultura želi da bude autentična i produktivna, njeni članovi moraju biti ubeđeni u svoju originalnost i, do određene mere, superiornost nad drugima. Umanjene komunikacije su za jednu kulturu uslov za osnovnu kreativnost. Sad nam preti opasnost da postanemo samo potrošači koji … Read more

Misao na povocu

Ili stanje savremene misli: bulazniti po naredbi gospodara.

Iz tragikomedije Čekajući Godoa Semjulea Beketa (prevod: Aleksandar Saša Petrović, Nolit, 1981)

POCO: Odmaknite se. (Vladimir i Estragon se odmaknu od Srećka. Poco trgne konopac. Srećko pogleda Poca.) Misli, svinjo! (Srećko počne da igra.) Prestani! (Srećko prestane.) Pristupi! (Srećko pođe ka Poeu.) Stoj! (Srećko stane.) Misli! (Tajac.)

 

VLADIMIR (Pocu): Recite mu da misli.

POCO: Dajte mu njegov šešir.

VLADIMIR: Njegov šešir?

POCO: On ne može da misli bez šešira.

VLADIMIR (Estragonu): Daj mu njegov šešir.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Andre Žid – Granice umetnosti

Andre Žid  Granice umetnosti

Kultura, 1967. Prevod: Lela Matić

„Ja se ne lepim, nije mi nikad pošlo za rukom da se sasvim zalepim za stvarnost.“ (Žid, str. XI)

„Opservacija je drugostepeni kvalitet u literaturi.“ (Flober, str. XXX)

Sve je stajalo nepomično, jer ništa nije težilo da bude bolje. (str. 5)

Raj treba uvek ponovo stvarati; nije on u nekoj dalekoj Tuliji. On leži ispod privida. (str. 7)

Umetnik i čovek, zaista čovek, koji živi radi nečega, mora unapred sebe da prinese na žrtvu. Čitav njegov život samo je put ka tome. A sada, šta obznaniti? – Čovek nauči to u tišini. (str. 9)

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Iza kulisa

Većina pisaca – naročito pesnika – više voli da svet misli kako oni stvaraju u nekoj vrsti plemenitog ludila, podsvesnog zanosa, i nesumnjivo bi zadrhtali od straha kad bi pustili javnost da baci pogled iza kulisa, na ono mučno i nesigurno sazrevanje misli, na pravi smisao koji je shvaćen tek u poslednjem trenutku, na one … Read more

Neuzvraćanje mržnje mržnjom

Krista Volf Medeja.Glasovi Prevela s nemačkog Mirjana Milošević Vitman Od tada me hvata jeza od tih starih vremena i od sila koje ona u nama oslobađaju, a kojima posle više nismo u stanju da ovladamo. To uklanjanje kraljevog zamenika koje su svi odobravali, pa i on sam, mora da se u prošlosti izrodilo u mučko … Read more

Tolstoj: doktorski učinak

Doktori su dolazili Nataši i pojedinačno i na konzilijume, govorili mnogo francuski, i nemački, i latinski, osuđivali jedan drugog, prepisivali najrazličitije lekove od svih bolesti za koje su znali; ali ni jednom od njih nije padala na um prosta misao da njima ne može biti poznata bolest od koje je bolovala Nataša, kao što im ne može biti poznata nijedna bolest od koje pati živ čovek; jer svaki živi čovek ima svoje osobine i uvek ima osobitu i svoju novu, složenu, medicini nepoznatu bolest, ne bolest pluća, jetre, kože, srca, nerava itd., zapisanu u medicini, nego bolest koja se sastoji iz jednog od nebrojenih sticaja patnji tih organa. Ova prosta misao nije mogla doći doktorima (kao što ne može vračari pasti na um misao da ne može uvračati) zato što je njihov posao u životu bio u tome da leče, jer su zato dobijali novaca i jer su na taj posao utrošili najbolje godine svog života. A uglavnom ta misao nije mogla doći doktorima zato što su videli da su nesumnjivo od koristi, i doista su bili od koristi svim ukućanima Rostovima.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail