Rajner Marija Rilke: Zapisi Maltea Lauridsa Brigea

14. jula 2023.13. jula 2023. by Vetropir

Rajner Marija Rilke
Zapisi Maltea Lauridsa Brigea
Izbor, prevod i napomene: Branimir Živojinović
Predgovor: Mirko Krivokapić
Nolit 1996.

Kako to, na primer, da mi nikad nije dolazilo do svesti koliko lica ima? Postoji mnoštvo lјudi, ali još mnogo više lica, jer svako ima više njmh. Ima lјudi koji isto lice nose godinama, i ono ce, naravno, troši, prlјa ce, lomi ce u borama, širi ce poput rukavica koje smo nosili na putovanju. To su štedlјivi, jednostavni lјudi; oni ga ne menjaju, čak ne nose ni na čišćenje. Dovolјno je dobro, tvrde, i ko im može dokazati suprotno? Istina, tu se pitamo — pošto imaju nekoliko lica — šta li rade sa ostalima? Čuvaju ih. Da ih nose njihova deca. Ali dešava ce da i njihovi psi izlaze na ulicu s tim licima. Što da ne? Lice je lice.

Zasićenost je apsolutni suveren naše kulture

12. juna 2023. by Vetropir

Boto Štraus

Parovi, prolaznici
S nemačkog preveo Branimir Živojinović
Nolit, 1998.

Neaktivna, preterano informisana svest, koja vise nije u stanju da proizvodi želju, ideju, uspomenu, umesto toga doživljava izvesnu (inače samo ludilu poznatu) istovremenost nespojivoga i misli jednu salatu podataka koja se pred nju nasumce izručuje iz zaliha. Toga već sada niko nije pošteden. Kako se često uplašimo nad svim onim bizarnim što izbacuje naš sopstven arhiv! Tu su slike iz nekog filma Glaubera Rose i reči Gotholda Efraima Lesinga. Trudimo se da u tome shvatimo motiv, snagu heterogenoga. Uzalud. To je bila samo neupotrebljiva igra jednog pamćenja koje majmunski podražava mašinu. Kulturni egalitet, koji svakoj stvari priznaje istu pojavnu vrednost, jeste pustinja svesti; i ona raste, prodire do ivice idiotizma: koliko je prostran svet izmedu Ezre Paunda i Vima Telkea?
Prividno zauvek nepoznata, neprotumačljiva asocijacija; ono što je najdalje jedno od drugog u potpunoj čistoti svoje divergencije: od ovoga do onoga ne vodi nikakav put; samo smušeni kontakti podivljalog kompjutera mogu da uspostave takvu istovremenost, ali to nije kadra nijedna duša, nijedna nesvesnost.

Gi Debor: Spektakl kao vladajući oblik života

25. aprila 2023.23. aprila 2023. by Vetropir

Knjiga Gi Debora „Društvo spektakla“ (Guy Debord La Société du spectacle), Anarhistička biblioteka, prevod Aleksa Golijanin, objavljena je pre pedeset godina. Život je otad postao još spektakularniji.

1. U društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu.
2. Slike odvojene od svih aspekata života stapaju se u jedinstveni tok stvari, u kojem prethodno jedinstvo života više ne može ostvariti. Fragmentarno opažana stvarnost regrupiše se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lažni svet, predmet pûke kontemplacije. Specijalizacija slika sveta dostiže vrhunac u svetu nezavisnih slika, koje obmanjuju čak i same sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija života, nezavisno kretanje neživota.
3. Spektakl se u isto vreme ispoljava kao sâmo društvo, kao deo društva i kao sredstvo objedinjavanja. Kao deo društva, to je fokusna tačka naše vizije i svesti. Sâma činjenica da je reč o odvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenu obmane i lažne svesti: jedinstvo koje spektakl postiže nije ništa drugo do zvanični jezik opšteg odvajanja.
4. Spektakl nije samo skup slika; to je društveni odnos između ljudi posredovan slikama.

Makar malo osloboditi se laži

9. aprila 2023. by Vetropir

Vitold Gombrovič
Kosmos
S poljskog prevela Biserka Rajčić
IK Prometej, Novi Sad, 2017

Kosmos je za mene bio crn, pre svega crn, poput crnog razlivenog vodenog toka punog virova, inhibicija, poplavljenih terena, poput crne vode koja je nosila hiljade otpadaka, a u nju je zagledan čovek – zagledan u nju, a ona ga je ščepala – dok je pokušavao da je odgonetne, shvati, poveže u nekakvu celinu.

Neskladnost? Izveštačenost? To govore oni koji nisu opazili da Kosmos nije običan roman, koji priča neku priču – recimo – o tragičnoj ljubavi. Taj roman je o samom stvaranju priče, o stvaranju stvarnosti, o tome kako se ona nespretno, loše rađa iz naših asocijacija… kako takvo formiranje nije trebalo da izazove nesuglasice, otpore, neistine, s obzirom na to da nespretna konstrukcija svakog časa uleće u haos. Kosmos je roman, koji se samostvara, tokom pisanja.

Dž. M. Kuci: Tržište – zlokobna i mračna mašinerija

4. aprila 2023.4. aprila 2023. by Vetropir

Tržište je, tako sam naučio od svoje majke, mračna i zlokobna mašinerija koja samelje i proguta po stotinu sudbina na svakog srećnika koga nagradi. Generacija moje majke imala je izrazito premoderan stav prema tržištu; na tržištu uspevaju samo pokvarenjaci. Za marljiv rad nema sigurne nagrade na ovome svetu; ali opet, bez marljivog rada nikakve nagrade neće ni biti, osim dakako u slučaju tih pokvarenih „hohštaplera“. Bio je to mentalni okvir potcrtan omiljenim piscima: Hardi, Golsvordi, tragički naturalisti.

Otuda i glupa istrajnost s kojom prilazim svojim sitnim projektima, evo još i danas. Tvrdoglavo verujem da je trud sam po sebi dobar, bez obzira da li se njime postižu ili ne postižu merljivi rezultati. Kad bi se osvrnuo na moj život, neki ekonomski racionalista samo bi se osmehnuo i zavrteo glavom.

Sabato: Zamrzavanje

17. marta 2023. by Vetropir

Prvom milioneru je dunulo da se zavuče u frižider i tako zaledi rak dok se ne otkrije lek. Posle je stvar procurela, znate već kako to ide. Onda se odmah pojavio Cancer-Kelvinator Inc, na inicijativu H. B. Nidema, predsednika upravnog odbora South-Kelvinatora iz Ist Hartforda, Konektiikat, uz saradnju gospodina Viljema V. Sebsona, bivšeg predsednika Majestic Television Co, iz Nju Džersija (rak jetre) i Sema Kaplana, komercijalnog direktona Movies Co. uz Los Anđolesa, Kalifornija (rak grla). Veliki hangari u kojima su smešteni frižideri sa milionerima i odakle ih povremeno vade da bi prisustvovali raspravama o hitnim poslovima — a u tom cilju ih prethodno razlede u parnim kotlovima, iz kotlova pravac šljaka, sa šljake pravac iglo.

Centar sile

5. marta 2023. by Vetropir

Fluid
Pjotr je bio svestan toga da se ocena nečije „pouzdanosti“ u sistemu zasniva na jedva uhvatljivim znacima, više na fluidu koji se iz čoveka oslobađa.

Dobro doterana priča
Dosta dobro doterana priča, sastavljena od rečenica, urezanih u sećanju, kojima je pokušavao da obuhvati neizrecivu jasnost uspomene, izazivala je u njemu novu vrstu stida. Kao da se nalazio pred tamnom vodenom površinom koja, činilo se, krije dubinu, odjednom se ispostavlja da u njoj jedva može da umoči stopalo.

U balonu

5. marta 2023.5. marta 2023. by Vetropir

Zašto balon plovi nad gradom?
Kakvu poruku nosi?
Ko upravlja balonom?
O zanosu, vijuganju, marširanju.
O dverima zanata.

Privlače me dugmad koje Kuzma pritiska, mame poluge koje pokreće. Rado bih da se i sam pozabavim tom dugmadi, tim polugama.

Moja želja nije nasrtljiva, ali prožima kabinu.

„Pa dobro“, kazao je Kuzma. „Pa dobro.“

Već nekoliko dana je neuobičajeno, gotovo narogušeno ćutljiv. Izostala su predavanja. Zar je kazao sve što je imao da kaže?

„Nema žurbe. Doći će i tvoj red. Danas upravljam ja, sutra upravljaš ti. Prekosutra upravlja ko zna ko. Čemu nestrpljenje?“

Oglasio se Kuzmin mobilni. Okončavši razgovor, zadovoljno je utonuo u sebe. Pa izronio, preobražen.

Žacnula me je zavist.

Lavež i režanje

22. februara 2023. by Vetropir

U nas je čest tip čoveka koji misli da je svađa akcija, a grubost isto što i energija, da naneti neprijatelju uvrede znači isto što i zadati mu udarac, da je svaka uzdržljivost u govoru slabost, a svaki pokušaj predviđanja – danguba; ukratko: da se tzv. životna borba sastoji od neprestanog i naizmeničnog laveža i režanja.

(Andrić „Znakovi pored puta“)

Sezona lova na nagrade

2. januara 2023.29. decembra 2022. by Vetropir

Tradicionalno, početkom godine se otvara sezona lova na nagrade.

Čisto da podsetim da je po tom pitanju i Sotona u soliteru dao svoj doprinos.

Pročitajte kako:

Eh, da – taj dan, taj događaj. To uzbuđenje, to nestrpljenje.

Bio je to posuvraćeni ponedeljak. Prišunjao se podmuklo, skriven iza nedelje.

Prostoriju je ispunio zujeći novinarski roj.

Iščekivalo se… Jeste, iščekivalo se.

Nikako da se zbude. Sto je, tvrdoglavo, zvrjao prazan.

Razdraženost je rasla.

„Šta tamo kuvaju?!“ uzviknuo je neko.

Uzvik je povukao uzvike.

„Šta tamo muvaju?!“

„Da im grunemo?!“

„Da jurnemo, nego šta!“

Niko ni makac.

Za stolom, pusto.

„Ne, još nije. Ne, još ne“, radili su telefoni.

„Da nije neko pandrknuo?“, zašušketao je šapat.