Prosek

Društva se zasnivaju na proseku. Odbacuju, i na razlilite načine kažnjavaju, sve što od proseka odudara. Bilo da je ispod, iznad ili mimo, misli gospodin Zabadalo, posmatrajući sa terase prolaznike i vozila. Možda tako mora biti, domišlja. Da li je uopšte moguće društvo koje bi počivalo na sve samim izuzecima? Društvo zahteva istovetnost. Na razlikama … Read more

Krista Volf: Avgust

Krista Volf Avgust Tri priče Kriste Volf: Avgust, Razmena pogleda, Jednog dana S nemačkog prevela Bojana Denić Radni sto, edicija Penkalo, 2021. Od svega što je još bilo moguće, ništa mi se nije činilo poželjnim ili makar podnošljivim, ali svet se uporno opirao da propadne, a mi nismo bili spremni da se snađemo posle profućkane … Read more

Zlo je veoma loš stilista

Jer čovek sa ukusom, posebno književnim, manje je prijemčiv za ponavljanja i ritmičke zakletve svojstvene svakom obliku političke demagogije. Stvar nije u tome da čestitost ne garantuje stvaranje remek-dela, već u tome da je zlo, posebno političko, veoma loš stilista. Što je bogatije estetsko iskustvo individue, time je istančaniji njen ukus, time je jasniji njen carski izbor, a samim tim ona je slobodnija – mada, možda, ne i srećnija. (str. 68-69)

Solomon Volkov – Josif Brodski – Razgovori i besede
Književne novine, 1988. Prevod: Neda Nikolić Bobić

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Preduslov produktivnosti

Klod Levi-Stros – Mit i značenje Službeni glasnik, 2009. Prevod: Zoran Minderović Ako jedna kultura želi da bude autentična i produktivna, njeni članovi moraju biti ubeđeni u svoju originalnost i, do određene mere, superiornost nad drugima. Umanjene komunikacije su za jednu kulturu uslov za osnovnu kreativnost. Sad nam preti opasnost da postanemo samo potrošači koji … Read more

Misao na povocu

Ili stanje savremene misli: bulazniti po naredbi gospodara.

Iz tragikomedije Čekajući Godoa Semjulea Beketa (prevod: Aleksandar Saša Petrović, Nolit, 1981)

POCO: Odmaknite se. (Vladimir i Estragon se odmaknu od Srećka. Poco trgne konopac. Srećko pogleda Poca.) Misli, svinjo! (Srećko počne da igra.) Prestani! (Srećko prestane.) Pristupi! (Srećko pođe ka Poeu.) Stoj! (Srećko stane.) Misli! (Tajac.)

 

VLADIMIR (Pocu): Recite mu da misli.

POCO: Dajte mu njegov šešir.

VLADIMIR: Njegov šešir?

POCO: On ne može da misli bez šešira.

VLADIMIR (Estragonu): Daj mu njegov šešir.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Andre Žid – Granice umetnosti

Andre Žid  Granice umetnosti

Kultura, 1967. Prevod: Lela Matić

„Ja se ne lepim, nije mi nikad pošlo za rukom da se sasvim zalepim za stvarnost.“ (Žid, str. XI)

„Opservacija je drugostepeni kvalitet u literaturi.“ (Flober, str. XXX)

Sve je stajalo nepomično, jer ništa nije težilo da bude bolje. (str. 5)

Raj treba uvek ponovo stvarati; nije on u nekoj dalekoj Tuliji. On leži ispod privida. (str. 7)

Umetnik i čovek, zaista čovek, koji živi radi nečega, mora unapred sebe da prinese na žrtvu. Čitav njegov život samo je put ka tome. A sada, šta obznaniti? – Čovek nauči to u tišini. (str. 9)

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Miloš Jaraković: Inokosan

Svaki put, kada zastanem ispred velikih dvokrilnih vrata na kojima se nalazi poveća zlatna ploča na kojoj piše „Nadzorno veće“, srce mi zaigra. Nekakav osećaj moći i kontrole prostruji kroz mene i, kada uđem i smestim se, osećam se, slobodno to mogu reći, nekako bogovski!

Što se tiče samog prostora, kancelarija, svojom veličinom, ispunjava očekivanja koja su, prethodno, pojačana izgledom vrata. Ipak, sama unutrašnjost jeste skromna. Sasvim svedena: starinski drveni pisaći sto, koji bi u nekoj manjoj prostoriji delovao zastrašujuće, ovde se gubi među udaljenim zidovima i ispod previsokog plafona. Tu je par fotelja, nikada uznemiravana biblioteka i jedna sofa, vešto sakrivena u najdaljem ćošku. Svetlost tamo nikada ne zalazi i manje pažljiv posmatrač je ili ne bi primetio ili bi pomislio da se senke poigravaju sa njegovim vidom, izvodeći neke svoje nedokučive rituale.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail