Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Vetropir 
Dejan Simonović
Sotona u soliteru
Roman o odnosima moći.
O silama koje nas pokreću, spopliću, sputavaju, truju.
O mehanizmima književnog i društvenog života.
O spletkama i interesima.
Šta krije iskrzana aktn-tašna?
Šta nam razotkriva nestanak predsednika jednog književnog žirija?
– Knjižara akademija, Kneza Mihailova 35, Beograd;
– Knjižare Vulkan, Sremska 2, Beograd i onlajn;
– Knjižara Aleksandar Belić (Kolarčeva zadužbina, Studentski trg 5, Beograd);
– Knjižare Delfi i onlajn;
– Knjižara Zlatno runo, Svetogorska 3, Beograd;
– Knjižara Plavi krug, Majke Jevrosime 2, Beograd.
Povodom trideset godina od smrti Borislava Pekića
Pisac Vremena čuda napustio nas je usred Vremena Konfuzije. Iskrao se pod okriljem londonske noći, sa ironičnim osmehom na usnama.
Borislav Pekić je pisac Istorije. Ne Istorije kao trajanja, ne Istorije kao niza događaja i pojedinačnih ili grupnih sudbina, već one Istorije kojom vladaju i u okviru koje se sukobljavaju različita, unutar sebe često protivrečna, Pravila Igre – REGOLA TU PEHNIDIV. Žiža Pekićevog pripovedačkog, romansijerskog, dramaturškog i esejističkog interesovanja su uvek ideologeme. Ideologeme lične, porodične, klasne, antropološke. Ideologeme kao skup Pravila Igre i njihovih opravdanja. I, iznad svega, paradoksalnost svake od ideologema. Pekićev omiljeni postupak je neka vrsta mimikrije. On se prividno stavlja na stranu Pravila Igre o kome piše da bi ga, sve prateći njegovu unutrašnju logiku, naveo da se zaplete u vlastite protivrečnosti i da, razvivši sve svoje konsekvence, poništi polazište od koga kreće.
Хандке у Србији 2
зборник радова
Издавач: Удружење књижевних преводилаца Србије
Уредник: Душко Паунковић
САДРЖАЈ
Уводна реч: Душко Паунковић
Давид Албахари:
ХАНДКЕ И ЈА
Катарина Рорингер Вешовић:
РOЂЕН У ЗНАКУ ПИТАЊА
Жарко Радаковић:
ХАНДКЕ
Скот Абот:
„И ТАКО ДАЉЕ. ТО ДИВНО И-ТАКО-ДАЉЕ“. ПОНОВНО ЧИТАЊЕ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
Dejan Simonović
Bez uspenja, bez sunovrata
Dragi gospodine Pekiću,
Usudih se da vam se, nepozvan, obratim i izvestim vas, na svoju ruku, šta se ovde dole sa nama i oko nas zbiva. Nadam se da nećete zameriti.
Da vas odmah obradujem, u demokratiju smo zagazili duboko, došla nam je do grla. Nastavimo li tako dalјe, a sva je prilika da hoćemo, biće nam je i preko glave. Ako. Sa demokratijom se ne može preterati.
Višestranački pelcer se lepo primio i odlično uspeva – imamo više stranaka nego glasača. Prevazišli smo političke podele, svađamo se i tučemo isklјučivo oko plena. Na izborima biramo po Vukovim pesmaricama – to isto, samo malo drugačije.
Diktaturu smo svrgli umnožavanjem diktatora, svaka stranka je iznedrila po jednog.
Osvojili smo slobodu govora – svako brblјa šta stigne. Nismo više poslušnici, niko neće da čuje šta onaj drugi ima da kaže. Podrazumeva se – ništa pomena vredno.
Hoću da pozajmim od (vidljivog) sveta samo snagu – ne oblike, dakle ono što mi je potrebno za stvaranje oblika.
Ne izmišljanje – ne dekore – već osećanje samog predmeta, stene, vazduha, vode, biljnog sveta – i njihovih osnovnih osobina.
I dela i faze – ne jedinke i njihove uspomene.
Pol Valeri Gospodin Test
(Preveo Nikola Trajković, Bagdala, 1965)
Dejan Simonović
Sotona u soliteru
Oksimoron 2022.
Roman opore ironije i nestvarne stvarnosti.
Želite svoj primerak Sotone u soliteru? Možete ga nabaviti ovde.
Otkrijte tajnu iskrzane aktn-tašne.
Pratite potragu za nestalim predsednikom jednog književnog žirija.
Upoznajte odnose moći u neoliberalnoj antiutopiji.
Godišnje potroši oko 79 milijardi kubnih metara vode – gotovo isto toliko koliko protekne Nijagarinim vodopadim – i u atmosferu ispusti gasove staklene bašte čija je količina jednaka oko 1,5 milijardi tona ugljen-dioksida, koliko otrpilike iz svojih auspuha ispuste sva vozila u SAD za isto vreme.
GLOBALNI UDAR. Terapeutski kapitalizam i Veliki reset
Dijego Fuzaro
Preveo s italijanskog: Konstantin Dragaš
Akademska knjiga, biblioteka: Arcus
Mere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini. U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja. U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani.
Najpre smo uvređeni nekim povodom.
Povod bledi, uvređenost opstaje snagom inercije.
Zatim uvređenost postaje neka vrsta obaveze, kao da je dugujemo sopstvenom ponosu.
(Pod b)