Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
O knjizi Stefana Tere “Tri godine s Titom” govori slavista i književni prevodilac Enriko Davanco.
Džordža Vaćingtona 46 Beograd, nekadašnje sedište agencije ANSA za koju je Tera izveštavao iz Beograda.
Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Стефано Тера Три године с Титом
а) Радници. Као што сам рекао, почињем од категорије која је била најнезаштићенија и највише на удару београдских манипулатора. Ово не радим зато што волим парадокс. Можете да ми кажете: „Познато је да се комунистичка држава ослања на радничку класу, иако се владајућа класа састоји од партијских чиновника, а не од радника“. Морам да одговорим да комунистичка партија искоришћава пре свега раднике да би освојила власт. Кад дође на власт, онда су сами радници ти који морају да трпе главни терет одрицања која су, по доктрини Лењина и Маркса, неопходна за постизање коначног циља социјалистичке домовине. Што се тиче Титовог режима, ради се заправо о национал-комунизму, који је, у суштини, са својим авантурама у спољној политици коначно одузео радницима и запосленима уопште наду да ће жртвовања једног или двају поколења једног дана бити награђена истинитом друштвеном правдом. Сећам се овом приликом да је прошле године директор једног дневног листа затражио од мене чланак о друштвеној класи за коју је мислио да трпи најгори прогон у Југославији, то јест о средњој класи. Одговорио сам да буржуји (барем они који су преживели покоље у ратним и послератним временима) у Југославији сада живе боље од радника; наиме, они су успели да се увуку на најбоље плаћена места бирократског апарата, радећи као обавештајци и посредници између режима и Запада. Међутим, радници су, кажем, све више пропадали на дно друштвене хијерархије Титовог режима: сведени на безобличну масу, лишени сваке синдикалне подршке (као што је делимично приметио сам Клемент Атли на свом недавном путовању у Југославију), која се може преместити од једне до друге регије по последњим експериментима или покушајима управника државне економије.
Како је, када и зашто Стефано Тера “Тестачеса”, аутор књиге Три године с Титом, протеран из Титове Југославије.
Како је то протеривање представила режимска Борба.
Како је Терина књига примљена у Италији.
Због свог бурног темперамента, Тестачеса* није могао дуго да ћути; али 1953. после Стаљинове смрти, Тито се поново приближио СССР-у и временом постајао све мање толерантан према западним новинарима. Тако се 6. септембра те године, док је присуствовао Титовом говору на великом збору у словеначком месту Окроглица, Тера изненада усудио да говори на француском с енглеским колегом о постојању необележених гробова италијанских војника баш на околним пољима. Одмах су га агенти УДБЕ ухапсили и истог је дана био званично протеран из земље (избегао је затвор захваљујући посредовању италијанске дипломатије). Касније је Борба описала епизоду оптужујући писца да је увредио етнички италијанског новинара из Ријеке који је носио униформу партизанске дивизије „Гарибалди“ и да је кријумчарио девизе; осим тога, други чланак је оправдавао његово протеривање, објашњавајући да је „сињор Стефано Тера“ био националистички агент-провокатор италијанске владе. Међутим, чим се аутор вратио у домовину, описао је своја искуства у мемоарима Три године с Титом, који су те исте године били објављени. Али, објављивање се десило у врло непогодним околностима због тадашње кризе; наиме, југословенске дипломате у Италији, као и представници самих италијанских власти, како се односи између две земље не би даље погоршавали, купили су журно и уништили већину примерака књиге, која је тако остала скоро непримећена. Осим тога, после Титовог помирења са Совјетским Савезом, остале комунистичке партије света зауставиле су кампању против југословенског „девијационизма“.
Енрико Даванцо
Универзитет „Г. Д’Анунцио“ Кјети-Пескара
*Надимак Стефана Тере
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Страна: 242
Формат: А5
САДРЖАЈ
Предговор
Поглед на почетак Tитовог режима очима заборављеног аутсајдера италијанске књижевности
ПРВИ ДЕО
ДРУГИ ДЕО
I поглавље:
Ко је Тито?
II поглавље
Да ли Тито игра двоструку игру?
Књига Стефана Тере Три године с Титом се може купити у књижарама:
Златно руно
Booka
Вулкан
Делфи
Мамут (Црна Гора)
