Да ли Тито игра двоструку игру?

У Београду је постојао један дописник, извесни Петков, који би, сваки пут када би га изнервирао неки од педесет службеника у секретаријату за спољне послове, запретио свима следећом изјавом: „Пазите се, кад-тад ћу једног дана својим новинама телефонирати објективне вести“.

Петков ми једног дана рече: „Овде у Београду немогуће је пронаћи некога ко би умео да поправи гуму на бициклу, али оно што је, пак,  извесно јесте да су Југословени ненадмашни у умећу пропаганде: чак су и на крај Малезије разаслали књиге и брошуре о њиховим ревандикацијама, њиховој борби против фашизма, Коминформу, слободама које уживају њихове мањине“.

Оваква пропагандна вештина, заједнички дар свих Словена, сједињена с Титовим личним успехом код посетилаца и једним делом западних проматрача, на крају би прошла у виду добрих и чврстих фраза попут: „Титов прекид с Коминформом“ или „Титов отпор Стаљиновим наредбама“.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Да ли је Тито заиста умро?

Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан  неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?

Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Радници у Титовој Југославији

Стефано Тера Три године с Титом

а) Радници. Као што сам рекао, почињем од категорије која је била најнезаштићенија и највише на удару београдских манипулатора. Ово не радим зато што волим парадокс. Можете да ми кажете: „Познато је да се комунистичка држава ослања на радничку класу, иако се владајућа класа састоји од партијских чиновника, а не од радника“. Морам да одговорим да комунистичка партија искоришћава пре свега раднике да би освојила власт. Кад дође на власт, онда су сами радници ти који морају да трпе главни терет одрицања која су, по доктрини Лењина и Маркса, неопходна за постизање коначног циља социјалистичке домовине. Што се тиче Титовог режима, ради се заправо о национал-комунизму, који је, у суштини, са својим авантурама у спољној политици коначно одузео радницима и запосленима уопште наду да ће жртвовања једног или двају поколења једног дана бити награђена истинитом друштвеном правдом. Сећам се овом приликом да је прошле године директор једног дневног листа затражио од мене чланак о друштвеној класи за коју је мислио да трпи најгори прогон у Југославији, то јест о средњој класи. Одговорио сам да буржуји (барем они који су преживели покоље у ратним и послератним временима) у Југославији сада живе боље од радника; наиме, они су успели да се увуку на најбоље плаћена места бирократског апарата, радећи као обавештајци и посредници између режима и Запада. Међутим, радници су, кажем, све више пропадали на дно друштвене хијерархије Титовог режима: сведени на безобличну масу, лишени сваке синдикалне подршке (као што је делимично приметио сам Клемент Атли на свом недавном путовању у Југославију), која се може преместити од једне до друге регије по последњим експериментима или покушајима управника државне економије.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

КО ЈЕ ТИТО?

Стефано Тера Три године с Титом

Председник Федеративних Народних Република Југославије, маршал Јосип Броз Тито, који обавља и функције Врховног команданта оружаних снага, председникa Генералног секретаријата (бивши Политбиро), Савеза (бивша партија) југословенских комуниста, председника Савеза југословенских социјалиста (бивши Народни фронт) и председника Савезног извршног већа (бивши савет Министара), може се похвалити различитим биографијама.

Званична биографија, чији је аутор његов лични биограф, Владимир Дедијер, објављена крајем 1952, упућена и намењена западном свету, посебно америчком, у Југославији се сматра једином веродостојном. Преостале писане биографије, навешћу их и записати редом, званични кругови југословенског комунистичког режима сматрају срамним измишљотинама које шире коминформбироовци, фашисти, монархисти, реакционари, троцкисти и др.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Стефано Тера: Три године с Титом

Стефано Тера

Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Страна: 242
Формат: А5

Три године с Титом је без сумње посебна књига. Она је истовремено репортажа и политички памфлет с аутобиографским елементима који је приближавају жанру мемоара.
У њој је Стефано Тера покушао да оцрта портрет Југославије на почетку Титовог режима, избегавајући пропагандистичку условљеност која карактерише репортаже многих његових колега са Запада који су боравили у Југославији у истом периоду.
(Енрико Даванцо)

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail