Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Ljudmila Petruševska
(Людмила Стефановна Петрушевская)
Oteti. Istorija zločina
(Нас украли. История преступлений)
S ruskog preveo Dušan Patić
Čarobna knjiga, 2022.
Rusija na prelazu iz komunizma u banditizam.
Pustoš, beda, pljačka, krupno i sitno podmićivanje na sve strane, zločini svake vrste, preprodaja svega i svačeg, od preduzeća do dece, krivotvorenje, lažna umiranja, otmice, povlašteni KGB kontingent, bolnice bez ičega. Teška pijanstva, naravno, bez toga ne ide. Propadanje.
Било је то љуспасто јутро.
Светло је свисло.
Вода за кафу није проврила.
Дејан Симоновић
Разлог
Техно бурлеска о мрежама и људима
Како је, када и зашто Стефано Тера “Тестачеса”, аутор књиге Три године с Титом, протеран из Титове Југославије.
Како је то протеривање представила режимска Борба.
Како је Терина књига примљена у Италији.
Због свог бурног темперамента, Тестачеса* није могао дуго да ћути; али 1953. после Стаљинове смрти, Тито се поново приближио СССР-у и временом постајао све мање толерантан према западним новинарима. Тако се 6. септембра те године, док је присуствовао Титовом говору на великом збору у словеначком месту Окроглица, Тера изненада усудио да говори на француском с енглеским колегом о постојању необележених гробова италијанских војника баш на околним пољима. Одмах су га агенти УДБЕ ухапсили и истог је дана био званично протеран из земље (избегао је затвор захваљујући посредовању италијанске дипломатије). Касније је Борба описала епизоду оптужујући писца да је увредио етнички италијанског новинара из Ријеке који је носио униформу партизанске дивизије „Гарибалди“ и да је кријумчарио девизе; осим тога, други чланак је оправдавао његово протеривање, објашњавајући да је „сињор Стефано Тера“ био националистички агент-провокатор италијанске владе. Међутим, чим се аутор вратио у домовину, описао је своја искуства у мемоарима Три године с Титом, који су те исте године били објављени. Али, објављивање се десило у врло непогодним околностима због тадашње кризе; наиме, југословенске дипломате у Италији, као и представници самих италијанских власти, како се односи између две земље не би даље погоршавали, купили су журно и уништили већину примерака књиге, која је тако остала скоро непримећена. Осим тога, после Титовог помирења са Совјетским Савезом, остале комунистичке партије света зауставиле су кампању против југословенског „девијационизма“.
Енрико Даванцо
Универзитет „Г. Д’Анунцио“ Кјети-Пескара
*Надимак Стефана Тере
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Страна: 242
Формат: А5
САДРЖАЈ
Предговор
Поглед на почетак Tитовог режима очима заборављеног аутсајдера италијанске књижевности
ПРВИ ДЕО
ДРУГИ ДЕО
I поглавље:
Ко је Тито?
II поглавље
Да ли Тито игра двоструку игру?
Manuel Kastels (Manuel Castells)
Mreže revolta i nade (Networks of Outrage and Hope)
Prevele s engleskog Vanja Savić i Daniela Nikolić
Službeni glasnik, 2018.
Veoma korisna, informativna i analitička knjiga o društvenim pokretima osporavanja kako diktatorskih afričkih režima, tako i predstavničkih, fingiranih demokratija zapada čije institucije predstavljaju strukture moći, ne narod koji ih formalno bira.
Pokrete karakteriše:
– Odbacivanje predstavničkog partijskog sistema, kao otuđenog i korumpiranog.
– Korišćenje društvenih onlajn i oflajn mreža, kao način da se prevaziđe kontrola javnosti koju oblikuju mejnstrim mediji.
– Zaposedanje javnog prostora.
– Nenasilje.
– Otklon od lidera i liderstva, uz upražnjavanje direktne demokratije.
Knjiga razmatra pokrete u Tunisu, na Islandu, u Egiptu, Španiju, SAD, Turskoj, Brazilu, Čileu, Meksiku.
Књига Стефана Тере Три године с Титом се може купити у књижарама:
Златно руно
Booka
Вулкан
Делфи
Мамут (Црна Гора)
Дејан Симоновић
РАЗЛОГ
техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.
О књизи разговарају:
Тамара Крстић и
аутор
Програм води
Надежда Пурић Јовановић
Српско књижевно друштво
Француска 7, Београд
Четвртак, 12. јун у 19 сати
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
Страна: 242
Формат: А5
Три године с Титом је без сумње посебна књига. Она је истовремено репортажа и политички памфлет с аутобиографским елементима који је приближавају жанру мемоара.
У њој је Стефано Тера покушао да оцрта портрет Југославије на почетку Титовог режима, избегавајући пропагандистичку условљеност која карактерише репортаже многих његових колега са Запада који су боравили у Југославији у истом периоду.
(Енрико Даванцо)
Људи и дела
Питања чекају ваше одговоре на:
