Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler
Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.
Profesor je samo svirao tango na večeri studentskog kabarea. Na molbu studenata. Kao zamena.
Jedna kabaretska pesma se nije dopala onima kojima je posao da budno motre.
I cap-carap, eto profesora iza brave.
Šta po povrtaku? Ostao je bez mesta na fakultetu. Žena ga je napustila. Njegovo mesto i njegovu ljubavnicu je, u paketu, preuzeo fakultetski kolega Resler.
Ne želi da prihvati očev poziv i preuzme seosko imanje.
Ne pristaje na ponudu političke policije da mu pomogne. U zamenu za sitnicu, da tu i tamo dostavi pokoju informaciju.
Kivan je. Odbija pomoć onih koji su ga, na pravdi istorije, spakovali u ćuzu.
Prihvatiti da ga vrate na fakultet bilo bi kao da potpisuje svoju presudu.
Traži posao vozača kamiona, ne uspeva da ga dobije. Ne iz političkih razloga. Kome treba bivši profa za volanom? Ne uliva poverenje.
Hteo bi da se sveti. Umalo da zadavi sudiju koji ga je osudio.
Zapošljava se kao konobar.
Vremena su, ipak, promenila. Bar donekle. Ili presvukla.
Studenti priređuju kabaretsko veče sa istom pesmom zbog koje su osuđeni. I Hans-Peter Dalov s njima.
Na veče je pozvan i sudija koji ih je osudio. Tu su, naravno, i oni koji budno motre. Bez njih se ne može.
Dalov, međutim, nije dobio poziv. Naprosto je zaboravljen. Njegovi zatvorski dani ni pamćenja nisu vredni.
Dalov se, ipak, vraća na fakultet, u jednom od onih sarkastičnih obrta koji šeretski nastrojena istorija rado priređuje. Stupa upravo na mesto kolege Reslera, nove slučajne žrtve.
Na dan upada trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku, Resler je propustio vesti. I na studentska pitanja odgovarao da je nemoguće ono što se zbilo.
Bilo je tada najvažnije biti na liniji.
Linija je, međutim, iška u cik-cak. Ko propusti neki od njenih zaokreta, ispada na krivini.
