Vetropir
Prodati knjigu
Prodati knjigu, zeznut posao. Ne samo kod nas.
Podaci ispod se odnose na prodaju 10 najvećih izdavača u SAD, državi sa 340 miliona stanovnika. I nisu nimalo veseli.
Skoro 15% knjiga je prodato u manje od 12 primeraka a dve trećine (66,1%) u manje od 1.000.
New books (ISBNs) published in the last year by the largest 10 publishers and came up with this sales breakdown:
Bela Tar: huk i pretnja
Bela Tar (Béla Tarr)
Torinski konj (A torinói ló)
Zemlja porekla: Mađarska, Francuska, Nemačka, Švajcarska, SAD
Godina proizvodnje: 2011
Trajanje: 146 min
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai), Bela Tar (Béla Tarr)
Uloge: Janoš Derži (János Derzsi), Erika Bok (Erika Bók)
Ključni lik filma je vetar čiji huk donosi neodređenu ali tim teskobniju pretnju. Kada vetar stane, film se završava.
Uz vetar, konj koji odbija da jede.
Svakodnevne ponavljajuće radnje oca i ćerke poprimaju ritualni karakter kao odbrana od pretnje.
Usporavanje svakodnevice ističe gustinu postojanja.
Slučajne žrtve
Kristof Hajn
Samo sam svirao tango
Radni sto, 2022
Christoph Hein
Der Tangospieler
Istočna Nemačka. Godina je 1968. pred upad trupa Varšavskog pakta u Čehoslovačku.
Iz zatvora izlazi profesor istorije Hans-Peter Dalov.
Protivnik režima?
Ne, slučajna žrtva.
Tri godine s Titom ispred nekadašnjeg sedišta agencije ANSA
O knjizi Stefana Tere “Tri godine s Titom” govori slavista i književni prevodilac Enriko Davanco.
Džordža Vaćingtona 46 Beograd, nekadašnje sedište agencije ANSA za koju je Tera izveštavao iz Beograda.
Alen Badju: Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Alen Badju
Naša nevolja dolazi izdaleka – naše zlo dopire nadaleko
Prevela s francuskog Kristina Bojanović
Akademska knjiga, 2016.
Notre mal vient de plus loin
Penser les tueries du 13 novembre
Fayard, 2016.
Polazište: teroristički napadi u Parizu, 13. novembra 2015.
Ove događaje Badju razmatra ne kao nešto izolovano, već kao proizvod strukture savremenog sveta.
To je struktura globalnog kapitalizma, sa razularenom moći kapitala i razornom nejednakošću. Imamo novo plemstvo, gornjih 10% koje poseduje 86% svetskih resursa. Imamo srednju klasu, koja čini 40% populacije i poseduje 16% resursa. Imamo donjih 50% koji nemaju ništa.
Kroz sedam poglavlja ove knjige Badju sa različitih aspekata sagledava ovu strukturu. Ta poglavlja su:
Razlog: Određenja
Tamara Krstić o romanu “Razlog”
Kompletan razgovor na: 
• РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима
Učestvovali: Tamara Krstić, Nadežda Purić Jovanović, Dejan Simonović
Да ли је Тито заиста умро?
Навршило се 45 година од смрти Јосипа Броза Тита.
Период његове владавине још увек није у потпуности сагледан и расветљен.
Погледи су различити, често страсно супротстављени.
Таква су и сећања оних који су живели у том периоду.
Има оних сматрају да се Тито није политички упокојио и да његов дух и даље влада Србијом.
И оних који верују да је са Титом покопан неки бољи живот.
Како је, међутим, Титову владавину, почетком педесетих година прошлог века, представио један италијански новинар и књижевник, протерани дописник италијанских медија из Југославије?
Стефано Тера
Три године с Титом
Оксиморон 2025.
У зачараном свету мрежа
Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.
Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.
„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“
Strašne bajke i priče Ljudmile Petruševske
Ljudmila Petruševska
Bila jednom jedna žena koja je želela da ubije dete iz komšiluka
(strašne bajke i priče)
Людмила Стефановна Петрушевская
Жила-была женщина, которая хотела убить соседского ребенка
Čarobna knjiga 2021.
S ruskog preveli Dušan Patić i Melina Panaotović
Ženja je shvatila da među ljudima nije sve tako jednostavno i da postoji tajna, životinjska strana života, koja uporno buja, i upravo tamo su usredsređene odvratne, ružne stvari.
Nestanci, odsustva, oskudica, okrutnost.
Prožimanje sveta živih i sveta mrtvih.
Čudesni ali i čudovišni preobražaji.
Ipak, dobrota, oproštaj.
