Sedamdest pet godina Orvelove „Hiljadu devetsto osamdeset četvrtе“

Prvo izdanje 8. juna 1949. godine.

Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravlјen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavlјen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese

sagovorniku ili čitaocu, isklјučujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se do njih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišlјanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželјnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće.

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovolјio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotreblјavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavlјali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotreblјavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Kafkin svet

Ove godine se obeležava stogodišnjica Kafkine smrti.

I dalje živimo u Kafkinom svetu: i dalje se protiv nas vode procesi, i dalje bezuspešno pokušavamo da dopremo do zamka, i dalje kopamo jazbine, i dalje stradamo u kažnjeničkim kolonijama, sve nas bezobzirnije svakodnevno preobražavaju.

Pre jednu deceniju, 2014. godine, povodom 99 godina od objavljivanja Kafkine pripovetke „Preobražaj“ udruženje Oksimoron je objavilo zbornik radova na temu preobražaji. Zbornik se može preuzeti ovde.

Sa predstavljanja zbornika:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

О књизи Фашизам антифашиста у емисији Степеник

СУБОТА, 11. МАЈ 2024, 13:00

Емисија се може преслушати на: https://rts.rs/upload//media/2024/4/12/7/22/420/2684554/steppp.mp3

РАДИО БЕОГРАД 2
ЕМИСИЈА СТЕПЕНИК
Аутор Светлана Јајић
Разговарамо о књизи „Фашизам антифашиста“ Пјера Паола Пазолонија..

https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5437056/fasizam-antifasista.html

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Branko Milanović: Univerziteti kao fabrike

Ali administratore univerziteta u Sjedinjenim Državama ne imenuje Biden, niti to čini Kongres. Zašto šalju policiju na sopstvene studente? Jesu li to neki naopaki ljudi koji misle da omladina zaslužuje batine?
Odgovor je ne, nisu. To su samo ljudi koji su završili na pogrešnom poslu. Oni svoj angažman ne shvataju kao služenje tradicionalno shvaćenoj misiji univerziteta, kao rad koji mlađim generacijama treba da prenese vrednosti slobode, morala, saosećanja, uzdržavanja, empatije, svega što se u društvu smatra poželjnim. Administratori su danas generalni direktori fabrika koje nazivamo univerzitetima. Studenti su sirovina koja ulazi u fabriku. U godišnjim proizvodnim ciklusima studenti se pretvaraju u diplomce. Zato je svako remećenje proizvodnog procesa ravno prekidanju lanca snabdevanja i mora se odmah otkloniti da bi se proizvodnja nastavila. Diplomce treba „isporučiti“, osloboditi mesto za nove studente, prebrojati njihov novac, pronaći nove donatore, osigurati dodatne fondove. Studenti koji remete proces moraju se disciplinovati, ako treba i silom. Policija se poziva da uspostavi red.
Administratore ne interesuju društvene vrednosti, već godišnji finansijski izveštaji. Njihov posao ne razlikuje se od posla šefa kompanije Walmart, CVS ili Burger King.

Više na: https://pescanik.net/univerziteti-kao-fabrike/

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Pazolini: Furlanski jezik

U neverici je u tom vazduhu, nalik onom na Floridi ili u Ukrajini, slušao kako govore furlanski; furlanski koji je zujao brzo i pravo, čak i u cirkumfleksima, zapovednički i jasno. Činilo mu se da u čestim muklim šuštavim suglasnicima čuje pljuskanje brodica koje će, nedugo posle toga, saobraćati sve do San Đorđa, duž kanala koji su već prokopavali: brodice od dve-tri tone, u nizu ugneždene u svetlucavoj crnoj vodi, između nepreglednih drvoreda topola i beskrajnih polja trske.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Prazne glasačke kutije

Benito Musolini Milano, početak aprila 1924.

Spava malo, loše, ružno sanja: prazne glasačke kutije su njegova noćna mora. Kako se približava 6. april, njegova zabrinutost raste. Ne boji se buđenja opozicionih partija, pa čak ni budenja savesti, plaši se praznine. Njegova avet je masovni neizlazak na izbore, jezivo iznenađenje koje može da priredi blaga aprilska nedelja, izborna nedelja, italijanska nedelja, sa pustim biralištima. Da nema nikoga, da svi budu na moru, u planini, zabarikadirani u svojim  dnevnim sobama, da cela nacija, pošto joj je muka od snažne sile kojoj ne uspeva da suprotstavi ništa osim žestokog odbijanja, umesto da izade na ulicu, podigne barikade, otvoreno glasa protiv njega, masovno povuče prenošenje punomoćja na njega. Avetinjska nacija. To je njegov bauk.

Antonio Skurati
M, sin veka
Prevela s italijanskog Gordana Breberina
Laguna, 2021.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Ranička klasa ide u pakao

Režiser: Mladen Đorđević
Uloge: Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić…

Turobna pustoš gradića kojim vladaju lokalne hulje – politički prevaranti, tranzicijski mufljuzi, ratni profiteri.
Upropaštena fabrika, uništeni životi.
Demonstracije ne pomažu, pravosuđe cinično pere ruke.
Crna magija nudi privid utehe.
Ipak, stiže anđeo osvete.
Osveta ostaje nedovršena, anđeo raskrinkan.
Nemoć i oskudica kao da odnose šnjur.
Ipak, u poslednjem obrtu, ljudi uništenih sudbina uzimaju ozbiljno ciničnu propagandnu poruku: Snaga je nama.
I to je to, snaga je zaista u nama.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Банкарска посла

Ех, кредити, кредити. Како се слатко задуживао. Како су га мамили. Са каквим усхићењем су му нудили позајмице. Узми, само узми. Ништа се не секирај. Врнућеш већ једног дана. Троши одмах, враћај кад стигнеш, вртело се на свим телевизијама. Широка је лепеза наших производа, огроман је распон наших услуга, свашта можемо да вам понудимо, гугутале су банкарке, скоро љубавно, са двосмисленим осмехом.

Реч производ га је најпре збуњивала. Шта то, ког ђавола, банка производи? Љуљашке за паркове? Бушилице? Дробилице? Сијалице? Баштенске гарнитуре?

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail