Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Pre sto godina, 1926, objavljen je Zamak Franca Kafke, knjiga o moći i prividu.
Moć je nedostupna, nedohvatna, nesaglediva. Svi putevi ka njoj su prividni.
Ko se ne povinuje, ko ne prihvati njene zahteve i prohteve, kriv je.
Dovoljno je da jedna devojka ne udovolji prohtevima činovnika pa da čitava porodica bude prokažena.
Presuda je prećutna ali neosporiva.
Nema suprotstavljanja.
Ove godine se obeležava stogodišnjica Kafkine smrti.
I dalje živimo u Kafkinom svetu: i dalje se protiv nas vode procesi, i dalje bezuspešno pokušavamo da dopremo do zamka, i dalje kopamo jazbine, i dalje stradamo u kažnjeničkim kolonijama, sve nas bezobzirnije svakodnevno preobražavaju.
Pre jednu deceniju, 2014. godine, povodom 99 godina od objavljivanja Kafkine pripovetke “Preobražaj” udruženje Oksimoron je objavilo zbornik radova na temu preobražaji. Zbornik se može preuzeti ovde.
Sa predstavljanja zbornika:
19. decembar 1914.
Početak svake novele najpre je smešan. Nema, izgleda, nimalo nade da će se ovaj novi, još nedovršen, na svakom mestu osetljiv organizam moći da održi u dovršenoj organizaciji sveta koji kao svaka dovršena organizacija teži da se ogradi od svega novog. Pri tom, istina, zaboravljamo da novela, ukoliko ima opravdanja za to, nosi u sebi svoju dovršenu organizacijzu, čak i kad se još nije potpuno razvila; zato je ovakvo očajanje pri početku neke novele neopravdano; isto tako bi roditelji mogli očajavati gledajući svoje odojoče, jer to jadno i smešno stvorenje nisu hteli da donesu na svet. Doduše, čovek nikad ne zna da li je očajanje što ga oseća opravdano ili neopravdano. Ali izvesnog oslonca može da pruži takvo rasuđivanje, nedostatak tog iskustva već mi je naudio.
