Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Vetropir 
Радоје Домановић
Свети Сава поново међу Србима
Сутрадан се већ сазнало за долазак просветитеља Саве. Тај изненадни долазак сваки је тумачио на свој начин, а нико ни изблиза није се могао сетити правог узрока.
Два попа, присни пријатељи митрополитови, одмах су се пожурили да известе његово преосвештенство о доласку светитељевом.
– То није добро! – вели високопреосвештенство.
– Зло и наопако! Све ће нас побријати! – веле они попови.
Митрополит – тај неки, ко ти га зна који – забринуо се грдно.
Pesma
VREMDENG
Drag si mi
Dolaziš spolja tako si ti meni drag
Imam veo preko lica dok te čekam
Kokoške sam uspavala u kokošinjcu pevušeći
Mačku sam hipnotisala
I svi na Farmi spavaju slatkim snom
Intelektualac u politici promašuje. Zablude su bezbrojne, previdi bodu oči. Često neverovatni u svojoj očiglednosti. Kao da se susrećemo sa nastupima zapanjujućeg slepila.
Ovo nesnalaženje ili, pre, tumaranje, nije slučajno. Ono je prirodni ishod suštinski različite prirode posla koji intelektualac i političar obavljaju.
Posle višečasovnog mrcvarenja, kojem je bila podvrgnuta prilikom zamene istekle lične karte, gospođa Spadalo se, sva izmoždena, vratila kući.
„Ovo me je više umorilo nego da sam ceo dan kopala.“
„I smišljeno je da te umori. Na delu je gvozdeni zakon administracije“, kazao je gospodin Zabadalo.
„A taj zakon glasi?“
“Poznata je sklonost ljudi da uvek iznova izmišljaju toplu vodu, predstavljajući je kao ko zna kakvo otkriće ”, reče gospodin Zabadalo, šmrknuvši.
“Misliš na nešto određeno ili govoriš onako, uopšte?” upita gospođa Spadalo, zadubljena u oblikovanje figurica od plastelina.
“Probiše mi glavu s tom njihovom dubokom državom. Te duboka držva ovo, te duboka država ono. Te duboka država davi ovog, a podržava onog. Te duboka država podstiče ovo, sprečava ono. A šta je ta njihova duboka država? Nekakva mistična sila, šta li?”
Džaret Kobek: Ja mrzim internet
„Internet je ljudima bez moći pružio iluziju da njihovo besplatno mišljenje ima nekakvog uticaja na svet.“
U književnom pogledu, nije to značajno ostvarenje, ali pogađa u centar mete: u internet mitologiju i na njoj zasnovanu ideologiju. Britko i duhovito razotkriva opsene, lažna obećanja i zamke internetizma čiji smo ujedno poklonici, podanici i zarobljenici.
Gospodin Zabadalo posmatra kolone ljudi koji jutrom idu na posao I kolone vozila koje ih k poslu privode.
Gospodin Zabadalo smatra da je čovek mislena imenica, pa se toga i drži.
„Zaista ovo više ne mogu da čitam“, gospođa Spadalo je zafrljačila novine. Preletele su pola sobe pre nego što su pale na pod.
„Načelno, novinsko smeće ne treba uzimati u ruke. Iz higijenskih razloga“, kazao je gospodin Zabadalo, prišavši prozoru. „A opet, čovek bi da ima uvid u to kako ko podvaljuje. Novine i ostala priopćavala i postoje da bi podvaljivale. Na nama je da ne nasednemo. Istinita informacija je oksimoron.“
Autori: Lenka Begović i Vladimir Marković
Učestvuje: Lazar Dinić
Rad sa Razvigorovog konkursa Izoštri sliku
Sadržaj 
