Odlomci – Strana 4

Misao na povocu

10. oktobar 2021. by Vetropir

Ili stanje savremene misli: bulazniti po naredbi gospodara.

Iz tragikomedije Čekajući Godoa Semjulea Beketa (prevod: Aleksandar Saša Petrović, Nolit, 1981)

POCO: Odmaknite se. (Vladimir i Estragon se odmaknu od Srećka. Poco trgne konopac. Srećko pogleda Poca.) Misli, svinjo! (Srećko počne da igra.) Prestani! (Srećko prestane.) Pristupi! (Srećko pođe ka Poeu.) Stoj! (Srećko stane.) Misli! (Tajac.)

VLADIMIR (Pocu): Recite mu da misli.

POCO: Dajte mu njegov šešir.

VLADIMIR: Njegov šešir?

POCO: On ne može da misli bez šešira.

VLADIMIR (Estragonu): Daj mu njegov šešir.

Andre Žid – Granice umetnosti

5. oktobar 2021. by Vetropir

Andre Žid Granice umetnosti

Kultura, 1967. Prevod: Lela Matić

„Ja se ne lepim, nije mi nikad pošlo za rukom da se sasvim zalepim za stvarnost.“ (Žid, str. XI)

„Opservacija je drugostepeni kvalitet u literaturi.“ (Flober, str. XXX)

Sve je stajalo nepomično, jer ništa nije težilo da bude bolje. (str. 5)

Raj treba uvek ponovo stvarati; nije on u nekoj dalekoj Tuliji. On leži ispod privida. (str. 7)

Umetnik i čovek, zaista čovek, koji živi radi nečega, mora unapred sebe da prinese na žrtvu. Čitav njegov život samo je put ka tome. A sada, šta obznaniti? – Čovek nauči to u tišini. (str. 9)

Iza kulisa

3. jul 2021. by Vetropir

Većina pisaca – naročito pesnika – više voli da svet misli kako oni stvaraju u nekoj vrsti plemenitog ludila, podsvesnog zanosa, i nesumnjivo bi zadrhtali od straha kad bi pustili javnost da baci pogled iza kulisa, na ono mučno i nesigurno sazrevanje misli, na pravi smisao koji je shvaćen tek u poslednjem trenutku, na one nebrojene misli koje su samo sinule u glavi a nisu dospele do pune zrelosti i jasnoće, na one potpuno uobličene predstave koje su u trenutku očajanja odbačene kao neupotrebljive, na ono oprezno odabiranje i odbaci vanje, na mučno brisanje i umetanje – jednom reči, na točkove i zupčanike, na sprave za pokretanje pozornice, na lestvice i pod koji se otvara, na petlovo perje, rumenilo i veštačke mladeže – što u devedeset i devet odsto slučajeva sačinjava književnu pozornicu.

Edgar Alan Po, iz eseja Filozofija kompozicije, preveo Božidar Marković

Neuzvraćanje mržnje mržnjom

15. jun 2021. by Vetropir

Krista Volf
Medeja.Glasovi
Prevela s nemačkog Mirjana Milošević Vitman

Od tada me hvata jeza od tih starih vremena i od sila koje ona u nama oslobađaju, a kojima posle više nismo u stanju da ovladamo. To uklanjanje kraljevog zamenika koje su svi odobravali, pa i on sam, mora da se u prošlosti izrodilo u mučko ubistvo, i ako me je tvoja strašna smrt nečem naučila, moj brate, onda me je naučila tome da sa delićima prošlosti ne možemo da postupamo kako nam se prohte, da ne smemo da ih sastavljamo ili razdvajamo kako nam to u trenutku odgovara.

…

Agameda smatra da neuzvraćanje mržnje mržnjom predstavlja vid oholosti, jer se time izdižemo iznad osećaja običnih ljudi kojima je mržnja potrebna koliko i ljubav, a možda i više.

…

U svojoj zaslepljenosti Medeja se uzda u jake strane ljudi, a ja u slabe.

Tolstoj: doktorski učinak

15. novembar 2020. by Vetropir

Doktori su dolazili Nataši i pojedinačno i na konzilijume, govorili mnogo francuski, i nemački, i latinski, osuđivali jedan drugog, prepisivali najrazličitije lekove od svih bolesti za koje su znali; ali ni jednom od njih nije padala na um prosta misao da njima ne može biti poznata bolest od koje je bolovala Nataša, kao što im ne može biti poznata nijedna bolest od koje pati živ čovek; jer svaki živi čovek ima svoje osobine i uvek ima osobitu i svoju novu, složenu, medicini nepoznatu bolest, ne bolest pluća, jetre, kože, srca, nerava itd., zapisanu u medicini, nego bolest koja se sastoji iz jednog od nebrojenih sticaja patnji tih organa. Ova prosta misao nije mogla doći doktorima (kao što ne može vračari pasti na um misao da ne može uvračati) zato što je njihov posao u životu bio u tome da leče, jer su zato dobijali novaca i jer su na taj posao utrošili najbolje godine svog života. A uglavnom ta misao nije mogla doći doktorima zato što su videli da su nesumnjivo od koristi, i doista su bili od koristi svim ukućanima Rostovima.

Borislav Pekić: O zaboravu

2. novembar 2020. by Vetropir

Treba zamisliti jedan svet u kome pamćenje ne bi postojalo. U kome sve što se dogodi onoga momenta bilo bi za budućnost izgubljeno. Kakav bi to svet bio, da li bi u njemu moglo da se živi, zapravo da li bi ljudska zajednica mogla da funkcioniše? Svakako ne.
Ako to pamćenje ne bi zamenilo jedan pogodan instikt da drži na okupu tu zajednicu čistom intuicijom, gubitak pamćenja značio bi kraj civilizacije. Ukoliko rasa starija biva utoliko njeno pamćenje slabi. Zbog toga i naša civilizacija pati od nepamćenja odnosno od zaboravljanja onoga što je u njenom razvoju bilo bitno, otuda se i približavamo njenom kraju.

Reakcija i napredak

25. oktobar 2020.23. oktobar 2020. by Vetropir

Reakcija i napredak
— Samo u umetnosti se otkriva stvarnost, hoću da kažem, čitava stvarnost. A posle dođu pa nam pričaju kako je ta mistifikacija umetnosti nazadna, zastarela, kako pripada XVIII veku, romantičarima. Naravno. Protoromantičarski genije Vikoov već je jasno video ono što još mnogo vremena kasnije drugi mislioci nisu uspeli da shvate. On započinje ono što će potom nastaviti Jung i, paradoksalno, zato što su došli iz scijentizma, Levi Bril i Frojd. Ideje nemačkog romantizma bile su zaboravljene ili prezrene u toj nadmenoj kulturi. Onda ih treba izneti da zablistaju. Šopenhauer je rekao da ima trenutaka kada je reakcija napredak, kao i onih kada je napredak reakcija. Danas se napredak sastoji u tome da se opravdava ta stara misao. Filozofi nemačkog romantizma bili su, posle Vika, prvi koji su jasno videli stvari. Kao što su naslutili i ideju strukture. Ispravna misao koju su, međutim, ljudi od nauke bacili u koš. Pogledaj.

Свети Сава поново међу Србима

27. januar 2020. by Vetropir

Радоје Домановић

Свети Сава поново међу Србима

Сутрадан се већ сазнало за долазак просветитеља Саве. Тај изненадни долазак сваки је тумачио на свој начин, а нико ни изблиза није се могао сетити правог узрока.

Два попа, присни пријатељи митрополитови, одмах су се пожурили да известе његово преосвештенство о доласку светитељевом.

– То није добро! – вели високопреосвештенство.

– Зло и наопако! Све ће нас побријати! – веле они попови.

Митрополит – тај неки, ко ти га зна који – забринуо се грдно.

Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста