U ona nekadašnja vremena, država je zabranjivala i kažnjavala.
Država je uništena, ostala je gola, bezobalna, bezobzirna vlast.
Živimo u doba podmuklosti.
Vlast se pretvara da sa zabranama nema ništa. Ni luk jela, ni luk mirisala.
Umesto vlasti, zabranjuju pojedinci.
Ko u njih dirne, zveknuće ga privatnom tužbom, kao toljagom. Udri ga po džepu da mu zapušiš usta.
Po tržišnom principu: sve ima svoju cenu. I čast, i ugled, i duševna bol.
Ako je pojedinac u vlasti, ili vlasti blizak, na usluzi mu je poslušni pravosudni mehanizam.
Tako pojedinac, ma šta činio, ma kakvu štetu nanosio, postaje neprikosnoven, izuzet od svake kritike. Može da čini šta mu je volja sve dok se ne zameri nekom moćnijem od sebe.
Privatni interes je po javne slobode i opštu doborbit pogubniji od državnog nadzora.
Država je zabranjivala i kažnjavala u ime, makar i nakaradno shvaćenog, opšteg interesa.
Nasrtaji pojedinaca svoje ishodište imaju u privatnom. Sa javnim slobodama poništavaju i javni interes kao takav.
(Simonides)