1) „Средњи слојеви“ су се радикално – рекао бих антрополошки – променили: њихове позитивне вредности нису више реакционарне и клерикалне вредности већ су то вредности (које се и даље доживљавају као егзистенцијалне, а не „усвојене“) хедонистичке идеологије потрошње и одговарајуће модернистичке релативизације америчког типа. Била је то сама Моћ која је – кроз „развој“ производње сувишних добара, наметање потрошачке помаме, кроз моду, обавештеност (пре свега на импресиван начин, помоћу телевизије) – створила такве вредности, цинично одбацивши традиционалне, самим тим и Цркву као њихов симбол;
2) Сељачка и прединдустријска Италија се урушила, разградила и више је нема, а на њеном месту остаје празнина која вероватно чека да се попуни потпуним грађанизовањем оног претходно описаног типа (модернизујуће, лажно толерантно, американизовано итд).
Из књиге Пјер Паоло Пазолини: Фашизам антифашиста
