Bela Tar (Béla Tarr)
(21 July 1955 – 6 January 2026)
Torinski konj (A torinói ló)
Godina proizvodnje: 2011
Režija: Bela Tar (Béla Tarr), Agneš Hranicki (Ágnes Hranitzky)
Scenario: Laslo Krasnahorkai (László Krasznahorkai), Bela Tar (Béla Tarr)
Piše: Miloš Jaraković
Prva verzija teksta imala je pet, gusto pisanih, strana A4 formata. Ipak, vremena su se promenila i evo sažetije varijante. Valja, naravno, sakriti i logorejičnost.
Terra Incognita – po prvi put se srećem sa delom oba autora te je prizma kroz koju se sve prelama sasvim nebrušena. Ne uzbuđujte se zbog mogućih pogrešnih valera.
Umetničko delo – ispunjava osnovni cilj svakog umetničkog dela: davanje impulsa i usmeravanje posmatrača na neke, samo njegove, puteve, raskršća i krajnje odrednice. Pa ko dokle i gde stigne.
Anahroničan – kao da je snimljen sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka u jeku procvata dekonstrukcije u filozofiji i umetnostima. Ne verujem da bi se neko, barem ne odlučno, usprotivio utisku da se radi o dekonstrukciji pokretnih slika u „izložbu fotografija“.
Asocijativan – gledalac koji je i dalje sposoban da se iščupa iz kandži modernih filmova punih brzih scena, živahnih dijaloga i specijalnih efekata, može pristupiti laganom posmatranju pažljivo osmišljenih kadrova koji, iako deluju pokretno, u suštini to nisu. Svaki kadar će one (koji ne odustanu) potaknuti na različita razmišljanja i asocijacije.
Introspektivan – sasvim neočekivano bismo ovaj film mogli da proglasimo za neku vrstu unutrašnjeg ogledala. Gledanje neuobičajeno dugih kadrova deluje kao katalizator za izvlačenje na površinu sećanja na najrazličitija dela, motive, uspomene ili događaje. Sreća i nesreća su u tome što će se pojaviti samo ono što, negde duboko, donosite sa sobom.
Spiralan – ponavljanje gotovo istih dana, sa ponekim izmenjenim detaljem, podcrtava neku crnu predodređenost puta u propast. Začuđujuće je da iz, maltene, istih kadrova, paradoksalno, izvlači nove asocijacije. Sam kraj je ostavljen otvorenim i podobnim za najrazličitije interpretacije o mogućim sudbinama protagonista. Možda je tako i najpoštenije.
Da prerano zaključimo: pazite kome ga preporučujete. Radi se o filmu koji nije za svakoga. Zahteva određenu mentalnu kondiciju i sposobnost da se gledalac uhvati u koštac i sa njim i sa samim sobom. Ne budite razočarani ako sa projekcije izađete razočarani. To je samo posledica života u ovom svetu – ne najboljem od svih mogućih svetova – u koji su varvari odavno stigli. Sa druge strane, ako niste izašli razočarani… možda ima još neke nade… barem za vas.
