Voflgang Hilbig
„Ja“
S nemačkog (na hrvatski) prevela Helen Sinković, prilagodile srpskom Bojana Denić i Marija Lazović
Radni sto, 2021.
(Wolfgang Hilbig “Ich”)
Nemačka, ona Istočna – DDR.
Književno-političko podzemlje – alternativna i/ili „alternativna“ književna scena.
Fizičko podzemlje – mreža kanala ispod gradova.
Pripoveda doušnik Štazija, i sam pisac, taj ugao otvara svež pristup.
Štazi, naravno, uhodi alternativnu književnu scenu, i ne samo nju, kako već mora biti.
Cilj Službe je „da bez izuzetka sve učini saradnicima Službe. Tako da svako može svakoga da nadgleda – jedino je takva bezbednost zasluživala to ime“.
Doušnik stvara one koje prati.
„Doušnički rad bio je neka vrsta reklame; pritom su se praćenom objektu tako dugo pripisivali večito isti atributi dok ne bi zasenili sve suprotne atribute: tada je bilo sigurno da je praćeni objekat postao večan.“
Stvaraju se, preobražavaju, rastvaraju identiteti, i pratilaca i praćenih.
Štazi uhodi ali čini i više od toga. Oblikuje ono drugo poretka koji štiti. Proizvodi disidente i „disidente“. Delom za zapadno tržište gde ovakvi proizvodu imaju dobru prođu.
„Zapad uopšte nije imao sopstveno mišljenje o književnosti; potpuno je zavisio od vremenskih uslova koji su dolazili s Istoka“, veli pripovedač doušnik.
„Na Zapadu nije bilo čoveka koji – uz neprimetne izuzetke – ne bi bezuslovno prihvatio ocenu nekog književnog dela, a koje je, na kraju krajeva, bila ocena Ministarstva državne bezbednosti (odnosno KGB-a)“.
Istok je fantazma Zapada.
Zapad je fantazma Istoka.
Svako „ja“ je pod navodnicima. I „ja“ pojedinaca, i „ja“ države, i „ja“ poretka, i „ja“ ideologije.
