Reakcija i napredak
— Samo u umetnosti se otkriva stvarnost, hoću da kažem, čitava stvarnost. A posle dođu pa nam pričaju kako je ta mistifikacija umetnosti nazadna, zastarela, kako pripada XVIII veku, romantičarima. Naravno. Protoromantičarski genije Vikoov već je jasno video ono što još mnogo vremena kasnije drugi mislioci nisu uspeli da shvate. On započinje ono što će potom nastaviti Jung i, paradoksalno, zato što su došli iz scijentizma, Levi Bril i Frojd. Ideje nemačkog romantizma bile su zaboravljene ili prezrene u toj nadmenoj kulturi. Onda ih treba izneti da zablistaju. Šopenhauer je rekao da ima trenutaka kada je reakcija napredak, kao i onih kada je napredak reakcija. Danas se napredak sastoji u tome da se opravdava ta stara misao. Filozofi nemačkog romantizma bili su, posle Vika, prvi koji su jasno videli stvari. Kao što su naslutili i ideju strukture. Ispravna misao koju su, međutim, ljudi od nauke bacili u koš. Pogledaj.
Tehnički napredak
— Ne govorim o tehničkom napretku. Razume se, kad je reč o kamenju, ili atomima, to je u redu. Govorio sam ti o nevolji koju je predstavljala pretpostavka da taj isti metod može poslužiti i za čoveka. Čovek nije kamen, ne može se razložiti na jetru, gušteraču, zglobove. On je celina u kojoj nijedan deo nema smisla sam za sebe, gde svaki organ utiče na druge, i drugi na njega. Razboli se jetra, i oči ti požute. Kako može postojati stručnjak za oči? Nauka je sve rascepkala. A najozbiljnije je to što je razdvojila telo i dušu. Ranije, ako nisi imao otok ili nisi polomio nogu, nisi bio bolestan, bio si malade imaginaire.
Ernesto Sabato
Abadon, anđeo uništenja
Prevod: Aleksandra Mančić
