Tržište je, tako sam naučio od svoje majke, mračna i zlokobna mašinerija koja samelje i proguta po stotinu sudbina na svakog srećnika koga nagradi. Generacija moje majke imala je izrazito premoderan stav prema tržištu; na tržištu uspevaju samo pokvarenjaci. Za marljiv rad nema sigurne nagrade na ovome svetu; ali opet, bez marljivog rada nikakve nagrade neće ni biti, osim dakako u slučaju tih pokvarenih „hohštaplera“. Bio je to mentalni okvir potcrtan omiljenim piscima: Hardi, Golsvordi, tragički naturalisti.
Otuda i glupa istrajnost s kojom prilazim svojim sitnim projektima, evo još i danas. Tvrdoglavo verujem da je trud sam po sebi dobar, bez obzira da li se njime postižu ili ne postižu merljivi rezultati. Kad bi se osvrnuo na moj život, neki ekonomski racionalista samo bi se osmehnuo i zavrteo glavom.
