Odmah moram da vam kažem da ja sočinjenija tog gospodina Zabadala već duže vreme pratim i da imam utisak da, u njegovom slučaju, nomen est omen! Sumnjao sam da se iza njegovog lika i dela krije neka druga osoba koja, ne želeći da se javno eksponira, svoje misli plasira putem izmišljenog lika. Međutim, stvarnost me je demantovala. Evo, baš pre neki dan, dok sam se vraćao iz grada, ugledah nekog gospodina kako stoji na ulici, okreće se oko sebe, gleda gore, gleda dole… delovaše zbunjeno. Pomislih da se izgubio, da nije iz kraja, da nije, pu-pu, dementan… Pođoh da ispunim svoju moralno-građansku dužnost i ispitam slučaj. Dok sam jednim okom gledao nepoznatog gospodina a drugim proveravao kada će da se upali zeleno na pešačkom (nisam se usuđivao da pretrčim na crveno i rizikujem egzistenciju u situaciji koja nije za najveću brigu), neznancu priđe neki čovek i reče: “Dobar dan gospodine Zabadalo!” Zastadoh iznenađen. Predmetna dvojica se upustiše u razgovor a ja shvatih da bih bio običan višak i ostadoh još malo da ih posmatram sa druge strane ulice (ne nije to ona strana gde stanuju devojčice, tu stranu nikad nisam pogodio što ozbiljno narušava neke zakone verovatnoće ali to sad nije tema). Nisam mogao da ih čujem pa odlučih da je vreme da se, kao i pomalo zaboravljeni gospodin Julije Cezar, vratim svojim poslovima.
Posle nekoliko dana, a potaknut opisanim događajem, krenuh malo da šnjuram po internetu ne bih li iščačkao nešto o pomenutom gospodinu. I, vidi vraga, pojavi se tekst direktno povezan sa događajem kome sam, prekoputno, svedočio. Iz njega saznadoh objašnjenje čudnog ponašanja gospodina Zabadala kao i za nedoumicu koja ga muči. Reših da, čisto mentalne vežbe radi, izvedem par zaključaka o ovom zanimljivom čoveku. Želeći, svakako, da budem što bliži naučnom diskursu, odlučio sam da uvedem nepristrasan odnos posmatrač-subjekt i da subjekta imenujem ne baš kreativnim ali informativnim imenom: “Gospodin Zabadalo”.
Više puta sam pročitao tekst gospodina Zabadala i iako ne znam šta proizilazi iz konstatacija navedenih u tekstu reći ću vam do kojih zaključaka sam došao za tih nekoliko minuta posmatranja i još nešto vremena provedenog u tihoj kontemplaciji o datom događaju:
- Gospodinu Zabadalu, u ovom trenutku, nije potreban fizijatar. Vrlo je sposoban da vrši sve rotacije i to je pohvalno čak i ako ne znam njegove prave godine. Uzročno-posledično: što je stariji to je pohvalnije.
- Gospodinu Zabadalu nije potreban ni neurolog. Ne pokazuje znake nesvestice, vrtoglavice, mučnine zbog problema sa centrom za ravnotežu, posrtanja… Sve u svemu, vrlo stabilna osoba, sasvim na svom mestu. Iako čvrsto stoji na zemlji u stanju je da sagledava stvari iz različitih uglova.
- Gospodinu Zabadalu nije potreban ni oftalmolog. Sve vidi, nema pomućenja, duple slike, astigmatizma, glaukoma. Ako u mraku vidi barem 50% kao što vidi po danu – onda vidi više od svih nas zajedno. I to ga stavlja na jedno sasvim posebno mesto koga, možda, još uvek nije ni svestan.
- Gospodin Zabadalo, može biti, ima problem sa obradom velike količine podataka. Kada se izokreće po svim stranama – mnogo je toga za procesuirati… možda se negde prepunio bafer i ceo proces se zaglavio. Možda bi mu koristile neke novorazvijene tehnike filtriranja podataka i odvajanja žita od kukolja.
- Gospodin Zabadalo bi mogao da ima i problem percepcije stvarnosti. Jeste da sve vidi – ali kako to vidi i kako se to odražava na njega? Gospoda Barkli, Hjum i potonji bi imali šta da kažu o tome… Evo neko u mojoj glavi viče: „I Huserl i Huserl!!!“ Dobro, de, i on…
- Gospodin Zabadalo može biti odlično percipira stvarnost ali da li ima problem sa prihvatanjem činjeničnog stanja (mal’ ne rekoh „neupitnih datosti“)? Može biti da njegov centralni nervni sistem diže neki odbrambeni bedem koji ga sprečava da pređe na korak izvođenja zaključka iz postojeće baze podataka. Da sam administrator baza palo bi mi na pamet da mu nedostaje dobro koncipiran SQL upit. A možda je problem i u sintaksi…
- Gospodin Zabadalo je, izgleda, jedan pravi, pomalo zaboravljeni, istraživački duh. Ne preza da pogleda na sve strane. Ne plaši ga mogućnost da bi mogao da vidi nešto što ne bi trebalo da vidi a, shodno tome, ne plaše ga ni posledice viđenja onoga što nije pametno videti. Hrabrost, neopreznost ili ludost? Još uvek ne znam… Ipak, savetovao bih ga da, kada prelazi ulicu, dobro gleda i levo i desno. Tom prilikom neka zanemari ostale pravce!
- Gospodin Zabadalo nije član nijedne političke stranke. Članovi svake stranke veoma dobro znaju na koju stranu da se okrenu i šta da vide. Oni znaju sve kauzalne odnose i njih ne interesuju metafizička pitanja. Kad bolje razmislim, njih ne interesuju pitanja. Njih interesuju odgovori do kojih je neko drugi došao. Pragmatični stvorovi zaista. Izvinite, zaneo sam se… nije njima ovde mesto.
- Gospodin Zabadalo nije pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Oni ne gledaju po ulici. Oni imaju kamere i razna usta koja govore. Što da idu po ulicama kada imaju i tehnologiju i mentalitet? Svi uglovi su pokriveni.
- Osnovano sumnjam da je gospodin Zabadalo zaposlen. Ne bi on bio pun takvog istraživačkog entuzijazma da po ceo dan rinta za nekog gazdu ili u nekoj državnoj ustanovi. Prvi bi mu isisao svu snagu a potonji bi mu oduzeli svaku mogućnost kritičkog mišljenja. Ne, ne, nema šanse da je zaposlen!
- Gospodin Zabadalo je pesnička duša. On oseća da nešto ne valja, oseća tu neku zategnutost, neko ključanje ispod površine, unutrašnjim okom vidi neobjašnjivo komešanje koje potkopava stvarnost… Vidi se to jasno iz njegovog teksta koji je kao neka pesma u prozi, sa primesom ideja nekog od onih oporih ruskih, poluzaboravljenih, književnih ekperimentalnih pokreta kod kojih rešenje samo što nije, svom svojom eruptivnom snagom, izletelo i pokorilo svet.
- Prethodno rečeno povlači da bi gospodin Zabadalo mogao biti i filozof… nije zaposlen a misli u slobodno vreme koga, izgleda, ima dosta… filozof po definiciji – ali da li?
- Malo me zabrinjava što gospodin Zabadalo piše samo o gledanju ka spolja. Šta je sa introspekcijom? Da nije plašljiv da pogleda u sebe, da se objasni sa samim sobom. Ne znam, nisam psihijatar ali strepim pomalo za gospodina Zabadala. To je stvar koju bi bilo dobro isterati na čistac.
Eto, za sada sam ovoliko uočio. Biće toga još. Šunjaju se ovde još neke intuicije ali malo sam umoran pa gubim oštrinu i konzistentnost. Treba znati kada stati…
Samo da dodam da mi je, naravno, jasno da će biti mnogo onih koji će tvrditi da ovo nema veze sa vezom! Da su ovo samo jalove projekcije koje dokon um porađa misleći da bol i trud donošenja ideja na svet automatski garantuju njihovu tačnost i kvalitet. Ma neka misle šta žele; svi smo mi deca svoga iskustva i od toga nema bekstva. Nedvosmislena očiglednost je da nije valjalo – ne bi čitalac došao do kraja teksta!
Srdačan pozdrav,
Slučajni prolaznik
