Tih dana drug Nabadalo bio je nakrivo nasađeniji nego obično. Praska i grmi, cela zgrada odjekuje.
„Šta li mu je?“ pita se gospođa Spadalo.
„Idem da izvidim“, kaže gospodin Zabadalo.
„A da te nečim ne gađa?“ oprezna je gospođa Spadalo.
„Pripitomiću ga već“, pun je pouzdanja gospodin Zabadalo.
„Kako? Kazaćeš mu da su se njegovi vratili na vlast? Možda bi ti i poverovao.“
„Ne bi me iznenadilo. Verujemo u ono što želimo.“
Drug Nabadalo, međutim, ne odgovara na zvono.
„Manite ga, komšija, ne može da se pomiri sa tim da je njegovo vreme prošlo“, primećuje komšija Zakeralo, koji se stvorio iza gospodina Zabadala.
„A čije je vreme došlo?“ pita gospodin Zabadalo.
(Simonides)
