Ne priznaju ti pravo na nepripadanje, misli gospodin Zabadalo dok čeka da se promeni svetlo na semaforu. Svako bi da te upregne u svoja kola. Moraš biti sa prvima protiv drugih ili sa drugima protiv prvih. Vojnički upotrebljiv.
Ipak, u nepripadanju je sloboda, dovršava misao kada se nađe s druge strane ulice. Treba braniti pravo na nepripadanje! doviknuo bi, ali kome? Uzmivanim prolaznicima? Nalickanim izlozima? Iskeženim bilbordima? Namrgođenim ulazima? Trapavim trolejbusima? Gunđavim autobusima? Nakostrešenim automobilima?
Zar bi ga iko čuo? Ogluveli su ulice i trgovi. Čuje se još samo ono što dolazi sa ekrana, slušalica, zvučnika.
Učinili su nas bezglasnim, misli gospodin Zabadalo. Može im se.
A ipak, ipak, unutrašnji glas ne mogu da unište. Bar ne u svakom. Niti mogu da regrutuju svakog iako bi to hteli.
(Simonides)