U šetnji šumom, gospođa Spadalo i gospodin Zabadalo naiđoše na udubljene ispunjeno raznoraznom plastikom.
„Evo čovekovog traga. Gde je čovek, tu je i đubre. Čovek bi se mogao odrediti kao životinja koja proizvodi planine đubreta. Bila bi to najtačnija definicija ljudskog bića“, reče gospođa Spadalo.
Raznorazno zelenilo je, međutim, već delom osvojilo i prekrilo smetlište.
„To si dobro primetila. Dodao bih tvom uvidu da je za prirodu prostor naše civilizacije tek privremeno zaposednuta teritorija, koju će vratiti čim nas se otarasi.“
„Misliš, ukloni sa lica zemlje?“
„Možda joj i mi sami pomognemo. Možda sami sebe uklonimo.“
„Rekla bih da se na tome ozbiljno radi“, reče gospođa Spadalo.