Gospodin Zabadalo posmatra kolone ljudi koji jutrom idu na posao I kolone vozila koje ih k poslu privode.
Gospodin Zabadalo smatra da je čovek mislena imenica, pa se toga i drži.
Povodom tih uposleničkih kolona, gospodin Zabadalo misli sledeće:
Posao je ono što nas snabdeva sredstvima da opstanemo na ovom svetu.
Poziv je ono zbog čega smo na svetu.
Posao je naše ropstvo, poziv naša sloboda.
(Simonides)
