Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
„Svet je, mahom, naseljen voajerima i egzibicionistima“, primećuje gospodin Zabadalo na stanici gradskog prevoza.
Gospodin Zabadalo je stekao mnoge uvide na tom mestu.
Poverava, telefonski, svoju pomisao gospođi Spadalo.
„Društvene mreže su poklon s neba i za jedne i za druge“, kaže gospođa Spadalo dok priprema sutlijaš. Što se nje tiče, uvid je proveren i overen.
Šta li će, međutim, na to kazati drug Nabadalo?
Ko je drug Nabadalo?
Saznaće se kada za to dođe vreme.
(Simonides)
„Ima onih koji bi sopstveni egocentrizam da poture kao individualizam”, kaže gospodin Zabadalo gospođi Spadalo.
„Znam takve kao zlu paru“, kaže gospođa Spadalo gospodinu Zabadalo. „Za njih ne postoje drugi ljudi, sa sopstvenim željama, potrebama, ciljevima, strahovima, nadama, pravima, radostima, nevoljama.“
Marija Magdalena postovala ivent Hristovo vaskrsnuće i pozvala prijatelje da prisustvuju ovom radosnom događaju.
Ustavni komitet postovao ivent Zauzeće Bastilje i pozvao pariski narod da učestvuje u ovim istorijskim zbivanjima.
Drugovi Vladimir Iljič Uljanov i Lav Nikolajevič Trocki postovali ivent Juriš na Zimski dvorac i pozvali ponižene i uvređene da nikako ne propuste ovaj epohalni prevrat.
U šetnji šumom, gospođa Spadalo i gospodin Zabadalo naiđoše na udubljene ispunjeno raznoraznom plastikom.
„Evo čovekovog traga. Gde je čovek, tu je i đubre. Čovek bi se mogao odrediti kao životinja koja proizvodi planine đubreta. Bila bi to najtačnija definicija ljudskog bića“, reče gospođa Spadalo.
Razvigor anketa: Poseduje li književnost magijske moći?
Nadežda Purić Jovanović
Ima. Samo treba otkriti/pogoditi/podesiti frekvenciju, i što se pisca i što se čitaoca tiče.
(Otkad su se obistinile, u stvarnosti, neke moje priče ili odlomci koje sam pisala onako, proizvoljno, izmišljajući – pazim šta pišem.)
Negde nadomak Beograda.
Dok je cunjao između rafova, nabadao po policama jednog ovećeg marketa, gospodina Zabadala je strefilo prosvetljenje. Tako je to išlo kod gospodina Zabadala, prosvetljenja bi ga strefila u različitima vremenima, na različitim mestima.
Prispeo je na ovaj svet jednog kišnog junskog jutra. Gospodin Zabadalo.
Nameran da svuda zabode svoj nos, naročito tamo gde mu nije mesto.
Rad da se pozabavi onim što ga se nimalo ne tiče.
Dok svet hita, gonjen svojim poslovima, ne obazirući se ni levo, ni desno, gospodin Zabadalo sve nešto zastajkuje, sve se nešto osvrće, sve mu je nešto neobično, sve se nečemu čudi.
Hteo bi da ustanovi kako stoje stvari na ovom svetu, ali odistinski, ne onako kako se predstavljaju. Kopka ga ono što se iza predstave skriva.
