“Poznata je sklonost ljudi da uvek iznova izmišljaju toplu vodu, predstavljajući je kao ko zna kakvo otkriće ”, reče gospodin Zabadalo, šmrknuvši.
“Misliš na nešto određeno ili govoriš onako, uopšte?” upita gospođa Spadalo, zadubljena u oblikovanje figurica od plastelina.
“Probiše mi glavu s tom njihovom dubokom državom. Te duboka držva ovo, te duboka država ono. Te duboka država davi ovog, a podržava onog. Te duboka država podstiče ovo, sprečava ono. A šta je ta njihova duboka država? Nekakva mistična sila, šta li?”
Sadržaj 
Gospodin Zabadalo posmatra kolone ljudi koji jutrom idu na posao I kolone vozila koje ih k poslu privode.
„Ima onih koji su uvereni u svoje pravo na plen. Pravo da prigrabe sve što im zapadne za oko“, reče gospodin Zabadalo jednog sivkastog popodneva.
„Odavde se grad vidi kao na dlanu“, reče gospodin Zabadalo.
„Spadam s nogu. Skapavaj na poslu, dirinči po kući, gnjavi se po prevozu. Čisti, peri, kuvaj, peglaj. Idi na posao, vrati se s posla. I tako iz dana u dan“, žali se gospođi Spadalo komšinica Jadalo.
