Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Vetropir 
Bertolt Breht Poslovi gospodina Julija Cezara
Bertolt Brecht Die Geschäfte des Herrn Julius Caesar
Već sam naslov kazuje o kom Cezaru Breht pripoveda.
Brehtov cezar nije ni vojskovođa, ni državnik. Nije prevashodno ni političar već poslovan čovek, i to neuspešan, zapleten u promašene špekulacije i dugove, toliko nepouzdan i nesolvetan da mu ni dobaljvači ništa ne daju na veresiju. Upliće se u politiku da bi se iskobeljao iz bule u koju je upao.
Doktori su dolazili Nataši i pojedinačno i na konzilijume, govorili mnogo francuski, i nemački, i latinski, osuđivali jedan drugog, prepisivali najrazličitije lekove od svih bolesti za koje su znali; ali ni jednom od njih nije padala na um prosta misao da njima ne može biti poznata bolest od koje je bolovala Nataša, kao što im ne može biti poznata nijedna bolest od koje pati živ čovek; jer svaki živi čovek ima svoje osobine i uvek ima osobitu i svoju novu, složenu, medicini nepoznatu bolest, ne bolest pluća, jetre, kože, srca, nerava itd., zapisanu u medicini, nego bolest koja se sastoji iz jednog od nebrojenih sticaja patnji tih organa. Ova prosta misao nije mogla doći doktorima (kao što ne može vračari pasti na um misao da ne može uvračati) zato što je njihov posao u životu bio u tome da leče, jer su zato dobijali novaca i jer su na taj posao utrošili najbolje godine svog života. A uglavnom ta misao nije mogla doći doktorima zato što su videli da su nesumnjivo od koristi, i doista su bili od koristi svim ukućanima Rostovima.
Treba zamisliti jedan svet u kome pamćenje ne bi postojalo. U kome sve što se dogodi onoga momenta bilo bi za budućnost izgubljeno. Kakav bi to svet bio, da li bi u njemu moglo da se živi, zapravo da li bi ljudska zajednica mogla da funkcioniše? Svakako ne.
Ako to pamćenje ne bi zamenilo jedan pogodan instikt da drži na okupu tu zajednicu čistom intuicijom, gubitak pamćenja značio bi kraj civilizacije. Ukoliko rasa starija biva utoliko njeno pamćenje slabi. Zbog toga i naša civilizacija pati od nepamćenja odnosno od zaboravljanja onoga što je u njenom razvoju bilo bitno, otuda se i približavamo njenom kraju.
Reakcija i napredak
— Samo u umetnosti se otkriva stvarnost, hoću da kažem, čitava stvarnost. A posle dođu pa nam pričaju kako je ta mistifikacija umetnosti nazadna, zastarela, kako pripada XVIII veku, romantičarima. Naravno. Protoromantičarski genije Vikoov već je jasno video ono što još mnogo vremena kasnije drugi mislioci nisu uspeli da shvate. On započinje ono što će potom nastaviti Jung i, paradoksalno, zato što su došli iz scijentizma, Levi Bril i Frojd. Ideje nemačkog romantizma bile su zaboravljene ili prezrene u toj nadmenoj kulturi. Onda ih treba izneti da zablistaju. Šopenhauer je rekao da ima trenutaka kada je reakcija napredak, kao i onih kada je napredak reakcija. Danas se napredak sastoji u tome da se opravdava ta stara misao. Filozofi nemačkog romantizma bili su, posle Vika, prvi koji su jasno videli stvari. Kao što su naslutili i ideju strukture. Ispravna misao koju su, međutim, ljudi od nauke bacili u koš. Pogledaj.
U Zvezdarskoj šumi o destruktivnosti razgovaramo sa dr Miroslavom Demajo, biologom i borcem za zaštitu prirode.
Дејан Симоновић
Безглаво: приче о заглављеним људима
књига прича
Оксиморон, Београд, 2020.
Број страна: 215
Малопродајна цена: 999,00 динара, за наруџбине са овог блога 599,00 дин (цена важи до 15. новембра).
Наручите овде
Što su naprave koje proizvodi pametnije, to je gluplji njihov tvorac – čovek.
Uz razvoj veštačke inteligencije na jednoj, ide intenzivno zaglupljivanje na drugoj strani.
Pamet je suvišna. Pa i sumnjiva.
A i čovek je sve suvišniji.
Tvorevina nadomešta tvorca.
Video:
LAKMUS VREMENA: SVI NAŠI FRANKENŠTAJNI
Postoje li zavere?
Kakav je odnos zavera i teorija zavere?
Šta su teorije zavere? Kako funkcionišu? Zašto su nam potrebne? Šta razjašnjavaju a šta zamućuju?
Da li plod mašte ili proizvod saznanja? Ili mešavina jednog i drugog?
Dva šetača, 21. Avgust 2020. godine
