Internet glasilo za umetnost, kulturu i društvena pitanja
Vetropir Tih dana drug Nabadalo bio je nakrivo nasađeniji nego obično. Praska i grmi, cela zgrada odjekuje.
„Šta li mu je?“ pita se gospođa Spadalo.
„Idem da izvidim“, kaže gospodin Zabadalo.
„A da te nečim ne gađa?“ oprezna je gospođa Spadalo.
„Pripitomiću ga već“, pun je pouzdanja gospodin Zabadalo.
Odmah moram da vam kažem da ja sočinjenija tog gospodina Zabadala već duže vreme pratim i da imam utisak da, u njegovom slučaju, nomen est omen! Sumnjao sam da se iza njegovog lika i dela krije neka druga osoba koja, ne želeći da se javno eksponira, svoje misli plasira putem izmišljenog lika. Međutim, stvarnost me je demantovala. Evo, baš pre neki dan, dok sam se vraćao iz grada, ugledah nekog gospodina kako stoji na ulici, okreće se oko sebe, gleda gore, gleda dole… delovaše zbunjeno. Pomislih da se izgubio, da nije iz kraja, da nije, pu-pu, dementan… Pođoh da ispunim svoju moralno-građansku dužnost i ispitam slučaj. Dok sam jednim okom gledao nepoznatog gospodina a drugim proveravao kada će da se upali zeleno na pešačkom (nisam se usuđivao da pretrčim na crveno i rizikujem egzistenciju u situaciji koja nije za najveću brigu), neznancu priđe neki čovek i reče: “Dobar dan gospodine Zabadalo!” Zastadoh iznenađen. Predmetna dvojica se upustiše u razgovor a ja shvatih da bih bio običan višak i ostadoh još malo da ih posmatram sa druge strane ulice (ne nije to ona strana gde stanuju devojčice, tu stranu nikad nisam pogodio što ozbiljno narušava neke zakone verovatnoće ali to sad nije tema). Nisam mogao da ih čujem pa odlučih da je vreme da se, kao i pomalo zaboravljeni gospodin Julije Cezar, vratim svojim poslovima.
Šta vidim kada se okrenem? pita se gospodin Zabadalo.
Zavisi na koju stranu, odgovara samom sebi.
Ako se okrenem levo, vidim ono što mi je sleva.
Ako se okrenem desno, vidimo ono što mi je zdesna.
Ako se okrenem oko sebe, vidim ono što je iza mene.
Kornelijus Kastorijadis
Uspon beznačajnosti
prevod: Frano Cetinić
Gradac, 1999.
Kriza kritike samo je jedna od manifestacija opće i duboke krize društva. Postoji ovaj sveopći pseudokonsensus, kritika i intelektualni zanat su kudikamo više, i na intenzivniji način, uključeni u sistem nego ranije, sve je medijatizirano, a mreže veza i vezica su gotovo svemoćne. Glasove koji odudaraju, ili disidente, ne ugušuje cenzura ili nakladnici koji se ne bi usuđivali da ih objave, već sveopća komercijalizacija.
Only for very smart people
Stupidity for Sale
Are You Clever Enough to Buy Stupidity?
I’m selling first class stupidity.
Be the first and only one to buy it.
Stupidity is priceless but only for you: € 9.999,00 = 4.74 Ethereum (ETH)
Peddler: Stupid Artist
Из романа Беспосличари а поводом најављеног метаверзума:
„Преселите се на мрежу! Док још има места! Уселите се у електронске куће и станове у елитним електронским насељима. Похитајте! Ко касно стиже, прашину лиже!“, раздрало се мноштво телевизора у време када се обично, уз јутарњи програм, припрема за полазак на посао.
Порука је продрла у станове, преплавила улице. Узнемирила људска срца. Да не извисим?, запитали су се многи. Број електронских становника је сигурно ограничен. Не зна се на колико. У једном тренутку ће се рампа спустити. Шта ли ће бити са онима који остану изван? У току је велика сеоба народа.
Да не заостанем? Да не изостанем? Куд ћу и шта ћу онда?, стрепео је свако.
Oni odozgo
Okupili su se u jednoj sobi.
Čoveče na ulici,
Okani se nade.
(Breht)
Ima nečeg zavodljivog u teorijama zavere. Neki od najznačajnijih romana, kao što su 1984 ili Vrli novi svet, zasnovani su na tim teorijama.
Teorije zavere pokreće i nosi moćan pripovedački obrazac.
Tu je sve povezano. Nema mesta zbrci, iskidanosti, slučajnostima.
Ja se bojim takvih ljudi: oni su spremni da zapale svet samo zato da bi pokazali da su dobri vatrogasci.
Ali mene nije zaprepastila pojava Hitlera na istorijskoj areni, već kako se brzo izmenio lik nemačkog društva: visokoobrazovani ljudi pretvorili su se u ljudoždere. Kočnice civilizacije pokazale su se slabačke i otkazale su prilikom prve probe.
Ilja Erenburg: Ljudi, godine, život
Knjige: 1-4
Kultura, 1962, 1964.
Prevod: Dr Milosav Babović
Knjiga prva:
Jedni već ne pamte, a drugi ne žele da upoznaju minulo. Svi gledaju napred. To je, razume se, dobro ali stari Rimljani nisu zalud obožavali Janusa. A bog Janus je imao dva lica ne zato što je bio dvoličan, kako se to često misli, već što je bio mudar: jedno lice je bilo okrenuto prošlosti a drugo budućnosti. (str. 6)
MOJA KNјIGA
10.12.2021.
23,00 – 24,00 PETAK, Radio Beograd 1
GOGOLjEVE PRIČE
Gost: Dejan Simonović
Autor i voditelј emisije: Vojislav Karanović
Snimak emisije na: https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/12/09/44846689/mojaknjiga1012.mp3
U večerašnjoj emisiji sagovornik nam je književnik Dejan Simonović. On govori o knjizi priča Nikolaja Vasilјeviča Gogolјa. Sa pojavom Gogolјa na literarnoj sceni u Rusiji prestaje period imitiranja zapadne književnosti, a započinje pravac koji će kritičari kasnije nazvati ruskim realizamom. On je na svetlost dana izvukao likove odbačenih, običnih, nesrećnih, marginalnih lјudi, ali i afirmisao humor, grotesku, ironiju i fantastiku.
Уредила Даница Вукићевић
Друштво за афирмацију културе – Пресинг Младеновац, 2021.
САДРЖАЈ
PETAR KOLAREVIĆ: Kolja, taj vječiti Kolja
RANKO RISOJEVIĆ: Zvjezdani Kolja
BISERKA RAJČIĆ: Kolja Mićević – umetnik danteovske sudbine
