Kako pocepati stvarnost

Odglavinjao sam u pepeljasto, nakiselo predvečerje. Smucao sam se sporednim, vijugavim uličicama, ono najbolje je uvek zavučeno.

U prethodnom životu sam se tek prebacivao s mesta na mesto. Proždirao prostor koji nisam mogao da poništim. Prostor je sada poprimio zapanjujuću gustinu, ali me nije ni pritiskao, ni stešnjavao.

Našao sam se u uličici gotovo istovetnih dvospratnih dvorišnih kuća. Ni sirotinjskih, ni raskošnih. Žive li u njima istovetni dvorišno-dvospratni ljudi?

Pažnju mi je privukla tabla na jednoj kapiji. Svetlucala je zelenkastom svetlošću. Šta bi to moglo biti? Priđoh da pogledam.

Najavljivala je predavanje, naslovljeno sa: Kako pocepati stvarnost?

Bilo je navedeno i ime predavača. Pažnja mi je kliznula preko tog imena, nije mi ništa značilo.

Slabo sam pamtio imena. Bila su nevažna, prilepljena tuđom namerom, ne izabrana voljom onih na koje se odnose. Pod tim i tim imenom, kaže se. I to je zaista pod. Ime se nosi, kao i svaki drugi teret.

Pocepati stvarnost? Šta li mu je pa to? Mogao bih da svratim kada me je put već naneo. Baš da vidim šta ću čuti. Nisam u ljubavi sa stvarnošću. Olabavio bih njen stisak kada već ne mogu da je satrem.

Stigao sam u pravi čas, tik pred naznačeni početak.

Pritisnuo sam zvono na ulazu. Na kapiji je bljesnuo ljubičasti natpis: Kroči, ne oklevaj!

U omanjem predvorju nisam zatekao nikog. Obreo sam se u prohladnoj prostoriji sa drvenom katedrom i drvenim stolicama. Podsećala me je na nešto ali nikako da otkrijem na šta. Bilo je to duboko zatrpano sećanje iz nekih davnih vremena. Zbog nečeg kao da sam očekivao mišje rupe u zidovima, one iz crtanih filmova. I paučinu po uglovima. Nije bilo ni rupa, ni paučine.

Prebrojao sam prisutne, bilo ih je sedmoro. Nije bilo razloga da brojim, nije imalo nikakve važnosti, ali sam to učinio. Brojevi su me uzeli pod svoje još u prethodnom životu. I nisu me puštali.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

U balonu

Zašto balon plovi nad gradom?
Kakvu poruku nosi?
Ko upravlja balonom?
O zanosu, vijuganju, marširanju.
O dverima zanata.

Privlače me dugmad koje Kuzma pritiska, mame poluge koje pokreće. Rado bih da se i sam pozabavim tom dugmadi, tim polugama.

Moja želja nije nasrtljiva, ali prožima kabinu.

„Pa dobro“, kazao je Kuzma. „Pa dobro.“

Već nekoliko dana je neuobičajeno, gotovo narogušeno ćutljiv. Izostala su predavanja. Zar je kazao sve što je imao da kaže?

„Nema žurbe. Doći će i tvoj red. Danas upravljam ja, sutra upravljaš ti. Prekosutra upravlja ko zna ko. Čemu nestrpljenje?“

Oglasio se Kuzmin mobilni. Okončavši razgovor, zadovoljno je utonuo u sebe. Pa izronio, preobražen.

Žacnula me je zavist.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Шири избор за награду „Београдски победник“

Објављен шири избор за награду „Београдски победник“

Жири за Награду „Београдски победник“, у саставу др Предраг Петровић (председник), др Весна Тријић, др Петар Пијановић, др Слађана Илић и др Наташа Анђелковић, одабрао је следећих тридесет романа у шири избор за овогодишње признање:

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Knjiga kakvu ste tražili

Dejan Simonović
Sotona u soliteru
Oksimoron 2022.

Roman opore ironije i nestvarne stvarnosti.

Želite svoj primerak Sotone u soliteru? Možete ga nabaviti ovde.

Otkrijte tajnu iskrzane aktn-tašne.
Pratite potragu za nestalim predsednikom jednog književnog žirija.
Upoznajte odnose moći u neoliberalnoj antiutopiji.

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonović: Sotona u soliteru

Dejan Simonović
Sotona u soliteru
roman
Oksimoron 2022.

Želite svoj primerak Sotone u soliteru? Možete ga nabaviti ovde.

Nerazblaženo, 100% književno.
Dvesta šezdeset sedam strana najčistijeg književnog iskustva.
Bez veštačkih boja i aditiva.

Kako je i zašto iščezao predsednik Mlinovog žirija Spiridon Antić?
Ko za njim traga?
Hoće li ga naći?

Read more

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Ко касно стиже…

Из романа Беспосличари а поводом најављеног метаверзума:

„Преселите се на мрежу! Док још има места! Уселите се у електронске куће и станове у елитним електронским насељима. Похитајте! Ко касно стиже, прашину лиже!“, раздрало се мноштво телевизора у време када се обично, уз јутарњи програм, припрема за полазак на посао.

Порука је продрла у станове, преплавила улице. Узнемирила људска срца. Да не извисим?, запитали су се многи. Број електронских становника је сигурно ограничен. Не зна се на колико. У једном тренутку ће се рампа спустити. Шта ли ће бити са онима који остану изван? У току је велика сеоба народа.

Да не заостанем? Да не изостанем? Куд ћу и шта ћу онда?, стрепео је свако.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Беспосличари: сатирична фантазмагорија


Дејан Симоновић
Беспосличари: сатирична фантазмагорија
Књижевно друштво Хипербореја, 2015.

Наручите овде…

Беспосличари су гогољевски, кошмарно-комични, изокренути роман о нама.
То је роман о послогубитељском удесу и послотражитељском занату. О Заводу за беспосличаре, Клубу послотражитеља, Радосном одласку.
Роман о горопадним банкама и још горопаднијим каматама. О неодољивим банкарским производима. Голубијем гнезду, на пример.
Роман о кључевима баченим у сливник и хтењу да се одигне покров света.
Роман о председнику који прориче будућност и премијеру који дели утеху. О министрима и министаркама. И њиховим измештеним пословима.
Ни народни посланици нису заборављени.
То је роман о радозналим билбордима, роман о шамарици и полицајки, о покрету банколомаца и секти графитиста.
И другим беспослицама и беспосличарима.
Беспосличари су уврнут роман о нашим још уврнутијим животима.

Више о Беспосличарима

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Приказа


Дејан Симоновић
Приказа, роман
Албатрос плус, 2011.

Наручите овде…

Приказа је роман у искричаво заједљивом тону и алегро ритму.
Саткан је од догодовштина, двоумица и домишљања Јаблана Јаковљевића.
Јаблан зарађује хлеб свој насушни провлачећи подвале кроз параграфе.
Прати га приказа, променљивог облика. Приказа га кињи прекорима и погрдама.
Јаблан ће бити мета у телевизијском надметању Пљуваоница које, под слоганом – Пљуни па залепи – излази у сусрет суштинској потреби људског бића.
Разведен је али се ипак није сасвим испетљао из брака са хипер обавештеном, уп то дате Јагодом.
Никако да изађе на крај са очинским занатом. Муче га опекотине сопственог синовања.
На Јагодино наваљивање, учествоваће у екс-породичној терапији.
Јаблан би да се ослободи шљакерског ропства. Са (не)предвидивим успехом.
Осмислиће грандиозни подухват продаје комараца. Са нимало пословном намером.
Допашће притвора. Имаће посла са једним веома финим инспектором.
Јаблан би да утекне унапред припремљеним репликама и поступцима. Да се сачува од погубних, прилепчивих болести трендитиса и брендитиса.
Тишти га терор токова. Хтео би да буде увек изван, никад ин.
Врда и изврдава.
Покушава да досегне четврто, невидљиво агрегатно стање, које му нико не признаје.
Недостаје му подлога, да постави полугу.
Подсмехом би да разједе свет који не може да победи.
На души носи кривицу за непочињена злодела.
У роману се сусрећу и друга лица.
У роману Приказа има свакојаких збивања, парада и шарада.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail