Povodom zbirke Bezglavo, priče o zaglavljenim ljudima sa Dejanom Simonovićem o književnim i nadknjiževnim temama razgovarala Nadežda Purić Jovanović.
Nezaobilaznost društvenih mreža (koje ponekad mogu da se nazovu i državnim…)
Koliko se stavovi na društvenim mrežama, svađe i polemike koje se vode mogu podvesti pod javno mnenje? Je li to javno mnenje? Da li su ti stavovi dirigovani iz nekih centara moći ili su proizvod ličnog promišljanja autora, često anonimnih? Da li su mišljenja pokazatelj stanja/raspoloženja ili je to prosto mesto gde se mogu izneti (bilo kakve) misli u okviru „terapije pisanjem“ što je takođe jedna od ideja koje se provlače kroz sponzorisane objave?
Društvene mreže? Dugo sam ih izbegavao, sluteći u njima još jednu podvalu. Zatim sam počeo da koristim neke od njih. Nadam se da se nisam navukao.
Postale su vrsta društvene prisile. Od nas se očekuje, zapravo zahteva, da budemo na njima. Izostanemo li, pod sumnjom smo kao čudni, ako ne i nastrani.
Izazivaju nelagodnost, gađenje, zamor.
Noć knjige?
