Аутобиографија
Родила сам се у Новом Саду 4. октобра 1893, као ћерка књижевника др Милана Савића и Јулке рођене Давидовац. Основну школу и класичну гимназију свршила сам у Новом Саду, где сам положила и испит зрелости. Од раног детињства мој отац ми је уливао љубав и дивљење према старој Хелади, уводећи ме у грчку митологију, у Хомера, па у Плутарха; и мада сам врло рано научила и модерне језике (немачки, француски, енглески, донекле и италијански), и ушла дубоко у књижевност модерних народа, тако да сам већ 1906. преводила Шелија, а 1909. својим есејом и преводима увела Емила Верхарена у српску књижевност (Брaнково коло) – ипак је за мене био једини природни и могућни пут да, после матуре, пођем на класичну филологију. Њу сам студирала у Бечу, где сам радила као ђак професора Радермахера. У то време 1911. преводила сам Пиндара […] Нажалост, мој велики семинарски рад, који би се врло лако могао проширити у докторску дисертацију – De Pseudoplutarchi libello de fluviis –изгубљен je у почетку рата, а нисам га могла обновити, јер нисам имала могућности да одем у средину где бих нашла потребну литературу. Године рата провела сам у Новом Саду, и за то време највише сам читала грчке и латинске писце.
