„Nisam nikada doživeo slom živaca“, kaže gospodin Zabadalo. „Znači li to da sam uskraćen za bitno ljudsko iskustvo?“
„Ne bih rekla da si uskraćen“, odgovara gospođa Spadalo, zakuvavajući kafu.
„Možda pošteđen. Ima li čovek pravo da bude pošteđen?“
„Ne radi se o pravu. Nije te zadesilo. I bolje što nije. Strašno je to.“
„Ti si to doživela?“
„Nisam, ali znam neke koji jesu.“
„Kako da razumem one koji su prošli kroz ono kroz šta ja nisam?“
„Ne može se sve razumeti. I dobro je što je tako.“
„Čudan je taj izraz slom živaca. Kako li je to kada se živci slome?“
„Bolje da ne znaš.“
„Da, ponekad je zaista bolje ne znati.“
(Simonides)
