Marinko Arsić Ivkov
NGDL
Niški kulturni centar, 2024.
Iako živ, bio sam srećan što ne postojim.
Komedija rata, ratnih razloga, ciljeva, propagande, podviga, priznanja.
U potrazi za odbeglim golubom, pripovedač upada u naš ratni metež devedesetih gde ratuju kuća protiv kuće, ulica protiv ulice, selo protiv sela.
U tom metežu dobija, ni kriv ni dužan, odličja sve tri zaraćene strane – ordene Miloša Obilića, Ante Pavelića, Bronzanog goluba sa bronzanim ljiljanima u kljunu.
Biva prikazivan i na srpskoj i na hrvatskoj televiziji, na jednoj kao heroj, na drugoj kao četnički diverzant.Učestvuje u Operi za tri haubice i mitraljez komesara Ujedinjenih nacija za kulturu.
Postaje akademik Srbske akademije nauka i umetnosti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
Budući berza ratnog plena, pijace su jedini istinski pokazatelj ratnih zbivanja.
U rastrojstvu rata trguje se ne samo stvarima već i organima i leševima.
Ko ostane živ, profitiraće.
Roman se podsmeva medijskim nameštaljkama, identitetskim igračkama, intelektualnim, pesničkim, pseudoroljubivim bulažnjenima, jezikotvorstu.
Pripovedač će prisustvovati i sopstvenoj sahrani i otkrivanju sopstvenog spomenika.
Pripovedačev otac je vatrogasac. Premalo je vatrogasaca uz ovoliko ornih palikuća na svim stranima.
Dejan Simonović
